ваш позитивни онлајн кутак
Molim vas, poručite i vi letu da ne želim da se završi. Možda se sažali na nas, možda naglo odluči da uspori, zadrži svoje tople mirise, bose nožice i duge noći. Možda su i njemu, kao i meni sada, draža sanjarenja od rokovnika sa planovima. Kada padne mrak i tišina izađe na korzo, uvlačim se u rolere, svoju najudobniju obuću na točkove, i tiho, vožnjom koja meni više liči na ples, klizim našim širokim novobeogradskim ulicama, uvek u pravcu reke, […] Настави са читањем
O toliko toga nisam pisala! Jer svet dece u kom sam se obrela zahtevan je koliko i uzbudljiv. Gledali smo i sami doževeli kako se deca rađaju, kako donose sa sobom ushićenje, radost, pa i strepnju, kako rastu, igraju se, ludiraju, uče, osvajaju. Mnogo mi je drago što i ja jednim delom, radeći sa Ivanom, mogu da budem deo toga. Bićemo srećni da dođete na otvaranje Ivanove prve samostalne izložbe fotografija i vidite kakvim smo sve trenucima prisustvovali u poslednje […] Настави са читањем
Šetajući svakodnevno na keju pored Save, često se obradujem ponekoj, sada ne tako retkoj novini – tek posađenom drvetu, osveženim klupicama, novopristiglim pticama… Nažalost, desi se i da me glupost i vandalizam ponovo, ma uvek iznova, iznenade, kao na primer kada sam nedavno ugledala da spomeniku Gandiju ne nedostaje tabla sa natpisom, kao što je jedared bio slučaj, već nedostaje – sam Gandi! Dakle, ostali su postolje, metalni šrafovi i betonska konstrukcija sa koje je brutalno iščupana glava, a da […] Настави са читањем
Zastanem ponekad, stavim prst na čelo i zapitam se tražim li ja mnogo. Nikoga ne zagledam, nikome ne smetam da živi kako hoće, moja očekivanja od drugih svedena su na minimum. To mi se nekako čini kao zdrava logika, koja ide na ruku i meni i ljudima oko mene. Ipak, sve je više stvari koje bude u meni nešto što bi iz temelja moglo da uzdrma ovakva moja uverenja i stvori od mene ono što ne bih volela da budem. […] Настави са читањем
Sedeći juče na svojoj terasi i čitajući knjigu, odjednom sam začula tutnjavu sa Save, koja mi je toliko blizu, da bih mogla da je vidim, samo da mi je stan okrenut na tu stranu. Bubnjevi. Je’n dva. Je’n dva. ‘Si ga priključio, aman? A zatim se bojažljivo javila i gitara. I tako poznat glas. Brzo sam se obukla, sela na bicikl i odvozala se do Teatra na Savi. Hrleći ka muzici, sve srećnija, pored reke otkrila sam – Partibrejkerse. Ove […] Настави са читањем