„Између полова“: путовањем против негативног

Филозоф, аутор блога Против негативног, блога који је с годинама прерастао и у радио-емисију „Гласом против негативног“, у којој Стефан Ђукић истражује неке дивне и важне појмове попут демократије, феминизма, слободе мишљења. Благословен што живи поред мора, заљубљеник у шетње, књиге и научну фантастику, музику и поезију у њима, филмове и Вудија Алена – и културу уопште. Ону по којој се путује и у којој се унутрашње границе проширују. И да! Стефан је мој дугогодишњи пријатељ. Мене и њега је […] Настави са читањем

Не читајте ову књигу!

Ова књига пуна је разноразних гадости – оних језивих људи на чије смо бруталне хирове, у најлепшим и најтатанијим годинама својих живота, били осуђени свакодневно, из дана у дан, и по сунцу и на киши, ни криви ни дужни, невини и зелени, на све то неспремни. Ма, сећате се? 🧹 Историчарке која у нападу беса због учениковог незнања, његовом главом лично, “том глупавом” (ја само преносим оно што сам тада од ње чула), брише таблу на којој је кредом исписан […] Настави са читањем

Свет је један: Романи за млађе основце

Слободно време је увек добро испунити нечим забавним, другачијим, нечим опуштајућим и корисним, што захтева самоћу а уједно представља и одлично друштво… То је право време за добру књигу! Млађи основци већ су успешно савладали читање и писање, и сада су спремни да се ухвате укоштац и са обимнијим текстом, који ће им додатно помоћи да научено утвде и да своју писменост обогате новом формом, круном писане речи – романом. Такође, њихови светови сада се убрзано мењају и у складу […] Настави са читањем

Лена, море и ја

За мене је Север увек представљао егзотику, и тим пре ми је био примамљив. Осећала сам да је Скандинавија много више од непрегледних површина под упорном белином, више од хладноће и отуђености. Астрид Лингрен је док сам била мала својим ликовима и причама одобрила моје не-узорно и сасвим забавно понашање, негде крајем основне школе Јустејн Гордер ме је возом повео у магле бујне природе фјордова и у дубине размишљања о томе откуд ми овде. Ерленда Луа сам читала кришом на […] Настави са читањем

Стварно пријатељство из маште

Наша другарица Ирис је са пет година много заволела коње, и сва бића налик на њих. Мама и тата су је водили на јахање, викендима је раним јутром одлазила на околни салаш да их храни, постројили су се по њеним полицама, разбашкарили у кутијама за играчке, обојили њене мајице и испунили њене цртеже. Једном, док смо играле жмурке у Лолиној собици, поверила ми се како јој је њен једнорог рекао да и он спава испод кревета и да то није […] Настави са читањем