Zapisi sa Zakintosa

Milica i NavagioNe mogu da verujem da je prošlo tačno dve nedelje od našeg povratka sa odmora. Imam utisak da je jesen uveliko počela, a kao da sam pri tom zaboravila da sve svoje letnje stvari izbacim iz ormara i zamenim ih nečim toplijim. Osećaj me nije prevario – na Zakintosu smo uživali u poslednjim pravim letnjim danima ove godine. Prvi put sam u životu beležila sve ono što mi se na odmoru dešavalo i sva svoja zapažanja o mestima, ljudima i običajima.

Pošto nikako nisam uspela da objavim jedan sveobuhvatan tekst, postavljam ceo svoj dnevnik, koji sam svakodnevno vodila, a u svakom danu ima ponečeg novog. Biće mi drago da i vi osetite makar delić atmosfere sa ovog u svakom smislu netaknutog grčkog ostrva. Hajde da produžimo leto! Svakodnevno ćemo unositi bar po jedan zapis, tj. jedan dan sa našeg dvonedeljnog odmora, sa različitim destinacijama i temama. Ivanovo istrenirano i profesionalno oko je, kao i uvek, bilo zaduženo za „hvatanje“ motiva fotoaparatom, a među pravim bogatstvom od fotografija uspeli smo da izaberemo one koje najbolje pristaju uz tekst. Uz njih je ovaj putopis upotpunjen i ulepšan.

51 oдговор на “Zapisi sa Zakintosa

  1. Etotako, Krf podseća na Zakintos, ali mislim da je ovde raznovrsnije, a i manje je popularizovano, samim tim i neiskvareno. A i ovde je Italijana više nego Engleza. 😉

  2. Sve sam se trudila da sacekam da sve okacis, pa onda natenane procitam ceo putopis. Al’ ne vredi 😉 Doduse spojila sam 5 i to je nesto 🙂

    Kuca je predivna, a Zakintos jos lepsi. Nekoliko bliskih prijatelja mi je vec letovalo tamo pa sam s lepotama manje-vise upoznata. Ipak, ova tvoja detaljna pisanija i prakticne instrukcije, ostavljaju na mene utisak kao da slusam pricu o nekom drugom, jos lepsem Zakintosu 🙂

    Mada, malo mi pretenciozno deluje ta vera o perfect family i dobronamernim ugostiteljima. Mozda sam nepopravljivi skeptik po pitanju medjuljudsih odnosa. A i zivotno iskustvo mi je bogato poznanstvima sa tim, za goste uvek nasmejanim, ljudima. Ali, usluzni osmeh se kupuje i zato ga cenim, spada u deo dobre usluge.
    Vec u iskrenu, a ne usluznu dobrotu, slucajno upoznatih ljudi i te kako verujem. S tim smo se mnogo sretali, gde god da smo putovali, bez razlike na bogastvo, obrazovanost ili poreklo.

    U svakom slucaju, putopis je izuzetan i jedva cekam nastavke 🙂

  3. Milena, na odmoru sam žarko želela da zapišem nešto, bez ikakvog specijalnog plana kako bi to trebalo da izgleda. Međutim, osladilo mi se. Najteži deo posla sledi sada, jer tek kada smo krenuli da uklapamo tekst sa slikama, shvatili smo koliko tome treba dnevno da se posvetimo. Ipak, kada vidim pozitivne komentare, bez razmišljanja idem dalje! 😀
    Smeštaj je vrrrrlo originalan.

    Marice, trudimo se što brže da ubacujemo nastavke, ali, kao što sam i Mileni napisala, posao nije nimalo lak. Eh, možda da sam manja picajzla… 😉
    Uh, mislim da me je atmosfera pisanja malo ponela, pa se nisam izrazila najbolje. Daleko bilo da sam idealista (iako bih nekada volela da budem 😉 ) i da mislim da su svi super i da je sve na ovom svetu čarobno. Cilj ovog bloga je prevashodno i bio da se malo izlečim upravo od suprotnih stvari koje sam i koje i dan danas doživljavam, kao i drugi, naravno. Napisala sam tekst o Ružičastoj dijagnozi… Poenta je da je meni kao nekome sa strane njihova gostoljubivost i međusobno odnošenje bilo vrlo prijatno i nije bilo ničega što bi mi bolo oči ili stvaralo bilo kakvu tenziju. Jednostavno, platiš i uživaš, a oni se stvarno trude da se osećaš kao kod svoje kuće. Njihovi međusobni odnosi se vide samo na nivou na kome bi i trebalo da vidi jedan turista koji je došao da odmori dušu i telo. Ti si to lepo rekla – uslužna dobrota i sve se radi sa ciljem da mušteriji bude prijatno.
    A ono što mi se pride dopada je i to što sam se tamo osećala više kao njihov gost, nego kao glupi turista na kome zarađuju. To je jedna viša vrsta poslovnosti.
    A sigurna sam da i među njima u porodici ima trzavica i nesuglasica. Ipak, mislim da malo gledaju unapred i drže se zajedno, na obostranu korist, a kao što rekoh, i u korist onih koji kod njih letuju. To je fer.
    Ih, trebalo je i ovo sročiti. :))

  4. Tek sad citam ove morske avanture, i jako jako mi se dopadaju! Nazalost i dalje sam bez kompa, pa gvirkam na poslu.
    Sledeci godisnji ce biti definitivno neko grcko ostrvo. Dosta je bilo gradskog turizma!

  5. Kujna, baš mi je žao tvog kompjuterka. Sigurno nije toliko jednostavno pribaviti nov.
    Haha! Meni je gradski turizam odličan za rano proleće, i na nedelju dana. U poslednje vreme mi se sve više ide negde gde nema previše šarenila i buke i gde mozak može da ode malo na stend baj. 😉

  6. Evo sad sam ustala, pijem kafu i uzivam u nastavku tvoga dnevnika :). Kako su mi divne sve te plaze. Dodje mi da spakujem kofere i uputim se na more. Nema veze sto je sezona prosla. Obozavam da budem pored vode.

  7. Uh, Milena, ja bih tako volela i na jesen i na zimu da odem na more! Nikada nisam bila u to vreme, a mislim da je to poseban doživljaj. Međutim, to je za nas neizvodljivo, najviše zbog viza… 🙁

  8. Kako su me raspametile sve ove slike 🙂
    Boje su zaista neverovatne. Nikada nisam videla ovakvu plavu…
    Ma ta bela i ta plava, nigde nisu tako lepe bele i plave kao u Grckoj. Grci su definitivno nacija sa zastavom koja ih najbolje opisuje 😉
    Mnogo mi se dopada ovaj tvoj putopis. Vec sam to rekla? Verovatno cu jos koji put ponoviti 🙂
    Definitivno, post na koji cu se cesto vracati, cak i nakon objavljivanja svih planiranih delova 😉

  9. Odoh da citam… ima bas dosta toga, pa da napisem sveobuhvatni komentar… a zasto ne moze posebno da se stavi komentar na svaki clanak, ovako cu morati da skratim svoje izlaganje barem na 500 reci. 🙁 hehehe

  10. Marice, meni je grčka zastava jedna od omiljenih. Iako je pravljena po istom kalupu, nekako je originalna. I sveža.
    Drago mi je da ovaj post nečemu služi, a posebno to što vam se sviđa. Uplašila sam se da će ljudima to biti previše.

    Samo ti Ivane piši. Evo, imaš moje odobrenje. Valjda si do sada primetio koliko sam brbljiva. :))
    Svaki od dnevničkih zapisa je zapravo page, a ne novi post. Ma pusti, toliko smo se namučili da osmislimo kako sve to da postavimo… a možda je i bolje da svi komentari budu na jednom mestu, jer se tiču iste teme.

  11. Čovek kada se vrati sa godišnjeg odmora, letovanja, sto deset posto mu se čini, ma siguran je dvesta posto da je jesen počela, čak poodmakla. Zato sada narode, spremaj se za planine i skijanje. Kad se vratiš, garantovano te čeka proleće.
    Grande

  12. Sjajno! Mislim da nigde na svetu boja mora nije kao na Zakynthosu. Pre dve godine bio je jedan drug, poslao mi je neke fotke koje mi od tad bodu ochi…

    To mi je jedna od primarnih destinacija „otici i videti pod OBAVEZNO“! :))

    Navagio beach i te kornjache…eh! :))

  13. Uf, sta reci posle procitanog teksta, sem da bi bilo sta receno na tvoj putopis (letopis hahaha) bilo suvisno.
    Samo bih mogao da se slozim sa tvojom konstatacijom da se i ja uvek pitam kako to da stranci uvek kazu kako smo mi najgostoprimljiviji narod, kad znam barem nekoliko drugih naroda koji su bolji od nas po gostoprimstvu u svakom pogledu, a Grcka je definitivno jedna od tih zemalja. Kuba… nikada nisam bio u toj rajskoj zemlji ali ono sto mogu da procitam utiske posetilaca i da vidim neke TV emisije o toj zemlji svakako govori u prilog tome da su i oni veoma gostoprimljivi. Naravno zelja mi je i tu cu svoju zelju verovatno sebi ostvariti da odem na Kubu, ako nista barem da se nagledam tih prirodnih lepota.
    Postoje one koji na more idu samo zbog kupanja i provoda, dok izbor letovanja treba uvek izabrati da bi se barem pored tog kupanja mogla upoznati i necija kultura. Naci ce se i oni koji ce reci, pa da lako je bogatasima (lopovima, vrlo cesto tako oslovljavaju one koji idu na egzoticnija letovanja), a sta da radimo mi koji nemamo, pa smo ograniceni da idemo u susedne zemlje! Elem, ja sam uvek govorio i uvek cu tvrditi da je nekada bolje pauzirati ili stedeti za letovanje na neko mesto koje ce te pre svega oduseviti i koje ces u tih nekoliko dana upoznati i ostaviti jedan trag (secanje) u tebi, nego ici svake godine na isto mesto samo da bi se reklo: „E pa ja sam bio na moru, vidi kakvu sam boju nabacio“, a pri tom na tom letovanju da pored plaze gledas otpatke, prljavstinu i sta ja znam svega jos (da ne pricam o tome koliko ne volim suncanje i prekomerno izlaganje suncu). Sto znaci da svako ko racionalno planira i ekonomicno trosi svoja sredstva moze npr. jednom u dve-tri godine da sebi priusti odlazak na neka poznatija mesta.
    Ih, danasnja omladina ti je budi bog s nama,… nekada im se ne moze ni objasniti niti dati savet, odmah te napadnu. (hahahahaha – ja bolje da ne kazem koliko imam godina jer po nacinu mog pisanja i izlaganja jedno je sigurno da bi covek mogao pomisliti vidi ga ovaj „bejbibumers“ (expl. osobe rodjene posle II sv.rata), ali nisam jer pripadam cini mi se X generaciji hehehehe, tacnije onoj od 80’tih godina proslog veka).

    Gde stadoh?
    Gotovo, pogubljen i izgubljen. Ma tako ti je to kad se zaljubis, pa meljes 200 na sat.
    A da, ovo sam hteo reci… pomenuh malopre Kubu, e definitivno svoj medeni mesec cu provesti tamo. Razmisljao sam se za Rio, ali ipak mi se cini da je Kuba za nijansu bolja. Dubai (o kome sam i ja svojevremeno pisao), nije mi ono po meri – suvise mi je nekako isfuran (sad svaka treca osoba kada je pitas gde bi letovao on kaze u Dubai). Mozda Azurna obala u slucaju da me buduca zena istrosi, a Grcka – e to ce nam biti domovina. Tamo cu da zivim, ako nista barem zbog maslina koje obozavam da jedem i kad bi moglo u bioskopu da se umesto kokica i onih grickalica unose i jedu masline, onda bi sigurno imali vecu prodju nego sada sto imaju.

    Sebi sam sada otvorio apetit, a tako ne podnosim to. Oprao sam zube pred spavanje, cak ni cigaretu necu da zapalim (mada dok ne zaspim ko zna mozda jedna padne za laku noc), i sad treba da silazim i u frizideru tumaram gde su masline…. aaaa, posla mi voda na usta.

    Ovaj komentar ima preko 600 reci! Najgori sam, moram da skratim svoja izlaganja, a kao da sam nesto i pametno rekao.

    Rezime: Odlicno. Heheheh – sve je ipak moglo da stane u jednu rec! 🙂
    Pozdrav za vas dvoje!

  14. Da, zima na moru je poseban dozivljaj, ali je u toj varijanti bolje otici u vece mesto, barem je takvo moje iskustvo. Oba puta sam bila zimi u Grckoj. U malom mestu ama nista zivo nije radilo sem jedne polusnabdevene prodavnice. Jedva smo uspeli da nadjemo smestaj. Uzivali smo par dana u tom neverovatnom miru i tisini i nakon toga se prebacili za Solun. Tamo je vec bila druga prica, naravno.

  15. Imenjače, znaš već da se ja javljam samo preko slika i fotografija, ali morao sam da prokomentarišem, tj. pozdravim tvoje utapanje u masline!

    Zakintos je za mene ostrvo maslina. Ne samo što ih svuda ima i što ih svi gaje, nego što su nam i dali litar domaćeg maslinovog ulja – posebnog mirisa! Tih dana kroz terasu sam gledao u mlade plodove i grane maslina, jeo sam masline, mazao sam se maslinom – bio sam maslina! 😉
    Uz to sam jeo neke „uvaljane“ u origano i potopljene u ulje… neverovatan ukus. Sočne i mirisne! Jesu jake, ali kad je uzmeš, to je esencija mediterana u jednom zalogaju!

    I onda sam došao ovde i ubio se tražeći alternativu u Super Veru, ali bezuspešno. Našao sam neke u origanu, probao sam čak i u maslinovo ulje da ih stavim, ali nije to to…

  16. Eh Milice,
    sto vise citam ove tvoje putopise, vise mi se ide na taj Zakintos 😉
    Nego ja bih negde u aprilu, maju, pre nego sto pocnu vrucine. Radije bih ispitala ostrvo setajuci po njemu naokolo, a na preko 30 to bi bio veliki problem. Jel imas ideju o tome kada moze da se kupa na ostrvu najranije?
    Mada pretpostavljam, da nekog lokalnog prevoza nema. Ipak mora kolima zar ne?
    A i te vile, pored apartmana deluju obecavajuce.
    ah ah ah… kako mi je suncano pocelo ovo jutro uz tvoj post i ako je napolju potop 😀

  17. Vala, kako je vreme krenulo i ovde, kišovito i dosadno, i ja ću početi svakodnevno da se vraćam na svoje putopise, jer je zima nekako prebrzo stigla. ‘Oću sunce!

    Marice, što se vrućina tiče, tamo je i više nego podnošljivo. Klima je još jedna od stavki zbog koje bi se opušteno tamo preselila. 😉 Prvih par dana je bilo onako, prilično toplo (iako nisam imala nagon za obrušavanjem, što se u Bgu često dešava pri visokim temperaturama), a kada smo videli na benzinskoj pumpi kako na displeju stoji 45 stepeni, čudom smo se čudili. Sve zbog toga što bismo na domaćem terenu na 45 pocrkali od vrućine, a pri tom ne bismo mogli ni da pojmimo švrćkanje po ostrvu po toj paklenoj vrućini. Očigledno je tamo vazduh suvlji, ima više zelenila, a i more čini svoje, pa se visoke vrućine i ne osete toliko. A ima i dosta hlada u koji možeš da zbrišeš kada je sunce visoko.
    Meštani su nam rekli da je jako prijatno u maju, tada priroda buja, sve je osveženo i zeleno, priroda se obnavlja, a nema previše turista. Njima je taj period omiljen i preporučili su nam da dođemo tada ukoliko možemo. A more je tada dovoljno toplo za kupanje.
    Što se prevoza tiče, od Atine si kolima na ostrvu za jedno 3-4 sata, kako su nam rekli ovi naši drugari. E sada, stvarno ne znam postoji li u to vreme neki čarter let i odakle. Trajekti svakako idu tokom cele godine. A budući da i tada ima nevelik broj turista, oni nekako moraju dotle doći… Naravno, kako ćete doći zavisi odakle dolazite i kako stojite sa vizama.
    Uh… vile… žao mi je što ih nismo slikali i iznutra. Samo da šetkaš njima je pravo uživanje! Ma, kažem ja, nisam znala gde ću pre, sve mi je bilo lepo i interesantno na svoj način. I pokupila sam neke ideje za uređenje stana. 😉

  18. Milena, kada bismo mogli, otišli bismo makar da vidimo kako sve to izgleda. Na Krfu su nam pričali kako su zimi ostrva pusta, vetrovita i tmurna, a ja bih volela i to da doživim, pa da donesem sopstveni sud. Atina nije daleko, pa bismo mogli da napravimo lepu turu.
    Naravno, sve te zamisli čuvamo za neka bolja vremena, kada ćemo moći jednostavnije da uđemo u drugu zemlju, kao normalni ljudi…
    U mojoj glavi je toliko zamisli za treking ture po Alpima, Provansi, Irskoj… samo čekam pravi momenat. Do tada se služim maštom, i ona ima svoje mesto. 😀

  19. Ivane, ti si se bre izgleda opasno zaljubio, kada si već počeo i idealan medeni mesec da planiraš. :)) Ja čekam prvo utiske sa venčanja, a onda i putopis o Kubi, a ti vidi šta ti je činiti. 😛
    Potpuno se slažem sa tobom, ali nije da ljudi ne mogu, često i ne žele da idu na neka mesta, jer nihovi prioriteti nisu da nešto nauče i dožive, već da imaju čime, jelte, da se pohvale. To nema veze sa time koliko neko ima novca, već sa njihovim „kapacitetima“, onim duhovne prirode. Imaš one koji kukaju da bi išli koznagde kada bi imali lovu, a ako je i dobiju, opet ne odu dalje od paradajza. Ne mili im se.
    A nije sve što je dobro nužno i skupo. Naši apartmani su, na primer, bili jeftiniji nego da smo odseli u hotelu koje nam je agencija nudila.
    Inače… vidimo se mi za par godina u Grčkoj… ko zna, možda budemo i komšije! 😉

  20. Grande, može i planina, doduše bez skijanja jer mu nisam vična, ali samo da bude sunca. Mnogo ne volim tmurno nebo. A proleće će brzo, malo učenje, malo Nova godina, poneko slavlje, malo švrćkanja, i tu je… za jedno 6 meseci. 😉

    Gil-galad, boje su stvarno neverovatne. A tamo živi i mnogo životinjica. Nisam spomenula u putopisu da imaju i Zoo vrt, u koji doduše nismo ove godine stigli da gvirnemo. Ali, sledeće godine… 😀

  21. e, pa znas svaka ti cast!
    procitala sam jos pre neki dan
    ali nisam bas odmah iskomentarisala
    sjajan putopis, ako ikad budem smislila da odem tamo detaljno cu te ispitati

    ali sam nesto drugo htela da konstatujem
    sve na ovom blogu je tako pozitivno i vedro da ovi cvetici gore imaju razloga da tu stoje
    i lazes kad kazes da se iza istih krijes 😉

  22. o, Boze, ja sam ostavila komentar na zapise, i sad se pitam gde je nestao, tj gde li sam ga ostavila… mozda na nekom drugom postu 🙂

  23. Jupi! Imam ih tri. :)))

    Pa dobro, možda maaaaalkice lagim za cvetiće. To ti je kod mene kao šminka, njima ističem ono što valja istaći, a mulj neka bude po strani, kome to još treba. 😉

    Evo, evo, postavljamo i ostatak putopisa, baš se odužilo. Ali……. najbolje tek stiže! 😀

  24. Milice, ja bas htedoh da pitam, sta je sa nastavkom… da znas da sam se sad bio pripremio – slauf (guma kako god) sam stavio oko struka, noge u lavoru, masku na glavu sa cevcicom za vazduh i kliknuo na tvoj blog da citam,… kad ono – od nastavka nista… 🙂 A da znas koliko sam platio tek tapete da mi docaraju utisak da sam na plazi… :)))

    Imenjace, ako si ti fotografisao, mogu da ti kazem da skidam kapu, zaista dobre fotke si uradio, profesionalno nema sta

  25. Sad kontam, ako je otisao na moderaciju, onda bi valjda trebalo da se pojavi i da mi pise – vas komentar odleteo na skeniranje da se vidi da nije spam… – post je i prethodna 2 pojeo!!!

    Jel to tako normalno ili je nesto drugo u pitanju – pitam samo da znam da se vise ne blamiram i ne ostavljam bezbroj komentara! :mrgreen:

  26. Hvala na pohvalama za fotke. 🙂 To što nisi video svoju poruku je moje (ne)delo. Čačkao sam nešto server u želji da povećam brzinu učitavanja i greškom napravio s..nje . 😀

    Nastavci su krenuli, biće to do kraja izvedeno pa neka ti maska bude pri ruci. 😉

  27. Meni je to cackanje tako poznato :))))

    Videh nastavak odoh da ga citam, ali bez maske i ostalih pomocnih instrumenata za docaravanje orkuzenja, prodao sam ih jednom klincu otisao na Kubu pa su mu trebali 😉

    A tapeti… od sunca izbledeli pa sam ih poskidao

  28. Ma vi Ivanovi samo nešto čačkate i zbunjujete ljude. Želite da vas primete, a? :))

    Ivane, stvarno počinjem da brinem za tebe. Mislim, ovi komentari ne liče na tebe, baš si utanjio i umusio se. 😛

  29. Cccccc… ovo sam morao da kazem, jer da nisam rekao verovatno bih progovorio na lakat… htedoh ja da kliknem na poslednjem objavljenom delu 2.9. sliku onog broda… da uvelicam boju mora, kad ne moze… aj na drugu ne moze… e kad sam video samo koja moze, rekoh sebi znao sam… jel to namerno ili slucajno omaklo da samo ona slika moze da se uvelica 😉

  30. Ma, sve je ovde namerno. 😉
    Ono što je toliko lepo da nema ni potrebe da ga vidiš izbliza, sitno je, dok je ono što zahteva „objašnjenje“ stavljeno da može da se uveća.
    Vidiš, sve je smišljeno. 😛

  31. Moje iskustvo s Amerikancima je izuzetno pozitivno. Svi imaju tu neku pozitivnu osobinu, da kada pricaju sa tobom zaista posvecuju paznju onome o cemu sagovornik prica. Strasno su komunikativni i otvoreni. Svi Amerikanci koje sretnes van Amerike, su obrazovani, svesni desavanja u svetu i imaju realnu sliku o svemu.
    Mada, mahom su to oni sa obala leve i desne. Oni s kontinentalnog dela uglavnom upadaju u one negativne stereotipe, bejzbol, pivo, rostilj i veliki stomak – americki san ;).
    Mada su takvi mahom i svi Australijanci i Kanadjani koje sam upoznavala na putovanjima – sklona sam tome da verujem da je to zbog ogromnih razlika koje vladaju u njihovim zemljama, velike povrsine naseljene doseljenicima iz citavog sveta. Cini mi se da je to dobra podloga za toleranciju 😉

  32. Marice, baš je to rekao i ovaj Amerikanac! Toliko je iskritikovao žitelje Kanzasa, baš se vidi da ih uzima za prave glupe Amere. Ma, baš mi je drago što sam ih upoznala i mogla da vidim kako sve to uživo izgleda. Imaju oni svoje negativne strane, ali imaju i ono što bi gomila nas valjalo od njih da nauči.
    Nisam upoznala pravog Kanađanina, niti Australijanca, ali se slažem sa tobom. Na kraju krajeva, logično je da su ljudi čiji su preci bili avanturisti sa svih kraja sveta otvoreniji i naviknuti na ogromne razlike među ljudima. Uh, opet je u otvorenosti ključ. A to sve pružaju putovanja. 😀

  33. Jaooooooo, kako si to lepo napisala i opisala. Naša iskustva su bila nešto drugačija. Mi smo bili sa sedmogodišnjim detetom od 5 – 19.7.2005 u, blago rečeno, odvratnom Laganasu. Avionom preko ovdašnje slovenačke agencije, na preporuku „iskusne“ radnice, hotelski smeštaj u sred pakla. Katastrofa, gomila pijanih Engleza, plaže po kojima idu vozila, komercijalizacija u najgorem smislu, dranje i muzika do 5 ujutru, kada se naprasno probudiš od „tišine“, ako do tada uopšte zaspiš. Par puta smo iznajmili auto i obišli ostrvo 2 puta i odmah shvatili koliko nas je agencija upropastila sa smeštajem. Ostrvo je predivno, mada treba izabrati pravo mesto i pravo vreme u sopstvenoj režiji. Inače Milice, krasan putopis. Svaka čast, probudila si mi želju da ponovo sve posetim ali sa totalno drugim očima i pre svega, aranžmanom. Pozdrav iz Ljubljane.

  34. Milenko, žao mi je zbog vašeg iskustva, ali najbitnije je da vam se ostrvo dopalo i kada sledeći put budete želeli tamo da odete, znaćete gde da odsednete i kako da se organizujete. Agencije uglavnom i rade ta popularna mesta, verovatno je to ono što veliki broj ljudi i voli, ali tu svakako nije duh Zakintosa.
    A Englezi su posebna priča. Neću previše trošiti reči, ali su jako nekulturni, prosti i bahati.
    Baš mi je drago da vam se moj putopis dopao i da ste u njemu uživali! Hvala. 😀
    Vidimo se sledeće godine na Zakintosu! 😉

  35. nadam se da me mozes uputit kako da dodjem apartmana u kojima ste vi bili,jer izgledaju bajkovito

  36. Тражећи нешто о Закинтосу, јуче откријем „цвркутање“.
    Не да ми нешто значи, него сам потпуно очарана…Љубим вас све тако позитивне, добре, миле и маштовите…Волите и дајте љубав, то нас највише испуни 🙂

  37. Imenjakinjo moja, baš mi je drago što ti se dopalo tvoje malo novo otkriće! Meni uvek bude toplo oko srca kada pročitam pozitivne utiske o Cvrkutanju.
    Hvala na lepim željama! I vi čitajte i uživajte.
    Nadam se da ćete ove godine otići na Zakintos. 🙂

  38. Од јутрос сам на „цвркутању“ и сву архиву сам прeчешљала. Дивно, предивно! Иста „ружичаста дијагноза“ шта друго рећи…Већ сам на Закинтосу, у мислима…Цмок 🙂

  39. Дивно!!!

    Пошто ме чека 5 септембра пут на Закинтос, увео сам правило да сваки дан пре почетка посла прочитам по један дан са овог путописа и та прича ме држи цео дан.

    Пуно је корисних информација које се не може наћи нигде по нету а камоли по агенцијама . А прича о геокешингу је сјајна ствар, ….. баш бих волео да будем део тога

    Обзиром да имамо прилично сличне ставове о путавању а Бога ми и о животу, писцу тј Милици желим још пуно овако лепих искустава која би наравно са истим жаром и љубављу поделила са нама.

    Свако добро!!!

  40. Velimire, baš sam se obradovala što ste se javili! Saznanje da neko uživa u onome što sam napisala, a i da mu mnogo pomaže, stvarno prija.

    Ako imate GPS, obavezno probajte i geokešing. Prošlo je godinu dana, a mi smo i dalje u povremenom kontaktu sa momkom i devojkom iz Češke koje smo sreli četvrtog dana našeg boravka na ostrvu. Eto još jedne prednosti ove igrice.

    Ove godine, nažalost, nismo uspeli da odemo na Zakintos, ali verujemo da će nam od januara vize biti ukinute, pa ćemo onda otići na proleće, u maju, što će sigurno imati svoje draži. Jedva čekam!

    I posle ovako pozitivnih reakcija na ovaj putopis, naravno da ću nastaviti da pišem! Ova godina nam je bila vrlo siromašna putovanjima, ali se nadam da ćemo to sledeće godine valjano nadoknaditi.

    Želim vam srećan put! Uživajte na Zakintosu, javite mi svoje utiske i otkrijte nešto novo. 🙂

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *