Живот уз посебне потребе: 9 срећних тачкица за подршку

Ово је настало као увод у супер онлајн разговор: једна мама, то јест ја, и једна дивна дефектологица, то јест Марија, под насловом Родитељи и дефектолог — савезници дететовог развоја.

Иза сваког детета коме је потребна подршка, стоји неко ко је непрестано на луде начине проналази.

До тада, да вам кажем нешто, чисто и искрено. Некима од тих мојих посебних другарица успела сам да пружим руку и само покажем прстом правац, шапнувши им успут и где да се припазе, јер могу лако да се оклизну и упадну у шахт. Али свесна сам колико је још мајки које се осећају као да плове свемиром на некој малој, тесној планети. Заједно са својим дететом. У народу су познате као „маме деце са посебним потребама“. У мојим очима, ми само имамо другачије изазове. И нама је потребна подршка, која је врло скромна. Док не научимо где да је тражимо.
А ово је девет малих шашавих тачкица мог десетогодишњег трновитог искуства.

💜1. Ви сте о свом детету одлучиле да бринете и да са њим растете, ту није било ни дилеме, и то знам. Јер сам видела и мајке које су само окренуле леђа својој деци. Оставиле их. У старту сте ви за мене и царице и цареви истовремено. Срце, интуиција, душа, мени је све то океј када нас прво понесе. У ствари, све што сам старија, све се више водим управо њима. Али мозак после мора некако да их стигне. Разум је да разуме, направи стратегију, сваку коцкицу нове реалности стави на своје место.

🌼2. Ваше дете је ту да са њим растете, то је обострани процес. Дете није рођено да „са њим радите“. Ако живот са дететом доживите као рад, живот уз дете са посебним потребама може да се чини као робија. Другачија деца траже прилагођено васпитање, у које је укључено и учење, ту су и вежбе, много вежби, некад за ово некад за оно некада за све одједном. То зависи и од детета, наравно, али и од вас. Не можете живети живот као 24часовно радно време, ма колико „посао“ леп био.

⭐️3. Ваше дете је ту за цео живот, ваше дете није пројекат. Ово је важно да бисте знали како да распоредите своје снаге. На пројекат се залегне, не спава се ноћима, све друго стане, ви ходате светом неиспавани, раздражљиви, длакави, без социјалног живота, а онда узмете два месеца одмора без икаквих обавеза да блистате. Ако тако поставите ствари, одосте ви у burnout за мање од две године. Тако сам и ја. Или за мало више, али не треба вам никад. Јер када дотле дођете, нисте ни за шта, осим да се из тога чупате. Будите мудри од почетка, ви са вашим дететом трчите ултрамаратон. Ви „не радите“ са дететом, већ заједно градите супер функционалан и позитиван животни стил.

🌈4. Што значи да треба бринете о себи. Не у смислу купке, кафе, све четири увис, мада може и то. Мислим да се чувате изнутра. Да лепо распоређујете снаге, да предвиђате следеће кораке, след догађаја, реакције. Да искулирате. Кажете да вам треба помоћ. Постајете мудри.

☂️5. Никоме ништа не објашњавате. Ни зашто радите то што радите, ни шта је потребно вама, ни вашем детету. ОСИМ! Ако заузврат можете да добијете помоћ. Ако то није случај, осмех на лице, да-да и mind your own motherhood.

🌞6. Не наседајте на туђе жалопојке и неке застареле моделе, визије или предрасуде. Свет се променио и у њему владају нека нова правила. Иако нису сва баш срећни мали облачићи, има много оних која су ту да вам помогну. Јесте, много срећнија што је моје дете рођено сада, него пре 30 година. Тада ни она ни ја у ствари не бисмо више ни биле овде. Готово, ћао.
А те малициозне коментаре, посебно од стране особа које вас и не познају, само кроз вас, и уземљење. Нема ту превелике расправе, игнорисање и блок без извините, без објашњења, без чуђења. Јесте и некултурно, и неумесно, и безобразно и штошта још, али ето, и таквих људи има, неки људи просто много цене своје мишљење, али ви не морате ни да га знате. Свашта драго бого чува у својој башти, и све то има неку сврху, јелте.

🍒7. И не другујте претерано са сопственим бригама. Оне савршено не служе ама баш ничему, ни вама, а дете свакако оде у минус када вас види сморену. Него лепо та брига да се транформише у позитивну акцију ка јасном циљу, корачић по корачић, са осмехом на лицу. И поново 5. Нема расправе. Чувајте снагу. Климање главом и осмех довољно кажу ко зна да слуша. Ко не зна, јебига.

🌹8. Оно што никако не смем да заборавим, а много је важно, и не да не умањује вашу величину као мајке, него је и неизоставни део те велике и дивне улоге. Радите свој посао. Ако га немате, нађите га. Ако сте га заборавиле, сетите га се. Ако сумњате да ли да будете нон стоп уз дете, да баталите посао за те паре, јер нема тих пара које могу да плате то што сте уз дете, престаните да сумњате, и нађите бољи посао. Не одмах, не можда првих пар година, не када сте детету најпотребније, али одмах после тога. Што пре. О томе више у посебном посту или књизи или трилогији.

🔥9. И круна, чувајте своје снаге, и увећавајте их. Нађите своје начине. Физичка снага, ментална снага, духовна, сви аспекти су добродошли. Е сад, како ја видим снагу, шта њу у овом случају чини. Добра екипа: људи који деле ваше ставове, према животу највише, и који поседују ту енергију која увек вуче напред, у комбинацији са огромним срцем, на првом месту. На другом су они малобројни али злата вредни, који уз све горенаведено поседују и знање и осећај за све они који функционишу другачије. Стручњаци. Дефектолози.

Јер чуда се не дешавају, она се стварају. Зато подесите мисли и нађите своје људе.

Jедан одговор на “Живот уз посебне потребе: 9 срећних тачкица за подршку”

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *