ваш позитивни онлајн кутак
Ова књига пуна је разноразних гадости – оних језивих људи на чије смо бруталне хирове, у најлепшим и најтатанијим годинама својих живота, били осуђени свакодневно, из дана у дан, и по сунцу и на киши, ни криви ни дужни, невини и зелени, на све то неспремни. Ма, сећате се? 🧹 Историчарке која у нападу беса због учениковог незнања, његовом главом лично, “том глупавом” (ја само преносим оно што сам тада од ње чула), брише таблу на којој је кредом исписан […] Настави са читањем
Када изненада оде онај ко је до тада држао темеље вашег живота, свет постаје замагљен и ви у њему изгубљени. Тако и девојчица Жеља, након губитка оца, покушава поново да у свој свет пусти светлост. Ипак, између куће и школе, она се сећа, сања и сањари… и све чешће одлази на гробље. Где ствара неку нову, бољу и мрачнију, стварност… Даље нас води Црна птица, роман (превасходно) за младе који лако и узбудљиво, и без страха, говори о ономе о […] Настави са читањем
Слободно време је увек добро испунити нечим забавним, другачијим, нечим опуштајућим и корисним, што захтева самоћу а уједно представља и одлично друштво… То је право време за добру књигу! Млађи основци већ су успешно савладали читање и писање, и сада су спремни да се ухвате укоштац и са обимнијим текстом, који ће им додатно помоћи да научено утвде и да своју писменост обогате новом формом, круном писане речи – романом. Такође, њихови светови сада се убрзано мењају и у складу […] Настави са читањем
За мене је Север увек представљао егзотику, и тим пре ми је био примамљив. Осећала сам да је Скандинавија много више од непрегледних површина под упорном белином, више од хладноће и отуђености. Астрид Лингрен је док сам била мала својим ликовима и причама одобрила моје не-узорно и сасвим забавно понашање, негде крајем основне школе Јустејн Гордер ме је возом повео у магле бујне природе фјордова и у дубине размишљања о томе откуд ми овде. Ерленда Луа сам читала кришом на […] Настави са читањем
Наша другарица Ирис је са пет година много заволела коње, и сва бића налик на њих. Мама и тата су је водили на јахање, викендима је раним јутром одлазила на околни салаш да их храни, постројили су се по њеним полицама, разбашкарили у кутијама за играчке, обојили њене мајице и испунили њене цртеже. Једном, док смо играле жмурке у Лолиној собици, поверила ми се како јој је њен једнорог рекао да и он спава испод кревета и да то није […] Настави са читањем