Стварно пријатељство из маште

Наша другарица Ирис је са пет година много заволела коње, и сва бића налик на њих. Мама и тата су је водили на јахање, викендима је раним јутром одлазила на околни салаш да их храни, постројили су се по њеним полицама, разбашкарили у кутијама за играчке, обојили њене мајице и испунили њене цртеже. Једном, док смо играле жмурке у Лолиној собици, поверила ми се како јој је њен једнорог рекао да и он спава испод кревета и да то није […] Настави са читањем