ваш позитивни онлајн кутак
Јуче смо се зауставиле накратко, чекајући да се упали зелено светло. Са нама су на пешачком прелазу стајале још три особе. Једна је била уморна, јер ју је беба ноћас у неколико наврата будила. Друга је сматрала да је немарно од свих нас што не носимо маске, без обзира што смо на отвореном. Трећа особа, дечак који је поцупкивао око свог тротинета, желео је да што пре стигне кући и врати се својој игрици. Сунчица је била решена да ће […] Настави са читањем
Кишни облак је свима познат као тмуран, досадан, онај који све поквари. Макар је то неки наш утисак. Можда би било занимљиво да се понекад запитамо како је њему, или се макар заинтересујемо да му приђемо и погледамо свет и из његовог угла, са његових висина? Тако се можда деси да увидимо како кишни облак и није тако лош лик. И више од тога. А „Кишни облак“ је и сликовница-победница на конкурсу за оригиналну сликовницу, који је прошле године организовала […] Настави са читањем
“Деца су немилосрдна”, кажу. “Деца су зла.” “Ови нови клинци појма са животом немају.” “А у шта ће тек израсти!”, самоуверено и искусно поентира за будућност света забринута одрасла јединка. Док истовремено панично окреће главу од свега што не разуме, укључујући и сопствено дете. Посебни пријатељи живе уз нас Када су ме позвали из “Пчелице” да ми представе своју нову едицију, била сам одушевљена и самом идејом да се овакве књиге остваре и заједно са осталим све разноврснијим књижицама ставе […] Настави са читањем
За мене припремање зимнице подразумева одабир и на-дохват-руке схкладиштење књига за онај мирнији, хладнији период године. И баш се фино у то време намести и Сајам књига, и пропратни мали књишки фестивали, на којима увек откријемо нешто ново и другачије, чиме нас наши издавачи обрадују. Добро је. Јер, треба презимети градско сивило. Сунчица ме у томе прати, свесна да ће непрестано зујање напољу морати да замени собним активностима, међу којима је читање једно од популарнијих. Већ је довољно велика да […] Настави са читањем
Наша писма су спонтана, растерећујућа и безазлена. Попут оних дугих, летњих разговора на обали реке, када се коначно састанемо да кажемо једна другој све оно што нисмо стигле да напишемо. Она долази издалека – из Сингапура ми доноси нове приче, мирисе, перспективе, људе, слике, острва. Као заузврат, каже да је Београд о коме јој ја причам другачији од оног каквим јој га други представљају – мој град је леп, млад и лепршав, и расте. Нека од тих писама могу да […] Настави са читањем