
Не умем ја то никако – лешкарење уз књигу. Лети или се излежавам уз музику, воду и небо, или се уз књигу – успављујем. Простор између њих испуњавам лутањима. Са тугом, док се иза прозора раширила јесен, полако испраћам још једно дивно лето, и на полице слажем његову лектиру. По њој видим да је лето било лагано, какво и треба да буде. Вратила сам се стриповима, који су једини успели да олабаве моје пренапрегнуте вијуге и усмере ми мисли на […] Настави са читањем