Jedna nedeljna plovidba Dunavom

Jutro na DunavuKako su svitanja leti lepa! Noćna svežina koja se zadržala čini mozak bistrim, a tek pristiglo sunce želi dobrodošlicu u novi dan. Sledeći staru dobru Po jutru se dan poznaje, puni elana skiciramo svoje planove da današnji dan provedemo na reci. I kako to obično biva, dani kada rano ustanemo sa nekim naročitim ciljem, dugo pamtimo po njihovoj posebnosti. Gde smo se to u prošlu nedelju zaputili?

Srećna bova na ušću Save u DunavCeo ovaj vikend (14.-16. avgust) bio je rezervisan za prvo okupljanje vlasnika i ljubitelja brodića Vario 19, a Pera, vlasnik brodića Dunja nas je pozvao da mu prisustvujemo kao prijateljska, moralna, energetska i brojna podrška. I opet se dokazalo da je svaki povod da se plovi i druži zlata vredan, posebno kada je u to uloženo dosta truda, kreativnosti i ljubavi, što ovome skupu svakako nije nedostajalo.

U ovo vreme Sava je mirna i prostrana i nudi jednu potpuno drugačiju sliku od one koju obično vidimo pred sobom pri spomenu ove reke. U poslednje vreme počela sam da volim ovakva doba dana, tj. ili rano jutro ili noć na reci, jer samo tada možete zaista osetiti njenu čaroliju, opustiti se i uživati u svim novim utiscima koji vas okružuju. Danju je situacija mnogo „dinamičnija“, pa se sve to gubi.

Jedan od učesnikaAko nekada prolazite Dunavskim kejom, sigurno ste primetili da se na mestu susretanja Save i Dunava nalazi jedna velika zeleno-crvena bova, koja i noću treperi plavičastim, pulsirajućim svetlom. Kad god prolazimo ovuda, „obiđemo“ i nju, jer nas je jedan kapetan pre dve godine kod nje venčao. Zaljubljeni je znaju kao „srećna bova“, jer legenda kaže da  su veze koje se tu ostvaruju neraskidive.  A na slici gore vidite i dokaz da je bova odlično čuvana.

Prolazeći duž Beljarica i ploveći ka njihovom gornjem špicu, gde nas je čekao Pera, čudila sam se kako je ovo mesto tako malo udaljeno od vrlo urbanog dela Beograda i kako se na tako uskoj razdaljini nalaze takve suprotnosti. Iz bujnog zelenila vire štapovi pecaroša i poneki šatorčić, neki uživaju u jutarnjem kupanju, a neki u jutarnjoj kafici. Mi smo se  zato pridružili Peri na prvom jutarnjem obedu.

Čamci sa skupaA kako ovde vreme brzo prolazi! Nemate ni internet, ni knjige, ni kućne poslove, ni telefone, ni kupovine – a proleti! Nije prošlo ni par sati u osvežavanju i ćeretanju, a na vezu je bilo nekoliko brodova i mnogo ljudi. Dunav možda jeste ogroman i relativno hladan, ali je i poznat po delovima koji su veoma plitki. Iako nisam nameravala da se kupam, nisam odolela vodi koja mi je dolazila do struka i sitnom pesku pod stopalima. Ko kaže da po Dunavu ne može da se trči?

Naš DopefishDo kasnog popodneva bili smo najbrojnija grupa u okolini, sa stalnom flotom od oko 4-5 brodića i mnogo gostiju koji su prostizali da bi nas pozdravili, zauzvrat dobijali malo pozitivne energije, a potom odlazili zadovoljni. Društvo je bilo raznovrsno: od pomoćnih čamaca do velikih brodova, preko dva pinča, bilo je i dece i onih koji su to suštinski a zapravo su malo stariji, jedna trudnica, poslovnih ljudi i umetničkih duša… u svakom slučaju, mnogo onih dobre volje. Osećala sam se kao kada sam kao mala sa roditeljima i bratom odlazila na velika i vesela porodična okupljanja sa mnogo dece, događanja i jednom opštom bezbriznošću. Lepo je podsetiti se i probati slično i u ovim godinicama.

Radosni početakDok sam ležala na gumi, jednoj od onih „igračkica“ za sportove na vodi, potpuno neočekivano sačekalo me je pitanje: „Hoćeš da te vučem?“ Nego šta, nego hoću! Pa leto i služi da se probaju i dožive nove stvari! Ali nisam mogla ni pretpostaviti kako to čudo tako juri! Zamislite sebe prednjim delom tela tik uz vodu, po kojoj se krećete oko 40 km/h!

Dok idete pravo, prava uživancija, sunce vam blješti u lice, kapljice vode vas prskaju, vi letite, ali na krivini nastaje nevolja, koja potpuno opravdava naziv sport u ovoj aktivnosti. Milica moli za milostTalasi vas bacaju, lupaju i cimaju i potrebna vam je dobra snaga i koordinacija tela da se zadržite na gumi i da ne upadnete u vodu (ta varijanta se meni pod ovom brzinom činila bolnom). Ali uspela sam – do kraja vožnje sam tvrdoglavo ostala na gumi. Vožnja se završila kada sam rekla da mi je dosta, jer sam imala utisak da su se moji unutrašnji organi pretumbali i zamenili svoja mesta, a gliser kao da se s vremenom sve brže kretao (a verovatno i jeste). Kući sam kao uspomenu na ovu avanturu ponela jednu modricu na butini i upalu mišića ruku. Ali ma kako vam se činilo, opet bih se vozila, jer je osećaj neverovatan. Posebno ako gliserom upravlja vozač formule na vodi (što sam saznala tek posle vožnje!).

GardošDunav u sumrakKada se sidra podignu i krene se polako svojim marinama nizvodno, sunce se polako vraća u položaj u koji smo ga dočekali rano jutros. Čini se da je od tada prošlo nekoliko dana, jer je utisaka mnogo i ponovo se dokazuje da Ko rano rani, dve sreće grabi. Ipak, ne bih to radila svakog dana, jer se duple srećice sretnu samo ponekad, ali se zato dugo i pamte.

Još jednom HVALA Peri i Jeleni na predivnom danu. Njihove utiske o ovom događaju možete čitati ovde.

18 oдговора на “Jedna nedeljna plovidba Dunavom

  1. Uh kako volim leto. Divno ste se proveli. Ništa lepše nema od dana provedenog na reci. Toliko mi nedostaje Sava i naš splavić. Nadam se da će biti još dosta lepih dana.

    Neustrašiva si na ovoj gumi. 😀

  2. Hej, Čarolijo, nisam znala da imate splavić na Savi. To je baš baš lepo! Ih, ja bih volela da lepi danu traju minimum deset meseci godišnje. 🙂 Nadamo se sunčanom oktobru!
    Ne da sam neustrašiva, nego sam prava Amazonka! :))

    Ivane, nakon te slike više nije bilo zezanja i vuče. Tu bolje da ne znaš šta im vičem. :))

    Pero, neizmerno se izvini Jeleni, bilo je kasno, a ja sluđena celodnevnim učenjem, te napravih tu kobnu grešku! Jeco, hoćeš li mi ikada oprostiti? 😀 😉

  3. Milicice,

    Naravno da ti je oprosteno! Moram da drzim tenziju da mi se Skiper ne opusti mnogo;)…Lep tekstic, nema sta ali ja crkoh od smeha again jer se prisetih tvoe cuvene voznje na gumi:)…Sorry…

    Izleci to rame pa da idemo opet na vodu! Gute Besserung!

  4. Повратни пинг: Charolija » BlogDay 2009. – iz mog ugla
  5. Е, генијално! 🙂

    Само ми није јасно је л’ сте ви то били негде око Лида? Чини ми се да је оно кула Сибињанин Јанка на слици, па ми чудно, никако да сконтам где сте били тачно лоцирани. (Знам, знам, чамац јелте ПЛОВИ, па нисте били само на једном месту, али…)

    Али, важно је!

    П.С. Због те срећне бове, наравно! 🙂

  6. GG, mi smo bili svuda po malo. :))
    Jeste, ono na slici je kula Sibinjanin Janka, ali nju smo uslikali u povratku. Mi smo ceo dan bili malo iznad Zemuna, ta ostrvca Beljarice su uzvodno oko 2 kilometra od njega.
    Lido smo samo prošli, nismo se na njemu zadržavali.
    A srećna bova je kod 25. maja.
    Ih, sad imam utisak da sam ovo pisala pre sto godina, pošto se jesen lagano najavljuje… A ja je ne volim!

  7. Ja je vala obozavam! Verujem da plovidba nije tako zanimljiva kao leti, ali zato postoji gomila stvari koje su autentichno jesenje… 😉

    Moram ja da vidim gde je ta bova, duga je sad pricha da smaram zashto, al’ cu ti jednom obavezno isprichati… A na 25. maju provodim 3/4 slobodnog vremena i sad mi je josh chudnije shto ne znam gde je…

    Blizu bove neki splav…?

    Poz! 😀

  8. Ima jesen svojih lepota, ali kada krenu one kiše… pa sumorno nebo… pa nadrndani ljudi… pa kratki dani… Jesen je za mene lepa kada sam nekako povučena i van bilo kakve vreve.
    Ih, kako do sada onda nisi video bovu? Posebno ako šetaš uveče, osvetljena je, kada stojiš npr. kod Sportskog centra, vrlo lako možeš da je vidiš sa desne strane, na sred reke, ogromna je! Dakle, uperi pogled negde između Velikog ratnog ostrva i leve obale Dunava. Videćeš je bliže Ratnom ostrvu. 🙂
    Inače, budući da sam ljubitelj kejova, svratim povremeno i na Dunavski, ali ga više volim prepodne. Ih, baš sam zanovetalo. :)) Ove godine smo nekako visili u Markoni Bajku.

  9. hehehe, moram priznati da se divim tvojoj hrabrosti i avanturističkom duhu! iskreno, ja bih verovatno odbila i bilo bi mi žao, ali bih odbila i drugi put :/

    drago mi je da vam je bilo lepo i da ste uživali : )

  10. Breskvice, dobro došla! Uživaj!

    Gil-Gal, i kako ti se sviđa? 😉

    Advokatice, setila sam se kako bi i meni žao bilo da sam odbila, pa sam zato i pristala, pod izgovorom MA, NEK’ IDE ŽIVOT! I vredelo je. Probaj jednom. 🙂

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *