Ubuntu Linux: svež vazduh duva kroz prozore

Tux UbuntuIma nešto više od godinu dana kako sam objavio tekst o glomaznim, presporim, ali opšteprihvaćenim programima koji su svakodnevica u Windows okruženju. Poučen iskustvom u Linuxu, ponudio sam neka alternativna rešenja u vidu besplatnih i kvalitetnih programa. Zbog znatiželje i želje za promenama, došao sam opet na raskrsnicu: Windows 7 ili ponovno bekstvo u Ubuntu Linux. Nije bilo teško povući me opet u alternativne vode. Sada sam odlučniji nego ikada pre da Windows particija konačno nestane sa mog hard diska, jer danas za skoro sve postoji rešenje, pa i za aplikacije koje su napravljene samo za Prozore!

Šta to nudi Ubuntu što nema Windows?

Slobodu izbora i sigurnost, pre svega. Ovde nećete morati da se pitate „Koji aktivator je dobar? Koje šifre rade i nisu na crnoj listi? Želeo sam da budem legalan, ali zašto je Windows tako papreno skup? Koji antivirus da uzmem? Kako da se očistim od trojanaca, msn napada, špijuna i drugih štetočina? Zašto mi Windows sporije radi nego ranije? Kako da se oslobodim nepotrebnih programa?“ Linux je besplatan, potpuno legalan, otvorenog pristupa. U stvari, ono što mi zovemo „linux“ je u stvari kičma sistema (tzv. kernel), a ne sam operativni sistem. U linux svetu, operativni sistem se zove linux distribucija ili samo distro. Ima ih jako puno i u odnosu na Windows, međusobno se veoma razlikuju u izgledu i načinu rada, bez obzira što svaki od njih koristi isti kernel. Trenutno najpoznatija distribucija je Ubuntu. Njegova filozofija je korišćenje potpuno slobodnog i besplatnog softvera, jednostavnost upotrebe i upotreba najnovijih tehnologija. Iza Ubuntu-a stoji kompanija Canonical koja podržava i finansira njegov razvoj. Ubuntu, kao i ostali linux sistemi, ne mogu dobiti viruse, trojance, niti klasično đubre koje se taloži u svakoj Windows mašini, bar ne kod klasičnog, tzv. desktop-korisnika. Jedan od razloga je korišćenje potpuno drugačijeg i jačeg sistema organizacije i zaštite podataka (Unix-like), kao i podatak da se ne koristi toliko masovno kao Windows (ima nečega jako lepog u alternativi!). Po strukturi i zaštiti Linux je dosta sličniji načinu rada koji koristi Apple Macintosh (OS X), nego Prozorima. Google je svoj Chrome OS bazirao na Linuxu.

Ubuntu desktopSama instalacija Ubuntua zauzima jedan jedini CD, na kome se nalaze svi programi koji vam mogu odmah zatrebati – za veb, mejl, mesindžer, office paket, obrada i pregled fotografija, igrice, puštanje muzike i videa, cd/dvd rezač, itd. Sve ostalo što vam padne na pamet se može skinuti preko posebnog centra koji održava sve aplikacije. Bukvalno sve se može promeniti i prilagoditi korisniku. Linux aplikacije rade ono čemu su namenjene, nisu napumpane đubretom i prevelikim šarenilom. Zato ceo operativni sistem sa svim aplikacijama zauzima oko 2-3 gigabajta na hard disku, što je delić onoga koliko Windows traži, a Ubuntu generalno nije zahtevan za hardverom. Ovo znači da vaš stariji kompjuter ili laptop lako može povratiti stari sjaj.

Druga lepa stvar je što Ubuntu možete probati bez prethodne instalacije u tzv. Live CD režimu. Tako možete proveriti da li je sav hardver podržan, kao i da pogledate rad svih aplikacija i upoznate se sa okruženjem.

Radno okruženje

Ubuntu sa otvorenim programimaZa razliku od Windowsa kod koga je grafički interfejs (Vista i W7 koriste aero) u tesnoj vezi sa samim sistemom, kod Linuxa oni funkcionišu nezavisno. U mogućnosti ste da relativno lako promenite celokupno grafičko okruženje, a da opet radite u istom sistemu. Tako recimo možete instalirati KDE ako volite šareniš i želite da vas okruženje podseća na Windows. Ako koristite stariji hardver tu je XFCE, ultralaki i brzi interfejs koji će poleteti i na veoma slabim mašinama. Po difoltu, Ubuntu se isporučuje sa GNOME okruženjem, koje se odlikuje minimalizmom i podseća na Apple-ov OS X (ujedno i moj favorit). Nezavisno od okruženja, podržane su i najnovije tehnologije koje omogućavaju animaciju, efekte, senčenje, savijanje, providnost i td. svih prozora i panela.
Treba reći da svaki od ovih okruženja ima svoje aplikacije i da menjanjem okruženja menjate i njih. Većina uslužnih programa koje dobijete nakon instalacije potiče iz odabranog grafičkog okruženja (npr. muzički i video plejeri, igrice, mejl programi, itd.), pa i to treba uzeti u obzir.

Šta bi još trebalo da znam pre instalacije?

Ubuntu slobodan softver i uslove korišćenja prihvata doslovno i nakon što tek instalirate OS začudiće vas što neće moći da puštate MP3 muziku, pojedine video formate, pa čak ni regularan DVD film! U čemu je štos? Sve su to zaštićeni i zatvoreni formati sa relativno striktnim uslovima korišćenja i patentom (iako niko od običnih ljudi ne mari za te stvari danas, one, zapravo, stvarno postoje). To se kosi sa idejom otvorenog i slobodnog koda. Na sreću, sa par klika mišem automatski možete instalirati „restriktivni“ paket koji će vam omogućiti da puštate sve te zatvorene formate. Moja topla preporuka je i neprevaziđeni VLC plejer koji pušta skoro sve što postoji od video formata.

Druga stvar je način rada. Tu će vam definitivno biti potrebno privikavanje. Sve što ikada budete radili kao korisnik u Linuxu, od podešavanja programa do kreiranja dokumenata, sve će se snimati u vaš lični home folder, koji je baza za sve što je vaše. Svi ostali korisnici će imati sopstveni home folder i niko od vas ne može da menja ili pristupa podacima iz tuđeg home foldera, osim ako nije dogovoreno drugačije. Ostali direktorijumi koji su bitni za funkcionisanje celog operativnog sistema su zabranjeni za sve korisnike, osim za administratora i ne možete menjati sadržaj bez prethodne autorizacije i privilegija. Ovo je ujedno i jedna od ključnih stvari za zaštitu vaše mašine i operativnog sistema od napada sa strane. Sa druge strane, home folder omogućava lak prenos podataka prilikom raznih apgrejdova. Naime, dovoljno je da sačuvate taj folder i prilikom sledeće instalacije operativnog sistema imaćete sva podešavanja od programa koje ste imali instalirane ranije, kao i sva vaša dokumenta.

Za razliku od Windows-a gde se apsolutno sve obavlja preko ikonica i prozora, Linuxu je najbitnija konzola. To je nešto nalik na Command prompt ili DOS, ako ih se sećate? Glavne stvari koje možete saznati i srediti na sistemu se rade preko konzole. Ovo je velika mana i vrlina Linuxa! Sa jedne strane, korišćenje konzole znatno otežava rad novajlijama i običnim korisnicima, jer zahteva predznanje i poznavanje komandi. Sa druge strane, nema lakšeg i bržeg načina da se reši problem ili izvrše naredbe. Ovo ujedno daje veliku fleksibilnost i punu kontrolu nad celim sistemom. Pre ili kasnije se morate upoznati sa radom u konzoli ako želite sami da podešavate hardver, operativni sistem ili rešite neki ozbiljniji problem. Ovaj priručnik vam može olakšati u snalaženju sa komandama.

Nažalost, podrška velikih kuća kao što je npr. Adobe je izostala. Tako postoje samo neki najosnovniji paketi za Linux, dok se Photoshop, Illustrator, Indesign, Dreamweaver aplikacije ne mogu koristiti. Barem, nisu mogli do skora… a onda je na scenu nastupila – Virtualizacija!

Windows u gostima!

Photoshop CS4 u Ubuntu Linuxu!Iako emulacija Windows okruženja u Linuxu postoji već odavno, ona nije dala zadovoljavajuće rezultate. Mnogi programi nisu radili, a oni koji jesu, bili su spori ili bagoviti – čast izuzecima, naravno. Srećom, jačanje hardvera je omogućilo pojavu programa koji rade virtualizaciju. To je mogućnost da u nekom postojećem operativnom sistemu regularno instalirate drugi operativni sistem u virtualnom režimu. Taj operativni-sistem-u-gostima ne zna da je virtualan i da staje u samo jedan jedini fajl. Rad u virtualno-instaliranom OSu je potpuno isti kao i u normalnom. Iako su ovo još uvek počeci u eri virtualizacije, oni su već sasvim dovoljni da bez ikakvih problema možete instalirati, upotrebljavati i raditi u programima koji zahtevaju Prozore! Tako recimo, Photoshop CS4 savršeno radi u Visti x64 koja se pokreće u Ubuntu Linuxu! I ne samo Photoshop, nego bilo koji drugi Windows program. Jedina mana je što ovo zahteva više memorije i nešto jači procesor, ali pretpostavljam da će u budućnosti to biti sve manje važno. Moja preporuka je program VirtualBox.

Zaključak

Ako ste pročitali ovaj članak do kraja znači da sam vas ipak malo zagolicao. Ništa vas neće koštati da Ubuntu probate u Live CD režimu. Taman se možete upoznati sa njim, prošarati internetom i videti kako rade programi. Možda se nećete odmah snaći ili će vam sve biti čudno, ali to je normalno. Koliko god vas podsećao na Windows, on je bitno različit po svemu. Mislim da se trud i upoznavanje isplate na duže staze. Imaćete osećaj da kompjuter radi za vas i da to nije ništa strašno, a tu će biti i olakšanje što nećete morati da razmišljate o nekim upadima, virusima, trojancima i čišćenju sistema od otpadaka raznih vrsta. Možda smešno zvuči, ali hard disk u Linuxu radi mnogo tiše (zapravo, jedva da se čuje) – nema tog vršljanja u pozadini. Nema ni traženja šifri po sumnjivim sajtovima, krekovanja i registracije programa – ako ste legalista, uštedećete gomilu novaca. Gde god da zapnete preko gugla možete izbunariti odgovor na skoro svako vaše pitanje. Linux zajednica je ogromna (imate i srpski ogranak), forumi i grupe vam mogu pomoći da otklonite svaki problem, a tu je i velika dokumentacija za razna podešavanja!

Što se mene tiče, stvar je rešena. Ja odavde ne mrdam. Ubuntu je sve bolji. Napredak je očigledan, a rad na kompjuteru je zabavan. Ne bih da mi Windows kvari taj užitak – koristim ga samo kao gosta. A svakog gosta 3 dana dosta. ;)

napisao Ivan Jekić

17 oдговора на “Ubuntu Linux: svež vazduh duva kroz prozore

  1. Odlican clanak i meni dolazi u pravo vrijeme.
    Nekoliko puta sam htio preci na Ubuntu, i to je trajalo par dana a onda bih linijom manjeg otpora otisao nazad na Windows (koji, kada se dovoljno dobro tweakuje i nije tako los). No, sada mi istice licenca za RC sedmicu (koja je dobra ali i zahtjevna) pa se razmisljam sta da uradim nakon toga. Jedino sto ja i dalje volim, kada imam potpuno slobodno vrijeme, da odigram poneku igricu (da, dijete sam). Tako da imam prilicno glup razlog zasto se dvoumim oko bilo koje linux distribucije koliko to god glupo bilo. A ne bih da drzim dva odvojena sistema.

  2. Stefane, drago mi je da ti se svideo članak. Namenjen je pre svega onima koji još nisu kročili u svet linuxa, a nešto su načuli sa strane ili se plaše da probaju. Kada se Ubuntu instalira i podesi, održavanje je izuzetno lako. Sa par klika mišem održavaš apsolutno sve programe i ceo sistem. A pomalo mi se i sviđa što okruženje podseća na OS X. 🙂 Najbitnije je da vidiš da li je sav hardver podržan. Slabe tačke su Canon štampači, određene vajerles i TV kartice.

    Ne znam koje igre igraš, da li su to one mozgalice, karte ili slično? Pošto se uz Gnome dobija pregršt vrlo zanimljivih logičkih igara, kao i puno vrsta pasijansa.
    Ako je to neka 3D, možeš je probati u virtualnom Windowsu preko VirtualBoxa ili čak Wine emulatoru. Sve zavisi koja igra je u pitanju. Ja ne igram ništa novo pa ne znam.

    Sa druge strane, uvek možeš ostaviti Windows na drugoj particiji diska, to ništa ne opterećuje hardver. Ja sam tako godinama. Ubuntu prilikom instalacije prepozna instaliran Windows, a ti ga samo odabereš kod pokretanja mašine. Ma, šta god da odlučiš biće dobro. Ne treba se siliti, jer kada loše volje kreneš nešto novo da radiš, pre ili kasnije ti se to smuči.

  3. E, ovaj karmic koala je stvarno dobar 🙂

    Pre nekih mesec dana sam ga instalirao i fercera super. Inače, uskoro će biti 10 godina kako mi je linux default OS na računaru, zadnjih 6-7 sam uglavnom „terao“ slackware, al brate dosadilo mi da se patim svaki put kada treba nešto da podesim ili instaliram, valjda sam omatorio 🙂

  4. Smučili su mi se crvi, virusi, mravi i ostale bakterije. 😆 Ko šta radi, ja čistim komp. Više sam provela vremena istrebljujući kojekakve bube, nego što sam nešto pametnije uradila. Pitam se samo da li ti ljudi koji sve to smišljaju rade još nešto sem što smišljaju kako da upadnu u moj komp? 😀

    Posle ovako dobrog teksta, definitivno ću se na kraju odlučiti za Linux. 🙂

  5. Vrabče,
    Baš mi je drago da je sa nama i linuksaš veteran. 🙂 Slack nisam probao, mada je to linux-hardkor. 😀 Ja sam se bio primao na Gentoo, ali suviše je to kompajliranja za moj ukus.
    Ubuntu koristim od verzije 5.04, što mu dođe sada 5 godina. Slažem se sa tobom oko Koale da radi jako dobro. Pomak od samo godinu ipo dana je ogroman. Sećam se kako sam ranije instalirao i podešavao Ubuntu i sad – drastična razlika u svemu.

    Charolija,
    Na žalost, kada nešto postane standard i opšteprihvaćeno, a Windows to jeste, ljudi prestaju da razmišljaju. Bude u fazonu – kada to već koriste milioni, mora da je dobro. Sav hardver je uvek podržan, nema zagledanja čipseta, windows se dobija preinstaliran i sl. I onda bez nekog razmišljanja da može drugačije, teraju i prihvataju sve uslove, pa i po cenu da im virusi napadaju mašine, brišu podatke, usporavaju internet, da izlaskom svake nove verzije Windowsa moraju da jačaju hardver i prostor na disku (a ne zna se zašto, jer stvarnih boljitaka nema), da je pun programa koji vršljaju u pozadini, ne mogu se lako ukloniti, a štete zaštiti sistema, itd. Tužno, ali istinito.

    Što se tiče virusa… najčešće ih pišu klinci, usamljeni hakeri, ali ih podstiču i velike grupacije. Kao što pojedine viruse proizvode farmaceutske kuće koje vam posle prodaju vakcinu, tako i pojedine kompjuterske viruse pišu oni koji vam sutra prodaju anti-virus programe i ostalu zaštitu. Stvar je vrlo prosta – oni žive na virusima i neadekvatnoj zaštiti Windowsa. Na tome se zarađuju milioni, ako ne i milijarde. Niko nije lud da taj čaroban krug prekida.

  6. Prvo, da vas oboje pozdravim, red je kad se uđe u kuću. Znate već koliko ste mi dragi . Mizzo, ne zameri što se prvi put uključujem na Ivanov tekst, sopstveno (ne)znanje me prosto boli.
    Do te mere ne volim Microsoft da više od svega želim Mac-a (iako mogu samo da ga sanjam). Mrzim antivirus programe. Mrzim nesigurnost svake vrste, u ovom slučaju je to konstantna opasnost od virusa. Mrzim spor kompjuter isto tako. Ja nemam otpor prema Linux(ima), samo nemam znanje. I nemam mogućnosti da učim i isprobavam preko interneta, na žalost. Svaka čast Ivane, skidam kapu. Jednostavno, precizno, lako razumljivo (čak i meni 🙂 ) Prijavljujem se za časove, ako ih bude 🙂
    Ljubim vas sve, vas dvoje ozbiljnih odraslih i to dvoje majušnih

  7. Slado, baš mi je drago što si se javila. 🙂 Hvala na pohvalama za tekst. Cilj mi je bio da on bude pitak i razumljiv i da ne smaram (toliko) sa nekim terminima. Na žalost, ništa od školice za sada. Ali možda jednog dana, što da ne?

    I meni je Mac pojam, makar zbog estetike i funkcionalnosti. Najlepši dizajn ima Apple i tačka! 🙂 Sa druge strane, zaista su bezobrazno skupi, ali može im se. Sve ima svoju cenu.

    Što se Ubuntu linuxa tiče, kada je sav hardver odmah prepoznat instalacija je zaista laka. Milici sam instalirao Ubuntu na njenom Acer Aspire laptopu i sve je odmah radilo, bez ikakvih podešavanja. Jedino vajerles nije radio dovoljno pouzdano pa sam morao dodatno da ga podesim. Ali to je bilo to. Mogla je maltene sama da ga instalira. I odmah je dobila sve – fajerfoks, mejl, mesindžer, open ofis paket, pdf, plejere… Kada se jednom sve podesi održavanje je pesma i zaista nema šta dalje da se radi.

  8. Ivane, molim malu pomoć. Gde mogu da nabavim Ubuntu cd ako ga ima, nije mi zgodno da ga skinem sa neta? Maximalno sam očistila stari kompjuter, planiram da vežbam Linux na njemu. Mogu li nešto da pokvarim (zablokiram) pokušavajući da instaliram Ubuntu sama? Ima li izlaza ako negde zabrljam? Mogu li da ti postavljam pitanja ako mi zateba? Ako da, onda gde? Hvala unapred 😉 Poljubac za mamu i bebice 🙂

  9. Slado,
    Moram unapred da ti kažem da je Ubuntu dosta vezan za internet. Daleko od toga da je neophodan, ali ako se i dalje kačiš preko dajlap modema, sporost veze može da ti presedne. On listu paketa, kao i dodatne programe i apdejtove skida sa interneta. Na dajlapu to može izgledati kao večnost. Ja sam tako 3 godine radio i veruj mi, skroz je loš osećaj. Bilo šta drugo da koristiš je ok, samo da nije dajlap.

    Inače, Ubuntu CD možeš poručiti besplatno preko njihovog zvaničnog sajta. Dobijaš CD u lepom pakovanju, u tiražu koji sama odrediš. E sad, mana je što se čeka 4-6 nedelja da ti stigne na adresu.
    Druga opcija je preko mreže naših ljudi iz cele Srbije koji promovišu Ubuntu tako što ti snime CD, ali najčešće ne šalju poštom, nego ga moraš lično preuzeti. Za detalje pogledaj ovde.
    Mogu i ja da ti snimim, ali bi takođe morali da se vidimo… negde na tlu Novog Beograda. 😉

    Ne možeš ništa pokvariti, bar ne preko igranja sa programima… Ako pratiš tutorijale onda nema zime! Ubuntu zajednica Srbije ti može pomoći oko raznih pitanja, pa čak i da ti predloži literaturu.
    Možeš mi postavljati pitanja na mejl ili na Ubuntu forum Srbije.
    I još jedna stvar – Linux ne koristi isti tip particije kao Windows. Što znači da bi za njega morala da izdvojiš poseban deo na disku koji bi Ubuntu formatirao i priložio sopstveni EXT4 fajl sistem. To nije nikakav problem ako poznaješ osnovni rad sa hard diskovima.
    Srećno! 🙂

  10. Ha! Ne mučim se više sa internetom , kablovski me odlično služi 😉 Hvala ti Ivane, pravi si drug. Sad ću još jednom sve pažljivo da pročitam i da se bacim na posao. Čujemo se 🙂

  11. Uh, pa ako imaš kablovski možeš i sama da skineš celu instalaciju i spališ je na CD?! Na najslabijoj brzini bi ga skinula za oko 30-40 minuta.
    Ali ok, lagano samo. 😉

  12. Prvo pohvale za ovaj vas sajt.Ivane hvala na odlicnom tekstu.Da nije bilo ovog teksta ko zna dali bih ikad probao Ubuntu na mom Acer Aspire 5100.Radi sve super,ima sve sto mi je potrebno.
    Jedna stvar koja mi smeta je ta da kada gledam video klipove na YouTube ili slicnim sajtovima,ne rade bas super sve funkcije npr. pauza,plej ili kad hocu da ubrzam ili vratim nazada.Nekad radi fino ali u vecini slucajeva nece.Hmm,ne znam dali vi imate ovakvi problemcica?
    Druga stvar htio bih instalirati X-lite program,za VoIP telefon,ali ga ne mogu naci preko debian paketa i ubuntu softver centra.Doduse taj program sam skinuo i imam ga na hard disku.Pitanje kako da ga pokrenem?
    Hvala

  13. Pozdrav MisterNo i hvala na lepim rečima. 🙂

    To što si iskusio sa flešom (koji koristi YouTube i slični sajtovi) je, na žalost, česta pojava. Ubuntu se isporučuje sa besplatnim fleš plaginom koji ne radi tako dobro kao pravi (restriktivni) od Adoubija. Druga lošija okolnost je što sam Adoubi nedovoljno testira Linux verziju, pa ona izlazi u javnost kao polu-proizvod. Tužno za jednu takvu kompaniju, ali srećom, nove verzije rade sve bolje. Zato je rešenje uvek imati najnoviju verziju adoubijevog fleša. Najbolje je da odeš na flešov zvaničan sajt i odabereš verziju za Ubuntu. To je verovatno 9.04+ verzija i samo prati dalja dešavanja. Trebalo bi sve lepo da se instalira. Videćeš da će YouTube raditi skroz dobro!

    Što se tiče X-lite programčića, on ne postoji kao debian paket, ali ge nije problem instalirati. Tako su bar rekli ljudi koji ga koriste. Pogledaj ovde za tutorijal.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *