Читање почиње прстима

Прво сам јој приносила црно-беле сличице, које бих претходно пронашла на интернету и одштампала на чврстом папиру. Смењивала сам их једну по једну. Спустила бих их поред њене главе, неких 20 цм од њеног лица, да може лако да их примети. Јер тако бебе испрва виде – све у црним, белим и сивим тоновима, и на невеликој удаљености.
Затим сам њих полако почела да замењујем сличицама на којима су преовлађивале јарке, основне боје. Прво је приметила црвену. Затим, на моје изненађење, обрадовала се жутој. С временом сам научила које је боје посебно радују, а које још увек не може довољно да „разуме“ или „осети“. Књиге су јој полако помагале да их боље упозна.

Први, црно-бели свет

Тако смо се играле у првим данима и недељама након што је дошла кући. Имала је тада више од пет месеци, једва два и по килограма, и знали смо да је као последицу превременог, 114 дана превременог рођења, понела тешко оштећење вида. Колико тешко, тада нико није могао да зна. Али могли смо да се трудимо да јој помогнемо, тако што ћемо јој стимулисати развој вида. Излагање различитим светлосним надражајима било је једно од наших најзначајнијих савезника, али оно је истовремено представљало и удар на њен осетљиви нервни систем, те смо с њим морали да будемо обазриви. Зато је оно дошло нешто касније. До тада, морали смо да се уздамо у цртеже.
Али и у додир. Све бебе су посебно осетљиве на њега, бебе са оштећеним видом посебно.

Сликовнице-пипалице за бебе

У време када је Сунчица била мајушна, тактилне сликовнице биле су нешто сасвим ново у нашим књижарама, и прва их је код нас представила издавачка кућа Пчелица из Чачка. Радовало ме је што су у потпуности прилагођене најмлађим пипаоцима… овај, читаоцима.

⭐ Тврд повез, који је отпоран на хабање, а умногоме и на грицкање и балављење, којима бебе исказују посебну приврженост својој књижевности.

⭐ Странице прекривене јасним, великим површинама чистих боја, оним које бебе најбоље примећују и памте.

⭐ А у њима облици, јасни и конкретни, постављени у неки једноставни предмет или појам из бебине непосредне близине: круг као мамино или татино лице, троугао као кров куће, квадрат као врата… Бебин вид „хвата се“ за чврсто омеђене просторе, у које лако може да зађе, прокрстари, па их тако и открива.

Прстићи су наставак очију, додир се наслања на вид

Али док ми велики књигу искључиво читамо и испитујемо очима, бебе воле да је и додирују, јер су сва њихова чула у потпуности препуштена и отворена за задовољавање те драгоцене дечје радозналости, главног предуслова за упознавање света у коме су се обрели. Све оно што угледају, оне морају да опипају, како би то „виделе“ још боље, како би заиста знали са чим имају посла. За децу са било каквим оштећењем вида, књиге прилагођене додиру су додатни прозор у свет, и како се показало у Сунчицином случају – најбоља играчка.

Тактилне књиге су у том смислу одличан избор за бебаће, као „литература“ која им служи за приближавање стварности, за забаву, али и отварање најранијих видика. И последње али не и најмање важно – наша мала бића тако уче да прихвате књигу као саставни део свог окружења.

У овим веселим књигама-пипалицама пронаћи ћете текстуре уметнуте у смислени облик и реалну ситуацију, а на вама је да осмислите „причу“ на коју ће ваша беба најбоље реаговати. Усмеравајте јој прстиће на топло мацино крзно, на храпаву, светлуцаву текстуру брода, на неравни, туфнасти жирафин врат и на плишану површину тигрових пруга. Пустите бебу да гребе по ребрастом картону од којег је саздана псећа кућица, и да отвара прозорчиће које крију имитацију огледала у коме ће, увек изненађена, открити свој лик. Охрабрите је да користи руке, и нека при том и ваша рука увек буде у близини. Руке за свако дете значе сигурност, а за дете са оштећеним видом оне су и додатни ослонац и поверење.

Попут сваке књиге, и тактилна књига беби помаже да истражује и расте, а бебици са оштећеним видом она отвара окице. Јер за те мале знатижељце – она је и неизоставни део ране интервенције.

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *