Iza scene

Mesto: Zlatibor, poljanče na startu staze za uspon na Tornik
Vreme: Početak novembra, jedno poslepodne pred zalazak sunca
Okolnosti: Završnica šetnje po toplom, sunčanom danu, blaženo umorni, omamljeni od prevelikog naleta čistog planinskog vazduha
Motiv: Tata i ćerka u zajedničkoj aktivnosti u prirodi

Postala je model a da još ni iz bolnice nije izašla. Još uvek nije imala ni Izvod iz Matične knjige rođenih. Jedan od prvih zvukova koje je naučila, pored smeha, mjaukanja i cvrkuta ptica, bilo je i škljocanje fotoaparata.

Kako je rasla i postala pokretljivija, taj zvuk je pratio iza leđa, iskakao joj ispred nosa, mešao se i u neke intimne, tihe momente. Ponekad je i zahtevao da stoji u mestu, da sačeka, da malo i glumi, ili da radi nešto previše statično u trenutku kada ju je neodoljivo zanimalo šta se krije iza prvog drveta, druge krivine ili u trećoj rupi. Najčešće je želja da uhvatiš pravi trenutak sa iskrenom dečjom emocijom u njemu kao kada bi neko tražio od seoske muve da slaže značke u album u jedno lenjo, letnje poslepodne. Jednostavno – ne ide to jedno s drugim.

Ipak smo dobili željenu fotografiju. Ali put do nje bio je popločan osmišljenom pričom o ptičici koja živi u krošnjama drveća, maloj lekciji o borovima, molbama, obećanjima, pa i ponekom slatkom ucenom. Kod kuće nas je čekalo iznenađenje – set slika koji nas je doveo do one prave, a koji je pokazivao šta Sunčica misli o celom ovom našem malom fotosešnu. Šta je u tom trenutku mislila i o slikanju, i o poslu, i o drvetu sa pticom na njemu (koje, iskreno govoreći, i nije mogla da vidi sa te daljine, osim da ih zamišlja i da ponovo, kao svaki profesionalni model – odglumi), pa i o maminim i tatinim praznim pričama. Ponovo nas je pokopala svojom spontanošću i šarmom. Bogami i smislom za humor. A to je upravo ono što je najveća vrednost svake uspomene. I fotografije, naravno!

2 oдговора на “Iza scene

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *