Teniska groznica

Male teniserkeU poslednje vreme me budi dečja graja. Klinci iz komšiluka već u sitne jutarnje časove potpuno pripremljeni izlaze iz svojih kuća, nakon slatke noći, pune snova o uspehu i slavi. Svi će oni biti male Ane, Jelene, mali Novaci. Svi će oni igrati pred hiljadama, ma milionima ljudi. A mi ćemo im se diviti. Molim za aplauz.

– A daaaaaaj i meni malo… – reče klinac koji je pre nekoliko dana dobio od mame dozvolu za prvi samostalni izlazak iz kuće, da se napolju igra sa drugarima. Ima oko 4-5 godina.

– Ma beži bre, ne može! Darko dobija reket sledeći, posle idu Mirko i Stanko, a kasnije igramo dubl. Ne smetaj nam! – odgovori mu jedan od predvodnika ovog hrabrog tima. To je stariji momak, do 6 godina. Nekako uspeva da drži reket u ruci, a kadkad se i saplete o njega.

Mladi teniseri– Ali, eto, samo jednom! Samo jedan poen! Majke mi, odmah vam ga vraćam! – uporan je klinac. Mislim da će od njega biti nešto.

Ovi ga više ni ne slušaju. Sklanjaju ga rukama i nogama, jer im smeta u ovom ozbiljnom poslu. Odlučni su i istrajni. Vredno vežbaju. Posvetili su se svom cilju i gledaju u dedin stari, drveni, izlizani reket sa žicama koje vire, kao u amajliju. Ponekad ga i poljube, posebno onda kada, zahvaljujući njemu, loptica završi kod teta Mare na terasi ili u šimširu, što znači dobitni poen.

TeniserMali ide unaokolo, pokušava da bude deo društva. Levo, desno, malo po malo, on se najzad doseti:

– Hej, slušajte me! Imam ideju! Slušajte… – predlaže svojim ozbiljnim drugovima. Klinci se odazivaju, jer ko zna, možda ima neku novu vest, nešto što oni ne bi smeli da propuste.

– Evo, vi slobodno igrajte… a ja ću da vičem AaAaa! (misleći pri tom na poznato stenjanje igrača pri izvođenju udaraca)

Kakva ideja! Mali me je oborio. Ne znam da li su mu dopustili da bude stenjač, jer sam ušla u kuću da širim dalje ovu zanimljivost. Nova zvezda je rođena.

Đoković pobednik AO 2008A Novak Đoković je danas postao naš prvi teniski šampion. Kada je, u poslednjoj rundi, Tsonga izbacio lopticu u aut, naša poznata malena ekipa, danas u još većem broju, izletela je napolje da vežba. Kiša je padala, ali oni su, prvo bacivši petarde da iskažu svoju radost, nastavili da radom.

Ali, oni nisu jedini. Sigurno ste i vi primetili da se sve više dece i mladih interesuje za ovaj sport. Kada sam juče šetala naseljem i pored reke, iza svakog ćoška, na svakom slobodnom prostoru, bilo je onih koji su igrali tenis. Bilo je i onih koji su pokušavali da igraju na biciklističkoj stazi dok nema biciklista.

Ana i NovakDrago mi je što su ljudi poput Noleta, Ane Ivanović i Jelene Janković idoli velikog dela mlade populacije Srbije. Sve što sam od njih videla bilo je krajnje pozitivno. To su obrazovani, lepo vaspitani, uporni i borbeni ljudi, a povrh svega imaju mlad duh. Moram priznati da su na neki način oni i moji idoli, jer mislim da od njih možemo svašta da naučimo. Pored istrajnosti, sportskog života, otvorenosti i gore navedenih osobina, jedna od bitnih je i podrška najbližima. Njihova snaga (kao i naša) krije se u nama i mi smo za nju odgovorni. Ali, sve je lakše kada imamo nekoga da nas voli i pruža nam podršku. Uspeh tada ne može da izostane, ma kakvi da su uslovi u kojima se nalazimo i kakva god da je država u kojoj živimo.

 

 

 

10 oдговора на “Teniska groznica

  1. Sve je to lepo i sjajno…ali, ja bih tukao te roditelje koji decu teraju da to rade.
    Nije to teniska groznica jer deca to zele, to mama i tata hoce da im dete dobije po koje milionce za turnir, pa da mogu da brinu o njima kada ne budu radno sposobni! Fuj! Osudjujem! Najostrije pljujem! (ostro pljuvanje je odsecno otpljuvavanje, tj.Pljuvanje koje izrazava stav.)

  2. Ma, je li? Ovoga puta nisi nimalo u pravu!
    Praviš li ti razliku između dece koja se igraju i onih malobrojnijih koje roditelji upišu na kurs, plate trenere i sve što uz to ide? Kada sam i ja bila klinka, primila bih se na košarkašku loptu svaki put kada bi se održavalo neko prvenstvo, isto kao što bih momentalno počeli da pravimo mrežu i teren onda kada se održavao turnir u odbojci. Neke stvari su ipak uvek iste. Deca su deca, igra je igra. A sujetni roditelji su uvek sujetni roditelji.

  3. Ni ja ne volim groznice gripa, fudbalske groznice, slavske groznice, poslepostne groznice sa prebogatim trpezama, pretpraznicke groznice, evrovizija groznice, velikibrat i TV groznice i tako dalje. A nisam mrgud. 😛
    Umesto groznice možda bi bilo bolje da kažem euforije. E, to već volim. Gde god vlada pokretačka energija, prijateljski nastrojen duh i kulturni ljudi. Nešto slično kao na dobrim koncertima.

    Nego, zašto ste bre takvi mrgudi?!

  4. Sve groznice su iste, pa i ova teniska! Priznajem da sam mozda malo preterao kada sam generalizovao (izvini, nece se vise ponoviti :P), a samo zato sto sam ja kao klinac kad god sam se vracao sa matineaa (Bruce Lee se davao nedeljom u 10) tukao sa drugarima.

  5. Ma nisu sve groznice iste. Ljubavna groznica je lepa. 😉

    Inače, i ja sam se tukla sa bratom posle filmova Brus Lija. To su skoro najlepši dani mog detinjstva. 😛

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *