U ritmu s prolećem

Nekoliko puta nedeljno, uvek u približno isto vreme, istrčim napolje. Na sebi imam trenerku, majicu i jednostavne sportske patike. Kosu skupim u rep, koji potom malo olabavim, da me ne boli teme dok se rep bude njihao u ritmu mojih koraka. U džepu dve papirne maramice, a u ruci telefon sa koga ide moja omiljena muzika. Odbacim sve ono što mi neće trebati sledećih sat vremena, posebno uvek aktuelne teme za razmišljanje, dileme, planove, glavobolje i redove pročitanog. Za ovu […] Настави са читањем

Prvo pravo proleće

Sećaš li se kako sam ti šaputala? Tada sam se pitala da li možeš da me čuješ. Ali znala sam da znaš šta ti poručujem. Pričala sam ti kako je napolju divno, kako se Sunce razlilo po vazduhu, po asfaltu, nežno se spustilo na drveće, po travi, po ljudima. Čekaju nas, malena! Sve one vesele družine maslačaka i belih rada, čekaju te da ih dodirneš, da ih pomaziš. Priroda se raduje da čuje tvoj smeh i da udahne tvoj blagi […] Настави са читањем

Prolećno mitarenje

Gledamo se moja zebica Pipi i ja oči u oči. Ona nervozna, čupava, namrštena. Češe se jednom nožicom koju ja, posebno ovako dalekovida, jedva i da vidim ako nemam naočare. Trese perje. A ja nisam ništa bolja. Ne tresem perje, ali sam džangrizava. U glavi hiljadu misli. Pundravci mi ne daju mira. Ne mogu da sedim na jednom mestu. Posle kraće rasprave, Pipi i ja smo zaključile da je caka u – proleću. Ako neke simptome mogu da prepoznam, to […] Настави са читањем

Imamo goste!

Proleće je stiglo. Napolju sve vrvi od ljudi. Kej je pun. Zelen je i miriše na svežinu i optimizam. A ispod krošnji tek ozelenelog drveća, kao preko noći su nikli novi drveni tamnozeleni hoteli, namenjeni našim malim stalnim turistima koji su se već probudili i ulepšavaju nam ovo doba godine – plavim senicama. U Maxi katalogu koji nam je danas kao uobičajeni spem stigao u poštansko sanduče, naišla sam na zanimljivu vest, koju sam svega pola sata pre toga i […] Настави са читањем