Prevaspitavanje mame

E, neka je i meni neko stao na put! I svim mojim bubicama i bubama, onim sa kojima živim već godinama i prihvatam ih kao deo svoje ličnosti, iako osećam da mi negde smetaju, da me sputavaju i jedu energiju. Sutra ulazim tek u 15. nedelju trudnoće (mada, deca su naprednija od mene, oni će za par dana u 16!), a i za to kratko vreme učim o sebi svakodnevno. Ali konačno učim i da neke stvari bespogovorno menjam!

Moja stalna boljka, ona koja je tim veća što je modernija, oduvek je bila prevelika ambicija. Ne ona ambicija koja gazi po drugima, koja halapljivo hrli da uzme nešto što ne znam ni čemu će mi, osim da ojača moju iluziju da sam moćna, već ona vrsta ambicije čije neostvarenje donosi frustraciju. Najbolje je reći, ona vrsta ambicije koja vodi precenjivanju; u prevodu – zacrtam mnogo toga, ali ne mogu uvek to da ostvarim, ili mogu, ali sa izvesnim žrtvama koje nisam želela i posle ne znam kako to da nadoknadim.

Bebe su me naučile da to ne ide baš tako. Da, istina, ima perioda kada aktivan dan traje 20 sati,  ispunjen je i organizovan „na sat“, baš onako kako to nalažu savremeni rokovnici, perioda u kojima mama može sve, i sve to može sama. Kada je sve brzo, efikasno i kada se za mamu sa pravom može reći da je sposobna ženska. (Mada, mamu sve više boli uvo za to kako nešto izgleda i kakav utisak ostavlja! To je još jedna od lepih promena.)

A ima i dana kada mama mora da leži, jer je tako čika doktor rekao, a sve zbog njene i bebeće sigurnosti. Ima dana kada mama ne stigne, niti može da izgleda tip-top, pa ni blizu toga, kada su joj i najmanje šetnjice naporne jer joj se manta u glavi i muka joj je i kada kuća ne izgleda kao iz časopisa i ne miriše na lavandu. O da, mama je sve svesnija da su želje jedno, a mogućnosti drugo i da je uspešan samo onaj ko uspe da ih uskladi. A pre svega, kao ulaznica za prilagođavanje stoji tabla sa crvenim slovima: „Budi iskren prema sebi!“

Prihvatila sam tu igru. Prihvatila sam da nisam nadčovek, da su moje mogućnosti u datom trenutku takve kakve su, isto kao što sam prihvatila da ne samo što neću moći da vozim rolere do 5. meseca trudnoće (kao što sam mislila pre nego što sam zabebila), nego ih neću voziti uopšte sledećih godinu dana. Prihvatila sam da ne mogu uvek da odgovorim na nečiji poziv za susret, a možda će viđanja svakako biti svedena na minimum tokom cele trudnoće, jer mi je mirna savest prema sebi i svom okruglom stomaku mnogo bitnija od tih malih, slatkih zadovoljstava za koja će biti vremena. Naučila sam i pravo značenje prioriteta – nisu prioriteti ono što PRVO moraš da uradiš za jedan dan (a za tim i još gomilu drugih sitnica), već su i JEDINO što možeš da uradiš, dok sve ostalo ostavljaš po strani, dok na to ne dođe red, makar to bilo za nedelju dana. Isto kao što sam shvatila da stepenice fakulteta nisu uvek iste dužine (sada su ogromne), kao ni vreme potrebno za spavanje (sada to više nije 5 sati, već 10).

Prilagođavanje je ovde ključno, ta čarobna reč koju sam do sada poznavala uglavnom teorijski. Prilagođavanje novim okolnostima, novim malim ljudima i njihovim potrebama, novim životnim okolnostima, prilagođavanje novom telu i novim osećanjima. Sve se to uči, a ja do sada nisam imala dovoljno nadahnjujućeg učitelja, niti dovoljno strogog. Bebe su me naučile da postoji i reč: „Ne“, da nimalo nije stašno izreći je i da ona nije isto što i prihvatanje poraza. Ovo prilagođavanje ne važi samo za ambicije, već i za brzopletost, nerviranje, dizanje nosa i tako dalje… svako je u nečemu specifičan, pa će u skladu sa tim i otkriti gde se najviše kriju promene.

Ima tu još mnogo lekcija, spisak je povelik i stalno se dopunjava novim stavkama kako trudnoća napreduje. Možda nekim trudnicama-takmičarkama (O da, čak i ovde ima takmičenja! Rekla bih da je to ona loša vrsta ambicije) to predstavlja negativnu stranu trudnoće, onu mučnu, „kad pošašave“, ali za mene je to prijatna novina i prava blagodet. A iskreno se nadam da sada naučene lekcije neću zaboraviti i da ću ih u potpunosti sprovesti u delo, tj. da će neke promene biti trajne. U tom smislu, već počinjem da se osećam mnogo bolje!

23 oдговора на “Prevaspitavanje mame

  1. Deder, navikavaj se na sve manje slobodnog vremena za kafice, caskanja po letnjim bastama kafea, i naravno jedino sto sam primetio da jos nisi uvidela – a to su roleri. Tek ce se pojaviti neke obaveze koje ce postati tvoj prioritet u izvrsavanju. Naravno, jedino ako ne planiras tvog muza da uposlis – pa „odes u strajk“ k’o ona emisija na tv-u.
    Pozz

  2. Imenjače, da si mi živ i zdrav, ja sam već uveliko uposlen. 😉 Ali daleko da se žalim: ovakve stvari vrede svaki minut uloženog, a nikada ne bih mogao da podnesem da mi žena sama prolazi kroz trudnoću ili da sutra deca ne znaju kako im izgleda tata. Mogu samo da poručim svim muškarcima koji smatraju da je trudnoća samo ženski posao – mnogo propuštaju. 🙂

  3. Zato se to zove „drugo stanje“ 🙂 Skroz nas izmene ta mala bića. A sve ćeš postići i stizati, čak i da voziš rolere, kada za to dođe vreme. Mnogo strpljenja, mozganja, analiziranja same sebe i prilagođavanja. Ali vredi.
    Lepu i laku trudnoću ti želim!

  4. Ivane sa B :), drago mi je što si tu i što su ti ove naše pričice koliko-toliko zanimljive. Trebaće ti, zato pažljivo čitaj. 😉 Nemam nameru da zaboravim na sve stvari koje mnogo volim da radim, niti verujem da će deca sutra biti smetnja. Sve je to stvar organizacije i dobre volje. I podrške, kao što Ivan bez B reče. 🙂

    Cyber Cat, baš sam juče pročitala tvoj tekst na Blic blogu, moram ti priznati da mi se mnogo dopao, a i da me je poprilično ohrabrio, jer iskreno verujem da su žene istinski srećne baš zbog dece, a ne uprkos njima. Bitno je samo na pravo mesto postaviti stvari i uložiti napor i vreme. I zasijati. 😀 Hvala ti!

  5. Draga moja Milice, kada tebe Ivan bez B tako „brani“ od Ivana sa B ne brinem se ja za tebe i sa i bez promena. 🙂
    Mnogo ste mi bre slatki 🙂

    Nego, ja uvek umem da napomenem: da ako nesto vec nisam promenila to samo znaci da mi to mnogo i nije smetalo 😉
    Neke stvari i primecujemo samo u drugom, trecem ili petom stanju. A kazu da covek odraste i sazri, tek kada pomaze nekom drugom da raste.

    Uzivam u ovim tvojim putopisima iz trudnoce, svim tim „cudima“ koje gledas i avanturama kroz koje prolazis. Moracu da te iscitavam kao vodic kada krenem istim putem 🙂

  6. ja nisam trudna :), ali ovaj blog mi je pravo otkrovenje 🙂 sve o čemu si pisala, dolazi mi polako u glavu, sa godinama čini mi se 🙂 divan blog i odlična priča o samo-razumevanju 🙂 thumbs up!

  7. Dok sam citala ovaj tekst, nekoliko puta sam se vracala na recenicu „isto kao što sam prihvatila da ne samo što neću moći da vozim rolere do 5. meseca trudnoće (kao što sam mislila pre nego što sam zabebila), nego ih neću voziti uopšte sledećih godinu dana.“ Jel sam ja to dobro razumela? Planirala si da vozis rolere posle petog meseca trudnoce? Meni je stavljena zabrana na voznju rolera cim sam ostala trudna,a kako je stomak rastao, sve mi je vise postajalo jasno da mi se pomera centar za ravnotezu i da nikakvo dodatno „balansiranje“ ne dolazi u obzir. Na kraju trudnoce mi je i izlazak iz mokre i klizave kade nakon tusiranja predstavljao pravu avanturu.
    Ipak, ne slazem se sa tvojim zakljuckom da ih uopste neces(tj. ne mozes) voziti u narednih godinu dana. Bebe ce taman da dodju na pocetku leta, i cim se oporavis,moci ces na kej u voznju. Poneses ranac sa patikama,podjete ti i muz sa bebama u kolicima, i dok ti okrenes par krugova,on sa njima seta po keju. Kad zavrsis,spakujes ranac sa rolerima u gepek od kolica i nastavite zajedno setnju. Mislim da tu nece biti nikakvih problema, jer ce bebice citavo ovo leto biti ne tako zahtevne – samo ce spavati,jesti, meskoljiti se i ponekad plakati 🙂 A za onaj period koji stize nakon toga – verujem da cete se vec uhodati i organizovati 🙂

  8. Marice draga, vidiš li ti kako je budući tata postao opasan? 😉 Sve nas čuva kao malo vode na dlanu, a to je posebno sada tako prijatno! Sviđa mi se ovo što si napisala, nisam znala za tu poslovicu, a mnogo je lepa. I, sada vidim, tačna. Pa eto, baš mi je drago što sam makar jedan delić svojih utisaka uspela da prenesem na tebe, a trudimo se da nastavimo u narednim putopisima! 🙂

    Anice, hvala na javljanju, drago mi je da uživaš! Ih, i ako sada nisi trudna, bićeš, pa će ti sve ovo možda biti još interesantnije. 🙂 Nadam se da ćeš ovde naći još nešto za sebe!

  9. JagodiceBobice, hvala na ohrabrenju! Nadam se da ću moći tako brzo da se vratim u formu, a svakako ću na tome raditi. Takođe se nadam da ćemo se i za ostalo brzo uhodati. 🙂

  10. Hmmm roleri… Bebe u kolica, ti na rolere i voooziii!!! Ja sam tako – doduše sa singl kolicima i jednom bebom, ali pretpostavljam da može i u duplikatu. To ćeš već morati sama da otkriješ i da nam preneseš iskustvo…

    Ivane (bez B) da ti nisi neki dvojnik mog muža, njegovo drugo ja ili nešto slično 😀 ?

  11. Takki, pa moraću. Ko zna, možda nešto i patentiram, neki blizanački sistem vožnje ili možda nova kolica. :)) Ih, toliko volim rolere, pre neku noć sam duugo sanjala kako ih vozim, i bilo je super. Mada, malo sam se i umorila. 😉

  12. @Ivan, lepo je to cuti u drustvu u kome vlada balkanski sindrom. Ipak, vas dvoje ste mladja generacija koja ce promeniti neke stvari na bolje.

    @Milice, ucim ili studiram, zato i pazljivo citam sve sto se na cvrkutanju napise. Od prvog dana kada sam pristupio s citanjem vaseg bloga shvatio sam da pre svega kvalitet objavljenog teksta, nacin na koji prenosite poruku citaocu spada u domen edukativnijih sadrzaja. 😀
    Joooj, ala se šliktam ehheheheh – šalim se, zaista tako mislim i sve pohvale za urednike.

  13. Ivane sa B, pa i ti spadaš u tu generaciju, tako da je ista obaveza i na tebi. 😉 Ne sumnjam ja u tebe!
    Jao, hvala ti na lepim rečima, malo sam se postidela, a ovde nema takvog smajlija… Pa trudim se da ima svega po malo, u pisanju mi više idu ovakve teme, a u prirodi sam više nonšalantna. :))
    Pošto si mi ovako lepe reči uputio, videću da te preporučim nekim svojim drugaricama, može? 😛

  14. „Pravo značenje prioriteta – nisu prioriteti ono što PRVO moraš da uradiš za jedan dan (a za tim i još gomilu drugih sitnica), već su i JEDINO što možeš da uradiš, dok sve ostalo ostavljaš po strani…“

    Sjajno rečeno. Ovo ću upamtiti. 😉

    Promene, onako generalno, utiču na drugačiji pogled na razne stvari, a najčešće se slučajno i spontano dođe do odgovora na neka pitanja koja te možda muče i duže vreme. Najbolje što čovek može ponekad da uradi je da se što pre prilagodi novonastaloj situaciji, bez preteranog razmišljanja. Nije svaka promena nužno i dobra, ali izazovi su dobra stvar i volim ih.

    Imati dete… Meni to još uvek deluje kao možda i najveći od svih izazova…

  15. Gile, ja tek sada počinjem to polako da uviđam – da neke stvari ne idu forsiranjem i na gurku, nego da se spontano dešavaju kad im dođe vreme. Vidiš, interesantno je to – s jedne strane postaješ ozbiljniji i jači, a s druge postaješ spontaniji i samim tim opušteniji. Po istom tom principu ćeš i ti proceniti kada da se baciš na izazov zvani postati tata. 🙂
    I gde ti je pobegao blog?

    Dafe, sad bi ja trebalo tebe da prijavim policiji. :)) Ali džaba, kad si vezara! 😛 😛 😛 Nego, nadam se da planiraš jednu šetnju do Bg-a kada malo otoplli. Da štrikamo na Savi! 🙂

  16. Toliko sam se trudila da ostavim komentar na ovaj tekst prošli put, ali nisam uspela. KOmp me nije slušao. 🙄

    Htela sam reći… ta divna, mala, neodoljiva stvorenja počnu da nas menjaju još dok su u nama, na bolje. U početku to primećujemo, a kasnije sve bude u hodu, čak i voženje rolera sa kolicima ispred sebe. 😀 Videćeš već i sama kako ćeš se prilagođavati, ugađati i njima i sebi, da svima bude dobro i lepo.

    Divno je što imaš takvu podršku budućeg tate, neophodni su u svakom smislu i pogledu. 😉 Pozdrav za sve vas.

  17. Charolijo, hvala ti! Svi četvori ti mašemo!

    U početku su mi sve promene bile neobične, zbunjivale su me, ali sam nekako naučila da im se ne opirem, već uživam u njima. I super je, otkrivaš gomilu novih stvari! 🙂

  18. Jako mi je drago bilo kad sam procitala novosti o trudnoci. Cestitam!!!!!!!!

    A sto se filozofije prilagodjavanja tice…hej,hej, mlada mamice, polakse s tim prilagodbama!!!! Opasno je to!
    …da znas samo koje ce ti prilagodbe trebati kad taj mali divni stvor poraste, sutne i tebe i tvoje prilagodbe koje su sve bile ciljane da njemu bude dobro…
    Podsjecam te da si, crno na bijelo, 15. januara 2010. obecala da ces rolanje odloziti samo godinu dana…a ne jos i dok se ne prestane buditi nocu, i dok ne krene u vrtic, i dok ne krene u skolu, i dok ne krene u srednju skolu, i dok ne zavrsi fakultet.
    Ako sve podredis njemu, ili njima, gotovo je s tobom, a to krece upravo od tih malih stvarcica, koje se cine tako normalne, i koje jesu normalne..ali…mnogo je tih ali…dati nekome i uzeti od sebe je predivno, ispunjava i obogacuje dusu, ali te, kad se tice tvoje vlastite djecice, zna ponijeti i zanijeti i ocarati toliko da na kraju izgubis sebe, a dobijes mladu lastu koja samo nemilosrdno odleti, a tebi ostane samo teska nova prilagodba na onemocalo tijelo, neispunjene zelje, neostvarene snove.
    Dakle, ocekujem da 15. januara 2011. napises esej o rolanju! Odmorna si, opustena, vjetar ti mrsi kosu, razmisljas o necem SVOM!

  19. Nina, hvala. Dogovoreno onda, videćemo kakav ću lep tekst smisliti za Cvrkutanje za 15. januar 2011. godine. A do tada ću imati na umu ono što si mi rekla! 🙂

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *