„Još jedno proljeće!“

„S proljeća u nama uskrsavaju sva naša minula proljeća. To su godovi duše. Svako je od njih jedno mitarenje: iz njega klisne biće u novom perju i uzlijeće k suncu s cijukom novim. Čovjek vjeruje da je njegovo djetinjstvo, zaglušeno čitavim docnijim životom, zauvek pokopano. A ono se negdje pod starost odjednom opet javi i snažno provali na sunce. Čovjek vjeruje da je proljeće, to djetinjstvo zraka, za nj zauvjek umrlo, a ono se, s novim strujanjem sokova pod zimskom […] Настави са читањем

Prolećno pismo

„Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim. Sad, kad treba da počnem da se prepirem, da napadam, da branim, sve mi se to čini smešno i dosadno. Voleo bih mesec dana, mesec dana, svaki dan, sto puta, da vam. javim: ne bojte se, setite se večnosti, sve je dobro, nema greha, nema zakona, nema jave, gledajte u nebesa, udišite zrak bezbrižno, dolazi proleće, oslobodite se svega.“ Večni Crnjanski ♥️ „Pismo iz Pariza“

Napolju smo!

Oko nas su dani sastavljeni od: — ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama! — doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo — šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo) — pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks — kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama — putovanjem od vrtića biciklom, […] Настави са читањем

Uz nedeljni ručak

U ovo doba godine život se ponovo ustalasa. U žardinjerama ispred vrtića pojavili su se prvi žuti cvetići. Obradovala sam im se, znajući da je to pouzdan znak da džemper, toplu jaknu i ostale zimske rekvizite mogu da odložim u kutiju, uz uzdah olakšanja, zadovoljno lupajući dlanom o dlan. Sunčica je dobila trotinet. Pravi, stabilan, brz, dovoljno velik i jak da može da ponese i mene, dok me ‘ćera gura, tim nežnim korakom prevaljujući kilometre. I ljubičast, naravno. Lila, ako […] Настави са читањем

Šest

A ponekad budna dočekam jutro. Ako uspem da legnem pre nego što se ptice probude, velike su šanse da ću neprimećena zbrisati u carstvo snova. U suprotnom, magija jutra odvuče me sa sobom, i iako znam da ću se posle celog dana lelujati, ne mogu da joj odolim. Sunčica spava na kauču u dnevnoj sobi, zaklonjena od sunca gusto spuštenim roletnama, ušuškana prohladnim jutarnjim vazduhom koji neštedimice ulazi kroz širom otvorena vrata terase. Konačno je uspela da se uspava, posle […] Настави са читањем