Napunila sam 26 godina. Šesti put.
Triput sam se rasplakala nad rođendanskom čestitkom. Malo je to zbog sindroma prolećne preosetljivosti, ima tu i upliva hormona, a najviše zbog toga što pravim veliku grešku zaboravljajući svakog dana da se podsetim koliko sjajnih ljudi poznajem. Taklo me je to što često zaboravljamo jedni na druge i što se češće, eto tek tako, ne sretnemo.
Podsetilo me je doduše i na to koliko sam prestroga prema sebi, ali taj pasus bi bio predugačak.
Nightwish je izbacio spot za jednu strava pesmu sa novog albuma. Inače, oni su me ove godine upoznali sa Ričardom Dokinsom, koji mnogo lepo priča i piše o čovečanstvu, a meni se to mnogo sviđa i pojačava moju ljubav za našu šašavu vrstu. I zasladili to električnom gitarom, baš po mojoj meri.
Ovo naše lokalno mega-šoping-zdanje okitilo se tonama balona, u najlepšim drečavim nijansama za koje se moje oko vezalo kao dete za bicikl. Šteta samo što su me izneverili jer ih nisu u jednom trenutku pustili da svi počnu da padaju odozgo. E, to bi bio spektakl!
Pojela sam tortu, da se zasladim. I palačinku doduše, da se zasladim. I popila na iskap sok od zove (orla), sa kriškama limuna, dooobro rashlađen. E, to morate da probate!
Naša savska gospođa Patka izvela je svoje mlade u šetnju. Njih četvoro, kao četiri kokice koje pijuču. Grdila ih i kljunom gurkala, da ih rasporedi u pravu liniju. Proleće je najlepše godišnje doba.
Eh, da. A mene je čekala naša draga pasarica, glanc čista, bela, ponosno doterana, vrcavo se ljuljuškajući na suncu. Neke drage vredne ruke ovih dana radile su na njenom buđenju iz trogodišnjeg sna i usamljeničkog života. Biti ponovo na reci, tamo gde se sreću voda i sunce, jedan je od najlepših poklona!
Hvala vam svim srcem što ste tu!
Ljubi vas vaša Cvrkutava
