Iza scene

Mesto: Zlatibor, poljanče na startu staze za uspon na Tornik Vreme: Početak novembra, jedno poslepodne pred zalazak sunca Okolnosti: Završnica šetnje po toplom, sunčanom danu, blaženo umorni, omamljeni od prevelikog naleta čistog planinskog vazduha Motiv: Tata i ćerka u zajedničkoj aktivnosti u prirodi Postala je model a da još ni iz bolnice nije izašla. Još uvek nije imala ni Izvod iz Matične knjige rođenih. Jedan od prvih zvukova koje je naučila, pored smeha, mjaukanja i cvrkuta ptica, bilo je i […] Настави са читањем

Ruke, pet godina kasnije

Ta rukica bila je tako malena, krhka, gotovo prozračna, da je trebalo uložiti trud dodirnuti je a pri tom joj ne naneti bol. Bio je to najnežniji dodir na svetu. Nezamislivo nežan. Za takav dodir morala sam se istopiti, do granica gde se moja fizička snaga svodi na čistu energiju. Taj maleni dodir je bio naš jedini kontakt. Njime smo nekako morali da joj kažemo koliko je volimo. Čuvamo tu fotografiju. Sećate li je se? Na njoj se vidi rukica […] Настави са читањем

Kišobrani na modnoj pisti

Jutros se nebo spustilo tako nisko, da mi se činilo da bih ga mogla dohvatiti i samo jednim lenjim, jutarnjim skokom. Po takvom danu svaki zvuk je unapred ugušen dobovanjem kiše, udaranjem kiše, šibanjem kiše, vodom koja se sliva, leti, raspršuje. Ali pomisao na gumene čizmice i kišobran koji se neumorno vrti i svojim šarenilom seče sivilo, izbacuje nas iz kuće. Ispred lifta pozdravlja nas stari, izanđali kišobran koji je tokom svog života s vremenom izgubio i boju i oblik, […] Настави са читањем

Radosti našeg ognjišta

Nikada nešto nisam doživljavala kuhinju kao mesto na kome bih se predugo zadržavala. Možda samo kao saučesnik u pripremanju obroka, pomagač u pospremanju ili svedok nastajanja nekog divnog jela kome ću se prvo diviti, a potom ga i u slast pojesti. U kuhinji volim da sam samo prolaznik, koji može da šmugne svojim poslom kad god mu se prohte. Bilo je i dana kada sam govorila kako ja i nisam neka kuvarica. Šta ćete, krofne ponekad mogu čoveka, tj. mladu […] Настави са читањем

Kako smo nadmudrile kišni dan

Rekla mi je da je hvata panika od same pomisli na vikend. Ona tada ne mora da radi, ni on, a i mala ne ide u vrtić. Kuća. Haos. „Zar vikend nije jedino vreme kada možete da radite ama baš šta hoćete? Vikendi su valjda ono što svi iščekuju, maštajući šta će sve zajedno da rade, za šta preko nedelje nemaju vremena? Ili ostvarujući svoje pravo da ne rade ništa, i da puste da vreme i okolnosti odluče za njih?“ […] Настави са читањем