Komentari čitalaca

Muva u supi ili trn u oku?U poslednje vreme sam kao počela da pratim vesti. One vezane za politiku preskačem. Besmisleno je. Kada god pročitam neki naslov i vidim fotografiju i tekst prikačene uz njega, kao da se sve ponavlja već godinama. Kao da sam tu priču već videla. Čitam zanimljivosti i šta se lepo dešava u mojoj okolini. Uvek se tu nađe nešto interesantno iz naše zemlje ili sveta, nešto što me nasmeje, začudi ili nadahne. Možda sam baš zbog toga i primetila jednu pojavu kod ljudi da i ono što bi mogli da isprate sasvim pozitivnom reakcijom zamene nečim sasvim drugim.

Svakako živimo u nestabilnim vremenima. Iza nakićenih kulisa često se odvija sasvim drugačiji život od onog koji nam se svakodnevno servira sa sve jagodom na vrhu u medijima. Sa druge strane, neke kuće sistematski pristupaju oblikovanju stvarnosti tako da mislite da je sve otišlo dođavola. Koliko vidim na primeru naših medija, takve kuće su najposećenije. I naravno, kao i uvek, najlakše je stopiti se, jer kako nam je svima poznato, primeri za prigovore, kukanje i nerviranje imamo na svakom koraku. Ali do sada sam naučila da nema nikakve poente o tome razglabati i da se sve na kraju krajeva to svede na prazne priče. Slično onome kada se digne glas protiv ubijanja pingvina na Antarktiku, o čemu priča ceo svet, potpisuju se peticije, izlazi se na ulice, a pingvinima to najčešće ništa ne znači, i dalje ih surovo istrebljuju. Na sajtu naše najpopularnije radio i teve stanice dnevno milioni komentara. Sve sami pametnjakovići i mudraci. Opet stara priča o sveznalicama ušuškanim u svoje tople i sigurne domove. Ne vidim da su takvi promenili svet. Štaviše.

Ako nemaš ništa konstruktivno da kažeš, nemoj se ni javljati. ;)Oni su uvek tu, radni, vredni, načitani i prezaposleni. Oni znaju pravo stanje stvari i ne može ih niko prevariti. Oni su intelektualci. Ako nastavim, ovo može da postane tekst za najavu nekog modernog patetičnog blokbastera. Elem, ovi sveprisutni nepogrešivi gurui se uvek nađu na pravom mestu i u pravo vreme. Po ceo dan rade, ne staju, stalno ih ima na mnogobrojnim sajtovima, forumima, pa i blogovima, uvek znaju šta se gde dešava, bave se sportom, putuju, čitaju, isprobavaju gurmanluke, prate svetske trendove i brendove i zanimljivi su u društvu. Super ljudi, savršeni. Samo još da vidimo kako izlaze na kraj sa svojom sujetom. Došla sam i do odgovora – stalnim nezadovoljstvom i prigovorima i tamo gde im mesto nije!

Ta svevideća oka ništa ne zadovoljava. Tuđ uspeh je posledica dobrog porekla, dobrostojeće porodice, a božemoj, sigurno i nekih veza koje su se tokom određenih istorijskih podneblja (koje će vam detaljno opisati, direktno iz udžbenika ili sa nekog sajta) splele. Kada neko uradi nešto drugačije, taj neko je umišljeni umetnik. Kada nikne novi park ispred njegove zgrade, mršti se zbog postavljanja ruža tamnocrvene, umesto otvorenocrvene boje. U ekstremnijim slučajevima laje kako je trebalo tu otvoriti neki novi tržni ili poslovni centar, jer je to naš put ka Evropi, pa tako je svuda u svetu, zar niste znali? E, ja sam znao, proputavao sam Evropu (mislim, u pauzi između fudbala na reci i držanja jednog fantastičnog seminara, čiji sam organizator bio ja). Čak i onda kada se plusić pored nekog događaja ne može nikako poništiti, javiće se sumnja i poziv da se doooobro promisli, sve to potkrepljeno citatom nekog velikog čoveka, sa kim se on može meriti, dakako.

Komentari čitalacaDomaća medijska kuća koja me je izazvala da sve ovo napišem, kao da vapi za ovakvim komentarima. Zašto? Posećenost je sve veća, rasprava se rasplamtava, a naravno, uvek se vraćamo na poprište razrešavanja svojih trauma, frustracija i lečenja kompleksa. Nezadovoljni ljudi su nažalost temelj dobre popularnosti. Naravno, veliki deo krivice tu snose upravo učesnici u tome, jer postoje i drugi načini da se svoji problemi reše.

Mnogo je onih kojima život ne ide kao po loju, ali ne osećaju potrebu da laju u čoporu. Ti ljudi ne pripadaju njemu, ne delaju po nagonima, već racionališu svoja osećanja i pristupaju razrešavanju svega onoga što u njima stvara lomove. Upravo se oni raduju svemu pozitivnom, jer je to ono za čim žude da bi se održali, da bi sačuvali svoje fizičko i mentalno zdravlje. Bolji pogled na svetRaduju se tuđem uspehu, koji je dokaz da se u svim okolnostima može dostići cilj, i trude se da slede taj primer. Drago im je kada primete novopostavljene kante za smeće ili novo zasađeno drvo. Od srca se smeju svojim ispadima i umeju da slušaju i razumeju druge, ne da upiru prstom. Srećni su zbog tuđe sreće i pomažu koliko mogu u tuđoj nesreći. Poznaćete ih po tome što su lepi, nasmejani, mirni i ćutljiviji, ali energični. Problemi u svojoj glavi se rešavaju tamo gde se sopstvene misli mogu čuti, ne u masi. U tome pomažu radosti života, poput rekreacije, putovanja, druženja, smejanja, jurcanja sa životinjama i decom, bavljenjem rukotvorinama, crtanjem, pisanjem, negovanjem cveća, smišljanjem igara, ljubljenjem i grljenjem, pijenjem kafe sa cimetom… Imate li još nešto da dodate na listu?

Kakvi su vaši komentari? 😉

7 oдговора на “Komentari čitalaca

  1. Odlican tekst, jako dobro izrazena poenta. Moje misljenje je da zivimo u naciji kriticara, svi znaju najbolje, svako je mnogo pametan a iz nekog razloga nista se zaista dobro ne desava!? Kada bi se sva ta horda ljutih kriticara potrudila da ucini samo jednu korisnu stvar gdje bi nam bio kraj. Al eto, lakse je ljencariti i mudrovati kako svijet oko tebe propada.

  2. Posluzicu se Hajneovom izrekom:
    „Pametan covek primecuje sve. Glupi ima za sve poneku zamerku.“

    Mada,
    „Mudar covek ne kaze sve sto misli, ali misli sve sto kaze.“

    Nekada sam se nervirao kada bih naleteo na takve komentare , cak i blogove (imalo ih je puno na 381 dok je bio aktivan), koje su pisali pametnjakovici koji su svakog zivog na ovom svetu kritikovali i iznosili svoja ubedjenja i stavove, a nisu videli prvo sebe, tacnije sebe ne mogu ni da vide jer za njihov zivot uvek im je kriv neko drugi.
    Kada sam shvatio da:
    „Budale govore najradije o mudrosti, a nitkovi o vrlini.“ (izjava Pola Ernsta) poceo sam da sazaljevam sve te mlade ljude koji uspevaju da sa puno gorcine i licnog nezadovoljstva truju sebi dusu, a i duse drugih koji citaju tako nesto.

    Pozdrav
    P.S.
    Ovo vreme je bas grozno, svaki dan kisa, covek ne moze posteno ni da uziva na reci 🙂

  3. @S: Hvala. 🙂 A ne ne, kada nešto treba da se uradi, onda to mora da uradi neko drugi, onaj kome je to posao. Mislim da su to ljude iz ovih krajeva naučila neka prošla vremena, ne tako davna. 😉 A vremena su se promenila, moraš sam da uzmeš stvar u svoje ruke i da preoblikuješ svoj svet onako kako misliš da treba. Ali to prigovaranje je vrlo često ne tako uspešna terapija lečenja kompleksa.
    Moj muž prati neke strane blogove o fotografiji, i sada, postoji jedan čovek koji je faca u tom svetu i na njegovom blogu dnevno ima mnoooogooooo komentara. Međutim, ljudi ga ne ispravljaju, ne trude se da mu sole pamet i da se prikažu kao da su popili svu pamet sveta, jer im je uzdrman tron. Ne ne, oni mu postavljaju pitanja. Ljudi hoće da NAUČE i obogate sebe.

    @I2U: Au, koliko izreka u jednom komentaru! A sve su bolje jedna od druge. 🙂 Ima da okačim neku u zaglavlje. 😛 Pravo da ti kažem, par puta sam bila uletela na gorespomenute blogove i baš sam taj utisak i stekla. Mislim da je nekog strašno nerviralo to što neki ljudi imaju pare. Pri tom se, naravno, nikada ne zapita koliko se taj neko možda žrtvovao i radio da bi taj novac stekao, umesto što se češkao ispred televizora drveći po stoti put o političkoj sceni Srba. E sada, otrove ne treba piti, nego ih zaobići. Sva sreća pa se oni stvarno mogu izbeći na internetu, ma i u drugim medijima. Jednostavno ih ne čitaš. 🙂 Pakost seju gubitnici.

  4. pa, u pravu si Milice…ja tako i slicno reagujem svaki dan, ali avaj, nema pomoci…ne bez organizacije, jer mi kao jedinke nista ne mozemo da ucinimo.
    …sto bi rekla jedna pesma…

    And standing there as big as life
    and smiling with his eyes.
    Says Joe „What they can never kill
    went on to organize,
    went on to organize“

  5. Pa ti si poznat da tako reaguješ. Gunđalo jedno! 😛
    Što je najgore, da te ne znam, oterala bih te na nezgodna mesta kada bih čitala kako pišeš. :)) Verujem da ima onih koji kao ti laju u javnosti, tako se malo istresu, ali su u prirodi kao jagnjad, dobre duše koje ni mrava ne bi zgazile.
    Nisam baš razumela šta si mislio pod ovom organizacijom. Ako se bolje organizuješ, nećeš biti gunđalo? Je l’ svirka u tome pomogla? 😉
    Čija je izvorno ova pesma?

  6. @Milica: Ja ne smem ovde da pišem ono što zaista mislim i osećam, jer si mi svojevremeno zapretila da na tvom blogu ne smem da prodajem svoj morbidni nihilizam…a moram biti i pristojan jel da? A ti znaš koliko se ja tebe bojim….
    Pesmu izvodi Joan Baez a zove se „Joe Hill“ i moze se reci da je folk pesma. Angazovana pesma za radnicke sindikate u USA.
    Pod organizacijom sam mislio da nema vajde od pojedinacnog prigovaranja, i da samo organizovano drustvo moze da se suprotstavi negativnim drustvenim pojavama.

  7. Joj bre, Dafe, stvarno me smatraš vešticom. :)) Aman, ne ljutim se ja i ne napdam te što nešto kažeš, nego znam koliko i kako utiče na tebe takav pogled na svet, a jednostavno nema svrhe. Nekim stvarima se ne postiže ništa. Umesto što po hiljaditi put proučavaš neke pojave, bolje idi i sviraj gitaru. Tako ćeš se osećati lepše, a i drugi će sa tobom uživati. Gitara je samo primer. Ti znaš još mnogo čega. 😛
    I ne laži da me se bojiš. Samo se foliraš.
    U poslednje vreme si se baš primio na Joan Baez ili mi se to samo čini?
    Eee, to jeste za organizaciju. Znaš kako mi je bilo pre par nedelja kada mi je drugarica pričala kako je profesor došao na predavanje i napričao im sve i svašta. Tipa kakve ste vi glupače, šta vi radite na ovom faksu, niste čule za tog i tog lika?! Ja bih odmah otišao kući i pucao sebi u glavu i takve stvari… Naravno, kada sam je pitala šta se desilo posle tog njegovog izlaganja, rekla je da su sve ćutale, pa ko bi smeo da mu se suprotstavi?! A kada bi sve te iste cure (možda su u ovom slučaju zaista guske) ustale, izašle, napustile „predavanje“ i otišle do dekana da sa njim porazgovaraju, možda bi sve bilo drugačije… Ali niko neće da se zamera. Jedno je kolektivno pobunjivanje, a drugo je pojedinačno seruckanje. Znaš, ne treba neko da bude previše pametan da vidi đubre koje ga okružuje. Ali komentarisanje toga ne vodi ničemu. Pljuvanje po nečemu iole pozitivnom vodi samo zaglupljivanju i osiromašavanju. Predlog je već nešto drugo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *