ваш позитивни онлајн кутак
Не умем ја то никако – лешкарење уз књигу. Лети или се излежавам уз музику, воду и небо, или се уз књигу – успављујем. Простор између њих испуњавам лутањима. Са тугом, док се иза прозора раширила јесен, полако испраћам још једно дивно лето, и на полице слажем његову лектиру. По њој видим да је лето било лагано, какво и треба да буде. Вратила сам се стриповима, који су једини успели да олабаве моје пренапрегнуте вијуге и усмере ми мисли на […] Настави са читањем
Prebačeni preko širokog naslona zadnjeg sedišta tatinih kola, brata i mene je zabavljalo da mašemo onima koji su bili u automobilu iza nas. Kada smo bili mali, to je bio naš način da prekratimo vreme i da se igramo dok putujemo, ali istovremeno smo oblikovali i svoje prve predstave o ljudima. Posmatrali smo tuđe reakcije. Oni koji bi nam uzvratili pozdravom, makar klimanjem glave ili podizanjem ruke, prolazili su test na našem detinjem ispitu ljudskosti. Onaj ko bi se pravio […] Настави са читањем
Sasvim slučajno sam zavolela septembar na moru. Rasterećeni putevi. Prijatne vrućine. Plaže bez mnogo ljudi. Svitanja bez vreve. Leto samo što nije iscurelo, a ti hvataš njegove poslednje dane, ispunjene mirisima i nakupljenim utiscima, i slažeš ih u teglice sa kariranim poklopcima, spuštaš ih na neke male police duboko u sebi, poput neke slatke zimnice, da bi ih u sivilo koje nam sa zimom predstoji izvukla i hranila se njihovim sadržajem, šmeškajući se, dok polako žvaćeš i upijaš. U septembru, […] Настави са читањем
Molim vas, poručite i vi letu da ne želim da se završi. Možda se sažali na nas, možda naglo odluči da uspori, zadrži svoje tople mirise, bose nožice i duge noći. Možda su i njemu, kao i meni sada, draža sanjarenja od rokovnika sa planovima. Kada padne mrak i tišina izađe na korzo, uvlačim se u rolere, svoju najudobniju obuću na točkove, i tiho, vožnjom koja meni više liči na ples, klizim našim širokim novobeogradskim ulicama, uvek u pravcu reke, […] Настави са читањем
Na kraju ipak bude onako kako ona odluči. Zamislila sam da joj kosa bude podignuta u punđu i da kroz nju provučem gumicu nanizanu školjkama. Bila bi strpljiva da mi pozira pored mora kako bih kroz finu svetlucavu tkaninu njene haljinice uhvatila svu magiju sunca koje zalazi. Hodala bi bosa i elegantno držala karner u ruci, a čak bi njime i zamahivala u pravcima najprimamljivijim za objektiv. Važi, mama. Ali ne. Ne ide to tako sa malim džambasima. Na kraju […] Настави са читањем