Светлост ноћи

Одавно сам навикла на то питање: А како јој напредује вид? Мој одговор расте са њом.
Пред свој други рођендан гледала је у моје лице, али некако кроз мене. Знала сам да је мој глас једино што види. Он јој је говорио у свим бојама.
Прошлог пролећа први пут је видела Месец. Уживала сам посматрајући како се смешкају једно другоме. Вече је мирисало на липе.
Недавно је, поскакујући од усхићења, открила своју сенку. Климнула сам главом када ме је питала да ли исту такву има Петар Пан. Он је у нашем свету био и остаће кул лик.

Сада летимо заједно!

*

Месец обуо чизмице жуте
Облаци обукли плаве капуте
Па целе ноћи небом језде.
А доле у шуми једно мече
Ево, већ треће вече
Неће да спава
Гледа у звезде.

„Љутито мече“ Брана Црнчевић

 

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *