Kroz prozor GSP-a

Brankov most sa SaveNedavno sam bila u neprilici da objavim tekst koji se kosi sa mojom ideologijom širenja pozitivne energije putem bloga. Isprljala sam svoju roze boju pišući o tamnoj strani Beograda i o gradskoj vrevi. Međutim, skoro objavljena gradska vest prijatno me je iznenadila i bacila senku na taj moj tekst. Osetih olakšanje. Više neću morati da gubim vreme čekajući gradski bus u kome dalje sledi guranje. Ne moram da maltretiram svoj nos raznim miomirisima, a živce otrovima drugog tipa. Beograd me je kupio svojim novim vidom gradskog prevoza. U centar grada mogu da idem elegantno, opušteno, nesvakidašnje. Brodom.

Mapa kretanja brodaVrlo je jednostavno. Na pristaništima, koja za sada postoje na početnim stanicama, kod novobeogradskog bloka 70a i ispod Brankovog mosta (sa strane grada), ispisan je raspored polazaka broda. Za sada brodovi idu na svakih sat i dvadeset minuta, ali krajnji plan je da se uvedu linije na svakih dvadeset minuta. Karta u jednom pravcu košta svega 50 dinara. Na onlajn vestima sam čitala komentare „mirnih i valjanih građana“ našega grada i bila sam zaprepašćena pojedinim načinima mišljenja. Pošto se bavim samo temama uz koje mogu da cvrkućem, navešću lepe strane ovakvog vida prevoza, jer ih neke neverne Tome još uvek nisu ugledale. Kao prvo, do grada dolazite za 15ak minuta, koliko vam treba i autobusom, pretpostavljajući pri tom da na Brankovom mostu nema gužve. Do blokova ste iz grada za pola sata. Trajekti preko SavePrednosti plovidbe rekom su mnogobrojne: ekološki je, dišete čist vazduh, smiruje vas pljuskanje vode, možete da čujete sami sebe i svoje misli, tiho je, ne pripijate se ni uz čije nepoznato znojavo telo (koje vas nimalo ne uzbuđuje), vidite mnogo više od tržnih centara, ne vidite nijedan bilbord, družite se sa pticama, možete da uđete do toaleta ili da popijete piće (to će biti omogućeno već sledeće nedelje)… Kakav luksuz, a?

Tramvajski most sa Brankovim mostom u pozadiniKonačno je neko imao sluha da uvede interesantnu novinu. Volela bih da dobru volju pokažu i žitelji ovog grada. Navika je čudo. Loše navike treba menjati. Prihvatiti ono što vam se nudi i čime možete da pomognete sebi (a tako i drugima) je jedna dobra navika. Probajte makar jedan dan da proživite drugačije, da svoju svakodnevicu učinite zanimljivijom. Gazela, Stari železnički most i Novi železnički mostKrenite na posao ranije i prošetajte duž keja. Ponesite muziku koju volite, knjigu za čitanje ili blok za crtanje. Sedite na palubu i uživajte. Fotografišite. Ili spavajte. Stignite na konačno odredište sveži i nasmejani i tako započnite dan. Vratite se kući raspoloženi za druženje sa svojim dragim/dragom, za igru sa decom ili razgovor sa prijateljem. Možda ćete čak poželeti i da zabeležite svoje iskustvo. Probajte, a onda izrecite svoje mišljenje. Hajde da stvarno budemo bliži Evropi.

Doktor iz Indije i jaMoje iskustvo je bilo vrlo pozitivno. Zabavila sam se, upoznala sa posadom, upoznala i dva brata doktora iz Indije, koje je jedan naš doktor provodio kroz grad. Pored jednog novog Beograda, prošla sam i kroz Nju Delhi. Bili su vrlo ljubazni, a ja sam se potrudila da budem dobar domaćin, iako sam izgubila moć govora kada je trebalo da pričam na engleskom. Naš vodič je imao problema da pronađe za njih pravi restoran, budući da su makrobiotičari. Ali imao je sreće što je naleteo na mene. Dobih ja i vizit karticu i poziv da dođem do Nju Delhija. Pa, ko zna…

Usput sam uslikala beogradske mostove. Sa sve punim autobusima i tramvajima na njima. Sažaljivo sam im mahnula, natakla šeširić na oči i nasmejana zadremala.

15 oдговора на “Kroz prozor GSP-a

  1. I ja sam za novi vid prevoza. Kada je devedesetdvojka to objavila pozeleo sam da odem da se provozam, medjutim od obaveza nisam stigao. Ja sam na drugom kraju grada (Vozdovac) i stvarno pored tramvaja 9,10,14, ja nemam bas tu mogucnost da se eto vozim i cujem zapljuskivanje vode.
    Sa ekoloske strane je to pun pogodak. Rekli su da ce uvesti jos dva brodica tako da se smanji vreme polaska i odlaska brodova. Naravno, ja sam za to da se uvedu i linije koje povezuju Zemun, Borcu, i slicna ta naselja (ali, im se to ne isplati jer bi tada putovanje bilo duze i koristili bi ga samo oni koji eto uzivaju u takvom vidu putovanja). 🙂

    Ma ja sam za helihoptere. 😯

  2. @I2U: Znam, i ja sam godinu dana živela na Voždovcu, ali uvek sam bila zaljubljena u ovaj kraj. Ali eto, da znaš kada ti bude trebalo da dolaziš u ove krajeve, kako to možeš da uradiš. A i super je čisto da se provozaš. Možeš da uđeš na brod i sa biciklom. A dalje duž stazica, pa gde te točkovi odnesu…
    A svakako im treba dati šansu. Ovo je tek u povoju, a ja podržavam svaku dobru ideju, pa i ovu. Sigurna sam da može da se nađe pravo rešenje za rasterećenje grada, i ljudi sa sve njim. 😉

    @Didulidan: Sa markicom ne možeš da uđeš na brod, ali ako uz tu markicu doplatiš 400 din. mesečno, voziš se brodom koliko hoćeš. A kada dođeš do Brankovog mosta, samo uđeš u onaj stakleni lift koji je odmah do pristaništa i na početku Brankovog mosta si za jedan minut. Odatle do Brankove ulice imaš sto metara. Snaći ćeš se.

  3. Vodjena tvojim komentarom, dodjoh ovde. Pa stvarno je sve rozikasto 🙂
    O ovim brodovima su pricali nedavno kada sam bila u Beogradu ali nisam stigla da ih isprobam. Eto turisticke ture za sledeci put :D.
    Primetila sam generalno, kada dodjem u Bg se zaprepastim koliko novih stvari ima. Mozda zato, sto su mi prijatelji i rodbina razbacani svuda okolo, pa dok sve obidjem predjem grad i uzduz i popreko. Stvarno se dosta stvari zavrsilo u poslednje 2 godine.
    Svi Indijci su takvi, druzeljubivi i nasmejani. Oni su mi ovde najbolje drustvo, a ima ih zaista dosta 🙂

  4. @Marice: Da, da, u Beogradu ima dosta novina, i meni je teško da ih sve pohvatam. Valjda pokušavamo da nadoknadimo zaostatak, trudimo se makar. A treba naći i dobre izvore za informacije tog tipa. Nema ih puno, izgubile su se negde među Politikom i Hronikom, koje su daleko popularnije kategorije.
    Prvi put sam imala priliku da pričam sa Indusima, pa mi je baš bilo neobično. Drugačiji su nekako.

    @Dafe: Opet me zekiš, a? To mi je još i natrontana varijanta za fakultet. :)) Nisam ja kriva što si ti mator, pa ti je stalno hladno. 😛 Eeee, to mi je nova majca iz Trogira. Ručni rad, Jelda je lepa?

  5. ma lepa je…ali kad vidim onog tipa pored tebe u jakni…brrrrrrrr
    zapravo, kad pomislim malo bolje…tebi sve stoji SAVRSENO trep, trep, mig, mig

  6. @Dafe: Onaj tip je rekao kako je u Nju Delhiju bilo 40ak stepeni kada su krenuli, pa je naših 20ak bilo ‘ladnoća živa za njihove temperature. A za mene je bila banja.
    Da, da, ja sam sva savršena, zato mi i majca tako čuči. 😛 Hvala na komplimentima. Baš si šmeker. :*

    @Tamaris: Majca je prepuna detalja. Žao mi je što se na slici ne vidi cela, ali je stvarno vrlo interesantna i originalna. Obožavam je. 🙂

  7. I ja se iskreno nadam da će zaživeti. Dajem svoj doprinos time što se više do grada i Ade (i njene okoline) ne vozim autobusom, već brodom.
    Leto je, pa i druge smaraju autobusi. Zato im prija da zbrišu na reku. 🙂

  8. teško da može poprimiti masovniji karakter, jer to odgovara samo ljudima koji žive u blokovima pored Save i kojima je krajnje odredište u strogom centru…., za sve druge to može biti samo neka neobavezna vožnja u smislu uživanja

  9. Pa dobro, u blokovima živi dosta ljudi, a i iz centra dosta njih ide u blokove, zar ne? O masovnosti najbolje govore kolone automobila na Brankovom mostu.
    Na kraju krajeva, lepo je imati više mogućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *