
Сада, када је све прошло, када се снег убрзано топи, пада са дрвећа, цури са висина, бљузга нам под ногама, остају само слике. Трајало је кратко, али сасвим довољно да се радујемо њиховој скромној егзистенцији. Одраслима увек треба неки алиби, чак и онда када би, ето, само да се играју. Толико су стегнути, несигурни или само – досадни. У ту сврху, деца су нам увек ту, при руци. Док она цупкају, жељна санкања, маме, тате и сав тај велики свет, […] Настави са читањем