U poslednje vreme sve više se govori i piše o našoj prvoj banci humanog mleka, a moje današnje otkriće grupe koja podržava svaku akciju koja se na nju odnosi, podstakla me je da napišem par reči iz svog ugla – sa pozicije majke čije je dete jedno vreme jelo donirano mleko, i sa pozicije majke koja već više od dva i po meseca donira svoje mleko.
Budući da je Banka prilično mlada, kao i da je osnovana pri Institutu za neonatologiju, mleko koje se u njoj prikuplja prevashodno ide ugroženim i prevremeno rođenim bebama, što dodatno uvećava njen značaj.
Porodilište i mleko
Najvredniji savet koji sam od iskusnih mama mogla da dobijem nakon porođaja bio je: Nikako ne dopusti da ti prekidaju mleko! Iskreno, zbog vandrendne situacije mleku se nisam ni nadala i bila sam prilično zbunjena i iznenađena kada je krenulo. S te strane od medicinskih sestara nisam dobila niti pomoć, niti razumevanje, već samo predlog da mi daju nešto što će prekinuti mleko, jer moje bebe nisu uz mene i zbog opasnosti od mastitisa i drugih komplikacija sa grudima. Valjda nisu računali da bi moje mleko ikada ikome moglo biti korisno, a neki drugi predlog, kao održavanje mleka i praktičnu pomoć oko njega, nisu za mene imali. Sva sreća što ih nisam poslušala! Kupila sam pumpicu i bila uporna. Kap po kap, krenulo je.
Neonatologija i mleko
Ginekologija i neonatologija, iako vrlo srodne, u mnogim stvarima se razilaze. Ginekologija se bavi pre svega majkom, a neonatologija pre svega bebom. Zato u porodilištu uglavnom vlada mišljenje da mleko u ovakvim okolnostima valja prekinuti, dok neonatolozi na mleko gledaju kao na najveće blago. Ja sam na strani ovih drugih.
Da bi neka majka mogla da donira svoje mleko, uz ostale uslove, potrebno je i da odradi neke analize krvi. Prvih dana zbog iscrpljenosti od cele situacije koja je prethodila porođaju, od samog porođaja, kao i od šoka koji je usedio nakon njega, neko vreme sam se iz petnih žila trudila samo da zadržim mleko. Tako su me savetovali i na Neonatologiji, govoreći da za donošenje ima još vremena, situacija je i dalje bila vrlo kritična za našu bebu. A onda su mi jednog dana rekli da uradim analize i da počnem da donosim mleko, što sam ja sa radošću prihvatila. Konačno mogu nešto i ja da uradim kako bih pomogla našoj devojčici!
Ja sam ponosni donor
Kao i sve na Institutu, i svim poslovima oko mleka pristupa se sa najvećom mogućom pažnjom i ljubavlju. Nakon obavljenih analiza, majke dobijaju potrebne informacije o izmlazavanju, sterilizaciji opreme, nezi grudi, čuvanju i donošenju mleka, kao i potrebnu opremu – termo torbicu, flašice, sapun i sredstvo za dezinfekciju, izmlazavalice… Takođe, svaka žena prođe mini obuku oko izmlazavanja, tako da mleko koje ona donese bude uvek ispravno.
Mleko na Institut odnosim svakog dana, između 12 i 14 h, kada su i posete bebama. Prikupljanje mleka može biti malo naporno, jer proces oko dezinfekcije i sterilizacije mora da se obavlja pažljivo i sa strpljenjem, i na svaka 3 sata, ali cilj koji ceo taj postupak prati je tako velik, da mi ništa ne pada teško.
Dok ja još uvek nisam donosila mleko, u najgorim trenucima, naša devojčica jela je mleko neke majke-donorke, kao što i sada moje preostalo mleko, koje Sunčica ne pojede, ide ugroženim bebama, čije majke nemaju mleko. Divan je osećaj znati da nekome možeš pomoći, a onim malenim borcima koji tamo leže mlekce je neprocenjivo u njihovoj borbi. Svakodnevno na Institut stigne oko 14 l, što je odlično, ali i dalje nedovoljno da se podmire sve potrebe.
Zato, drage žene, ne rasipajte svoje blago. Ukoliko vam okolnosti i zdravlje to dopuštaju, čuvajte mleko. A ako imate i viška, dajte onima čiji život umnogome od toga zavisi – dajte bebicama pred kojima kao najveći cilj stoji život.
Ukoliko vam mogu pomoći oko bilo kojih informacija, slobodno me pitajte, biće mi drago da odgovorim ako umem.
Podržite akciju otvaranja prve banke humanog mleka u Srbiji.
Potražite više informacija o Banci mleka.
:*
divni ste…
Podrška za hrabru mamu. Bebama trebaju mame. I mleko.
Ja imam samo da kazem samo napred.I bravo za hrabru mamu.
Da je ova akcija posotjala kad sam ja dojila i ja bi se pridruzila, jer sam imala mleko na pretek u prvih godinu dana jer sam i bacala mleko.
Moju malu sam dojila 19 meseci, da sam imala mleko dojila bi je i dalje ali mleko je samo prestalo pre mesec dana.
Samo napred.
O Bože! nigde da nađem neku informaciju o tome. 🙁
Prestala sam da dojim bebu pre oko mesec dana i bilo je mleka na pretek. Bebama ni jedno mleko ne može zameniti humano i drago mi je da postoje mame koje znaju i na taj način pomažu.
Svakako ću ovu informaciju postaviti na sajt i, nadam se, pružiti na vreme dovoljno informacija mamama koje žele da se priključe!
<3
Ljubi svoje malo sunce
Divni ste! I hvala Bogu da se neke stvari u ovoj zemlji menjaju nabolje! Podrska je potrebna svim mamama i mnogim bebicama. Hvala dobrim ljudima, pre svega zenama, mamama velikog i hrabrog srca!
Milice,
Svakim danom me sve vise odusevljavas. Odakle ti sva ta ljubav i snaga? Sva ta istrajnost i hrabrost? Ta nesebicnost da mislis na druge u situacijama kada bi se i najaci na sitne komade raspali?
Ljubim vas i mislim na vas.
Draga, tvoj tekst je veoma inspirativan. Već nekoliko dana pretražujem informacije na netu u vezi donorstva mleka i širim ih dalje! Dojim bebicu uspešno i želim biti donor, ali u početku nije sve bilo sjajno… Malo je falilo da pod pritiskom neposredne (neinformisane) okoline prestanem dojiti, radi kritika kako mi mleko “ne valja“, “nema ga dovoljno“… Nisam odustala, oduprla sam se! Došlo je do toga da sam morala braniti bebicino i svoje pravo na dojenje! Ali sada, Ići ću i korak dalje, grehota je bacati izdojeno mleko, – daj Bože zdravlja, biću donor!
Tebi i tvojima želim takođe zdravlja i naravno mleka! 🙂
Ti si jedna toliko jaka i toliko divna osoba da se ja tebi divim svim srcem! 🙂 volela bih samo kada bi ljudi umeli to da cene.
Hvala vam na podršci!
Iako vrlo mlada, mislim da Banka već dobro funkcioniše i da se osoblje jako trudi, a to će sve uroditi plodom. Kada sam tek počela da donosim mleko, mogla sam popamtiti sve mamice koje su ga takođe donosile, sada već ima toliko žena, da i ne bih mogla sve da ih zapamtim.
A ono što me održava i što mi daje snagu je ljubav prema jednom malom mišu, jednom ogromnom borcu i zmajčetu, prema našoj devojčici Sunčici. Utisak koji ostavljaju te malene bebe na vas je neverovatan. Posle odlaska na Institut zastidite se zbog svojih slabosti i ništa vam nije teško.
Divna, predivna ženo. Ponosna sam što te poznajem, pa makar i ovako. 🙂
Divno je zaista da ovako nesto postoji i kod nas,ja sam se porodila pre mesec dana,imam visak mleka,ali posto zivim u Kragujevcu volela bih da saznam kako mogu da ga doniram.:)
Ja sam jedna od onih mama cije se dete rodilo ranije, bilo na Institutu, a i ja kasnije sa njim. Bila sam na Institutu sa majkama cije su bebe bile zivotno ugrozene (kao i moje nekoliko dana) i jednostavno se ne moze recima opisati kakvo je to osecanje. Odlazile smo kod beba na svaka 3 sata da ih hranimo, presvlacimo ili samo mazimo (ako su bile u inkubatoru i nisu smele napolje). Uzasan strah, ali i neverovatna nada i vera da ce beba ipak biti dobro. Vera je najvaznija jer bebe sve osecaju. Nisam rekla nista sto mame vec ne znaju, ali ako bilo ko ko nije bio u slicnoj situaciji ovo procita volela bih da podeli sa bar jednim prijateljem i da se vesti o ovome sire, a mleko za ove male heroje skuplja.
Hvala svima! :*
Ana, pošto si u Kragujevcu, mislim da možeš da sakupljaš mleko svakodnevno i da ga skladištiš u zamrzivaču, a onda npr. jednom nedeljno donosiš u Banku. Naravno, pre svega moraš da dođeš do Banke, informišeš se, uradiš sve potrebne analize i dobiješ svoj set.
Najbolje je da ih nazoveš i raspitaš se. Evo telefona za informacije: 011 36 30 127 . Srećno!
Dušice, drago mi je da si se javila! I ja svojim tekstovima pokušavam makar malo da prikažem atmosferu koja tamo vlada, mada imam utisak da nikada u potpunosti to ne mogu da dočaram. Posmatram ljude koji dolaze sa strane, novinari npr, koji obično sa odeljenja izlaze u neverici i pod jakim utiskom.
Kada si ti ležala na Institutu? Kako ti je bebica sada?
Uskoro bi naša Sunčica trebalo da počne da ručka na flašicu, pa ću joj se i ja pridružiti tamo, da mogu stalno da budem uz nju. Jedva čekam!
Divno . . . verujem da će ova informacija mnogima značiti . . .
Rasplakah se . . .
Hvala ti Milice,pozvacu banku da se raspitam 🙂
Ana,
Na institutu sam bila dve nedelje (sredinom maja 2010). Moj sin je u inkubatoru bio oko 3-4 nedelje i kada je izasao iz inkubatora mene su primili na Odeljenje majki. Na odeljenj, kao i na celom Institutu, rade zaista fini ljudi. Jedna jedina sestra ume da bude nerijatna, ali se njena namrgodjenost gubi u moru predivnih ljudi. Lezala sam do pre 5 nedelja.
Kao sto rekoh, ide se kod beba na 3 sata. Onda polako pocinjes sama da se staras o bebi. Hranis je, povijas, ako ima ojed mazes guzu i sl. One mame cija su deca direktno iz porodilista dosle kuci reci ce-pa sta, i ja sam sve to radila svom detetu. Ipak, nije isto kada to radis bebi koja je direktno dosla kuci, a drugo kada povijas bebu od oko 1,5-2 kg koja je uz to jos i bila na aparatima za disanje, jela na sondu jer nije imala snage da povuce na flasicu (u tom periodu dojenje je bilo misaona imenica) i bila zivotno ugrozena (desavalo se da mi lekar kaze da ne otvaram inkubator jer bebino stanje nije stabilno). Ne mogu ni da opisem koliko mi je bilo lakse kada sam i sama otisla na institut da lezim. Mogla sam stalno da ga vidjam, da mu pricam, da ga mazim… Pre toga sam odlazila svakog dana, gledala svoju bebu u inkubatoru sa hrpom cevcica na koje je bio prikljucen, sa infuzijom prikacenom na glavicu, sa iglama koje ne vade jer cesto moraju da mu proveravaju krv… To je sve bilo na poluintenzivnoj. Da ne pisem sta se sve desavalo na intenzivnoj nezi. Svi oni lekari i medicinsko osoblje imaju moju neizmernu zahvalnost. Ako mogu na bilo koji nacin da ti pomognem nekim odgovrom slobodno pitaj.
I ja stojim iza ovih tvojih reci: „Utisak koji ostavljaju te malene bebe na vas je neverovatan. Posle odlaska na Institut zastidite se zbog svojih slabosti i ništa vam nije teško.“
Moja poruka je upucena Milici, a ne Ani. Greska. Izvinjavam se.
Milice bas sam ponosna na TEBE !
bravo za velike ljude
Pokrenut je novi sajt o doniranju mleka, pogledajte:
http://www.bankamleka.rs/index.html
Draga Dušice, hvala ti puno na informacijama, mnogo mi znače.
Naša Sunčica sada još uvek ručka moje mleko na sondu, ali svakodnevno vežbamo sa njom dajući joj cuclu, između obroka joj na flašicu daju slani rastvor i tako vežba da polako kompletna ishrana pređe na flašicu. I dalje joj je sisanje napor, pa neće da brzaju. Danas ima 1250 gr, polako ali sigurno napreduje. 🙂
Teško mi je i da se prisetim kako je sve u početku izgledalo… i te cevčice i iglice i sondice i aparati… Sunčica je na intenzivnoj bila skoro dva i po meseca. Sada, hvala Bogu, samo još povremeno primi infuziju i aparat joj prati saturaciju kiseonika i puls. Sada je prava bebica i mnogo je mirnija i spokojnija.
Znam samo da ni najgorem čoveku (ili nečoveku) ne bih poželela da prolazi kroz ono što one bebice i roditelji tamo prolaze. Nažalost, najviše je dobrih ljudi tamo i užasno mi je žao što se takvim ljudima takve stvari dešavaju.
No, najlepše mi je kada vidim kako srećni roditelji vode svoju bebicu kući.
Polako, pa ćemo i mi biti među njima. 😀
Pozdravi puno malog zmajčeta! 🙂
„VIŠE OD HRANE – MAJČINO MLEKO JE LEK“
Draga Milice, samo napred. Budite junak bar koliko i Sunčica.
Mleko je mamina jedina biološka veza sa bebicom posle porođaja. A ako ga baš nema, uvek je bolje donorsko, humano mleko – humanom potomstvu, nego humanizirana formula (mleko nekih drugih vrsta sisara). Hvala na podršci Prvoj srpskoj banci humanog donorskog mleka.
Poštovana doktorko Simić,
Drago mi je da ste se javili, baš ste me obradovali. I vaš gorenavedeni moto mi se mnogo sviđa, vrlo je podsticajan.
U početku sam bila jako tužna što imam mleko, a moje bebice nisu tu da ih dojim. S vremenom čovek nauči da se prilagodi situaciji, ubrzo sam bila presrećna (koliko sam u tim okolnostima mogla biti) što mogu nešto da uradim za svoju devojčicu. Teško je osetiti bebicu kada sa njom možeš da provedeš svega petnaestak minuta dnevno, ali sa prikupljanjem mleka 6 puta dnevno, osećam se korisnije, znam da ipak nešto mogu da uradim za nju.
A svakog dana mogu sve više!
Hvala vam. 🙂
Doktorka Simic je bila na odmoru (ako se ne varam) kada sam ja lezala na Institutu, ali moram da kazem da sam od majki koje su lezale tamo pre mene cula samo reci hvale.
Slazem se Milice sa tobom da nikome ne bih pozelela da prodje kroz takvo iskustvo, ali…sta da radimo. Vazno je da se bebice izvuku. Sto kaze moj muz-sreca pa se nece nicega secati kada poraste.
Ja na zalost vise nemam mleka. Imala sam ga oko 2,5 meseca. Moj sin nije imao snage da uvek sve posisa (jedan od razloga sto je lezao na institutu bio je i problem sa plucima) i vremenom se mleko izgubilo. Sada pije Mil 1 i hvala Bogu sada ima oko 5kg (za 5 nedelja dodao je 1800 gr). Samo nared mamice i drzite se. Sta god da vas zanima pitajte. Ako mogu odgovoricu vam. Ja nisam imala snage da cackam po internetu i da trazim podatke kada je bebac bio u bolnici. Iskreno plasila sam se da ne nadjem nesto sto bi me jos vise uplasilo jer nisam zelela da budem dodatno uplasena kada idem kod bebe. Ne zbog sebe nego zbog njega jer bebe definitivno sve osecaju.
Samo hrabro. veliki pozdrav.
Draga, svako malo navratim da vidim ima li što novo, i ovaj sam post pročitala i puna divljenja prema tebi, tvojoj snazi i volji ostavila i komentar, ali vidim da ga nema? Bit će da sam nešto zbrljala, onako kako samo ja to znam.
Zato sad pažljivo: volim vas puno, poljubite mi malog borca, Sunce veliko 🙂
Samo mogu da kazem da tekst kao i komentari ne mogu da ostave coveka ravnodusnim. Mnogo vere, upornosti i snage je potrebno kako bi se pomoglo tim malim bebama u institutu.
Svaka cast svim mama donorkama i nadam se da ce ih biti sve vise.
Skoro sam procitala pricu jedne majke koja me je dovela do suza. Drago mi je sto jos uvek ima plemenitih ljudi na ovom svetu.
http://www.bankamleka.rs/iskustvo-jedne-mame.html
Hvala….
Dokle se stiglo sa prikupljanjem mleka i sa ovim projektom? Da li se uopste uvecao broj donora?
nisam skoro citala textove na sajtu,tako da me je sve ovo jako potreslo sto vam se dogodilo!mogu samo da pretpostavim kako vam je bilo sve ovo vreme.i ja sam prošla kroz pakao kad mi se ćerka rodila,iako se rodila na vreme u trudnoći koju svaka trudnica može poželeti.ja sam posle mesec dana saynala da mi dete ima cistu na mozgu,sa komentarom da to nije strašno!zatim smo,zahvaljujući pedijatru stigli do neurologa i fizijatra i saznali da je za malo izbegla cerebralnu paralizu!sve ovo nisam napisala da bih vas uplašila,več da bih vam pokazala da niste usamljeni i da se iskreno nadam da će i vaše Sunašce sve probleme i brige prevazići zajedno sa vama.moja devojčica ima 10 godina i zdravo je dete ali je bilo potrebno puno ljubavi,strpljenja i snage da se preguraju takve situacije.želim vam sve najbolje uz puno ljubavi i sreće sa vašim Suncem!
Bravo Marija na upornosti i istrajnosti.
Svaka cast..
Moj ćerka je takodje rodjena 100 dana pre termina i uspela je da prezivi zahvaljujući doniranom mleku. Hvala dobrim zenama!
Veliki pozdrav za dr Simić!
Ponosni donator mleka ne zeli da se hvali vec da pozove sve majke koje imaju i 10ml mleka viska da ga doniraju onima kojima to mnogo znaci…Osecaj je divan i puno vam je srce…neko je rekao 1 kap=1kg, da li je tako ili ne nije vazno…i ne brinite i vasa beba ce uvek imati dovoljno mleka jer sto se vise izmuzate bice ga sve vise…Meni je zao samo sto je banka otvorena kasno kad sam ja u pitanju…ali dace Bog bice jos beba a nadam se samim tim i mleka za doniranje…Majke ne odustajte od dojenja!!! Ponekad je tesko i bolno ali vredi!!!
Zahvaljujemo svima koji su nam dali podršku i za našu Sunčicu i za mleko! Ovaj projekat daje rezultate, korak po korak. Majki donorki ima sve više, međutim vlada blagi deficit u ljudstvu – sestrama koje to mleko raznose po porodilištima i koje se bave prikupljanjem i analizom. Tehnički, imaju sve bolje i savremenije uređaje. Sve će se srediti. Ima jako puno dobre volje, a to je najvažnije!
I apel svim majkama nedonoščića da ne daju da im se prekida mleko! Znamo nekoliko majki kojima su doktori, čak i bez njihovog znanja u anesteziji dali injekciju za prekidanje laktacije, jer kao – dete neće preživeti! I pogrešili su! Uz to su dve majke i pored injekcije dobile mleko, posle mesec dana! Toliko je jaka psiha i majčinski nagon! Zato ne dajte da vas kljukaju glupostima, nego čuvajte blago za svoje dete i – donirajte!
Divni ste i puno Vam hvala što delite svoja iskustva sa nama. Želim Vam sve naj, najlepše u životu, da Vaše malo Sunce svakim danom sve više jača i raste, da bude vejika jepotica i pametnica, mada ona to već jeste, i borac, i Sunce i zlato…