Šoljica engleskog čaja

Engleski tanjiriPrava je šteta što ovo ne može biti najava, jer je prodajna izložba engleskog porculana u galeriji Progres u Knez Mihajlovoj ulici prošle nedelje trajala svega par dana. Ipak, bilo je pravo zadovoljstvo imati pred sobom na jednom mestu kvalitetne, šarolike i sasvim nesvakidašnje engleske šoljice, čajnike, setove, tanjire za ručavanje i ostalo posuđe, kao i ukrasne figurice koje nije tako uobičajeno videti u našim prodavnicama, restoranima, a bogami ni kućama.

Postavka izložbe engleskog porculanaOno što me je posebno obradovalo je saznanje da sada i kod nas po sasvim pristojnim cenama moogu da se kupe kućice Liliput Lane, o kojima sam već oduševljeno pisala. Bilo ih je divno videti na okupu, i to uživo, jer sam do sada, nažalost, samo iz Ivanove priče mogla da čujem i zamišljam kako to izgleda u Londonu.

Izložbu su organizovale dve kuće koje svojim radom šire englesku kulturu kod nas. Tanjirići pristigli pravo iz bašteJedna od njih je The English Pot, radnjica smeštena na Terazijama 12, gde možete i van ove izložbe kupiti neki fini komad engleskog porculana poznatih firmi Spode, Wedgewood, Hudson & Middleton, Royal Doulton… Ono što je mene prijatno iznenadilo jeste što engleski porculan ne mora biti samo onaj prefinjen, prešaren, neretko za današnje prilike pomalo kičast, već među šoljicama ima i onih vrlo modernih i neobičnih, koje bi se svakako uklopile u ambijent drugačiji od onog ispunjen stilskim nameštajem.

Pogled na izložbu porculanaDrugi organizator bio je The English Book, organizacija koja se bavi nabavkom i distribucijom knjiga na engleskom jeziku i koji od nedavno imaju prelepu knjižaru u ulici Kralja Petra 51, gde pored knjiga na engleskom možete kupiti i razne poklončiće u vidu setova pisama sa nostalgičnim motivima iz Engleske, rokovnika, sveščica, kalendara i drugih sitnica, a sve u engleskom duhu. Setite se ovih radnjica kada budete želeli nekoga da obradujete nečim posebnim.

Milica zalepljena za policuNa slikama možete videti delić atmosfere i asortimana, i iako nam je bilo nam prilično teško da fotografišemo zbog lošijeg osvetljenja i mog aparata koji me u poslednje vreme opasno zeza, nadam se da će te uživati u slikama.

Moderne tacnice

Ja sam svakako uživala, jer ovo nije bilo samo upoznavanje sa engleskim porculanom, već i jedno svojevrsno putovanje u neka malo drugačija vremena.

11 oдговора на “Šoljica engleskog čaja

  1. Mada nisam ljubitelj porcelanskog posudja i tesko da bih neki sebi kupila, kao umetnicki eksponati me totalno fasciniraju 🙂
    Predivno!

    Inace, dok smo ziveli u Ceskoj, u centru Brna je bila jedna ogromna radnja sa njihovim porcelanom, tamo sam redovno odlazila da vidim sta ima novo, mada kao sto rekoh nije da sam nesto pozelela da kupim 😀

    Ti me uvek odusevis ovim pricama „sta ima u Beogradu“ 🙂

  2. hehehehe, ova poslednja slika u clanku mi izgledala kao delici razbijenog tanjira poredjanih jedan preko drugog… sva sreca to su ipak samo moderne tacnice. 🙂

    Ma idi, ja da sam bio na toj izlozbi bio bih zvezda veceri – jer bi sasvim slucajno na slici broj dva slucajno drmno u nogar stola i onda bi popadalo sve sa njega, a onda bi onako sokiran i uplasen prosao pored ivice na slici 4 zakacio sve one poredjane tanjire na cosku – 2 nivo i to slucajno.

    A na slici 5, najverovatnije bih zavukao ruku da izvucem neku ciniju koja se igrom slucaja nasla iza svih, a veoma me je privukao njen izgled i sare na njoj, pa bih tako poobarao sve oko toga.

    Racun ne smem ni da pitam koliki bi bio, ali svakako da bih bio zvezda veceri 🙂

    A sad malo ozbiljnosti. Moja majka ima tako to posudje – iskreno receno ja koliko godina imam do sada nikad iz njih nismo jeli – stoji tako sto bi se reklo k’i ukras. Kada sam bio mali slucajno sam nekog slona sa velikim kljovama od slonove kosti zakacio i razbio – uf… tad kako se keva drala na mene – bio sam 5,6 razred, ali je onda moj otac tu stao u odbranu, posle sam i saznao sto? heheheh, to je poklon od taste – hehehehehheehehe.

    Ma… kakav porcelan… kad se samo setim moje druge babe, davno je umrla, pa kad bi dolazio u Sumadiju sa roditeljima na odmor (kakva ironija sada zivim u toj Sumadiji), pa onako kolima prodjemo kroz selo, a peva Lepa Brana… secam se u kolima je imalo kao neko koferce crvenkasto sa svim hitovima LB (mislim da je ukupno bilo 6 kaseta)… pa seljani stani i gledaju… kako je to bilo mocno… Elem, pre nego sto zaboravim sta sam hteo reci i pocnem sa detaljisanjima glupim i suvisnim da bi se rekla poenta, hteo sam da kazem: ma kakav porcelan, ja sam kod moje babe na selu, jeo przena jaja na oko iz onih plehanih tanjira sa sve crvenim kruzicima na obodima… znas kako je slatko bilo i ukusno evo sad mi voda na usta ide kad se samo setim, pa onda izadjes na svez vazduh oko tebe vocnjak, sljivici, pa poljski wc… – e u njega sam se plasio da udjem, jer su mi braca pricala kako tamo iz one rupe izlazi strasno cudoviste… pa sam ja „nuzdicu“ uglavnom vrsio u sred livade… i brisao se sa listom od neke siroke trave – kasnije sam saznao da je to BLITVA bez koje danas ne bih mogao da zivim, i odrekao bih se svog mesa ovog sveta samo za nju. Eh… kakva su to vremena bila, cak je potok bio cist imao rakove,… sada bolje da ne pricam kakav je – i ovi seljani postali nekulturni ili su to samo dosljaci. Eh… nema nista sladje od jeste iz starinskih plehanih tanjirica – gde su se jaja direktno przila, a da vidim da li bi se na tom porcelanskom moglo sta isprziti!!! Sva sreca pa ne jedem przena jaja jer sam blago alergican na njih, ali bih sad mogao jedno pojesti isprzeno na masti ne na „zijtinu“.

    Uf…izgleda da sam preterao sa duzinom komentara, pa napisah i ja svoje nekadasnje putovanje kroz zelenu Sumadiju.

  3. dakle…lep, ali skup sport…to mi nekako ima smisla uz englesko ispianje caja i tradiciju koja ide uz to…SVakako interesantno.
    Nego, Milice ti me fasciniras sto uvek budes na takvim zgodama i nezgodama 🙂

  4. Marice, pravo da ti kažem, ni ja ne bih volela da u kući imam isključivo takvo posuđe, to bi me nekako opterećivalo, morala bih da pazim na njega, duša bi me bolela kada bih nešto od toga razbila, a povremeno razbijanje kod domaćica je sasvim normalna pojava, zar ne? (teši me, teši me :)) ) Iovako sada ima staklenog posuđa u neverovatnim dezenima, a ja takve preferiram. 😉
    Mi imamo jedan prelepi čajnik i dva kompleta po dve šoljice sa tacnicama za čaj i mnogo ih volim, nekako mi je praznik kada skuvamo čaj, spremimo kolače i večeramo uz ovaj set. Ali to mi je nekako dovoljno. 🙂
    I meni je na ovoj izložbi bilo kao tebi u Brnu – super je bilo gledati, ali samo gledanje bilo je zadovoljstvo, nisam ni razmišljala nama nešto da kupim.

    Advokatice, verujem ti, primetila sam da si retro tip. U onom prefinjenom smislu. 🙂

  5. Ivane, eto ti ideje, napiši ti lepo neki post o detinjstvu u Šumadiji, to baš može biti interesantna priča.
    I naravno, pre svega ukus hrane zavisi od toga sa kim je jedeš, sa koliko ljubavi je ona napravljena i u kakvoj atmosferi je jedeš.
    Za figuricu ti verujem, to je problem tih posebno skupih stvari, niko ne ostaje ravnodušan kada se to nešto razbije, bude ti krivo.
    I šta će ti da budeš zvezda za tolike novce? To bi ti bila velika investicija. Ti si ionako već zvezda. 😉
    Ispravih ti onu zabunu sa komentarima, imaš sreće što ja u tom pretumbavanju nisam nešto zeznula. Pisao bi ti komentar opet. :))

    Dafe, ti znaš da se ja uvek nalazim na raznim zgodama i nezgodama. Samo neke jesu za blog, neke nisu. :))) Šta ću, avanturista i njuškalo i u gradu. 😉 Ljubi te kuma!

  6. Bože, ovaj Ivan koji je car, ismejao sam se k’o blesav… :))

    Nego, lagao bih da kažem da me interesuje porcelan, ali mi je nešto drugo zato privuklo pažnju. Verujem da će mi se The English Book prodajno mesto dopasti! :))

    Svejedno, lep i neobičan post, kao i uvek! :))

  7. hehehe, Milice ne bih pisao komentar u reader-u stoji ono sto sam pisao – tako da valjda ne bi u tom slucaju postojao problem sa copy-paste 😀

    Nego, lagao bih da kažem da me interesuje porcelan…

    A ono porcelansko lavorce tj. vangla, sto imas??? A? heheheh

  8. Mirjana, stvarno ne znam, nisam nikada tamo bila. Znam da se na Starom sajmistu nalazi The English Book, kada sa novobeogradske strane siđeš stepeništima ispod Brankovog. To je jedna kružna zgrada odmah uz most, koju možeš da vidiš iz autobusa kada ideš za centar. Možda oni imaju i engleski porcelan, ali najbolje je da ih prvo nazoveš i pitaš da li ga imaju. Srećno!

    http://www.englishbook.co.yu/eng/contact

  9. Milice, hvala na poruci, zvala sa radnju englishbook i dali su mi broj telefona prodavnice engleskog porculana. Za one koji ne znaju a interesuje ih, ona se nalazi pored servisa Dacije i ostalih automobila na Starom sajmistu.
    Br.tel. 31-207-30 Pozdrav od Mirjane iz Novog Beograda.

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *