Pored kamina

VenčićIstina je da živimo samo u jednom skromnom novobeogradskom bloku i da je naš stančić neprimetan i izgubljen u betonski maskirnim zdanjima, u kojima često izgleda kao da i ne žive ljudi. Ako bi neko podigao pogled visoko, na jednom od gornjih spratova ne bi primetio ništa neobično. Istina je i da naš stan nema kamin. Pobogu, kome još treba kamin da bi doživeo zimsku idilu?

Nadam se da u svakom od nas nije zamrlo ono izvorno osećanje koje nas tera da svoj životni prostor udesimo tako da nam u njemu bude prijatno. Ne onako kako kaže poslednja moda ili kako su nam naredili stroga mama, brižna komšinica, zla svekrva ili nedajbože umetnica, posebno ona, jelte, estradna. Mislim na lični osećaj o kome smo ili samo maštali kao klinci ili ga tada stvarno i doživeli, pa sada želimo da ga probudimo, a da pri tom i stvorimo atmosferu u kojoj će pored nas uživati i drugi.

Svetla u sobiSvake godine već krajem novembra iz kutija vadim prošlogodišnje kugle, lampice, girlande, zvezdice, zvončiće, jelkice, deda mrazeve, irvase i ostale svetlucave ukrasne drangulije. Sve to poslažem po podu i udaljim se. Ako izdaleka mogu da nazrem jednu preovlađujuću boju, ne valja. Nije to to. Pa, novogodišnja dekoracija mora biti raznolika! Ako ikada mogu da podnesem kič, a svi mi makar u nekom segmentu svog života mu nagazimo na rep, onda je to sada. Neka blješti i neka privlači pažnju, samo neka je veselo!

Ove godine najviše su prisutna zelena, crvena i zlatna, koje su mi uz drveni nameštaj nekako tople i praznične boje, a kada ih gledam, lakše mogu da zamislim vatricu kako pucketa, a uz nju su naše večernje priče uz čaj i mačku (koja ne spokojno prede u krilu, kako bi bilo uobičajeno u prazničnim pričama, već jurca blesavo po kući i grize sve što joj se nađe na putu) još prijatnije.

Štucko i prazniciPretprošle godine odustali smo od prirodne jelke. Obrisala sam onu reč nažalost. Nimalo mi nije žao. Poslednjih godina ni jedna od tih jelki posle presađivanja u baštu nije opstajala, da bismo kasnije od prijatelja botaničara saznali da trgovci uglavnom prodaju jelke one vrste koja ne može lako preživeti u našim uslovima. Naravno, ljudima je mnogo bitnije da zarade novac, nego da čuvaju okolinu. Izgleda je najveći problem danas to što pogled prosečnog čoveka ne dopire predaleko.

Naša jelkaU centralnom delu naše brvnarice sada stoji veštačka jelkica prepuna ukrasa. Malena, praktična i otvorena za raznorazne kreativne intervencije. I dok se već ubrzano u kuću donose, sakrivaju i pronalaze pokloni, mese i polako krnje kolači, pripremaju plejliste, fotoaparati i prelistavaju stranice u slikama i rečima, one koju pripadaju godini koja ostaje za nama, iako iskustva iz nje nosimo dalje, jelka se smeši u svom raznobojnom sjaju. Srećna što će i ove godine čuti reči koje se ne izgovaraju svakome i želje koje se svim srcem žele.

Ono što bih i ove godine radi upotpunjenja atmosfere volela da pogledam jeste Muppet Christmas Carol. Još bolje, mogla bih da sednem i da je pročitam. Čarlsu Dikensu bi sigurno bilo drago.

Slavite li vi i kako? Sija li kod vas?

7 oдговора на “Pored kamina

  1. Ja sam izgleda jedini izrod na ovoj planeti koji ne voli sareno i sljastece i sijalice – pa tako ne volim ni te dzidza-bidze. Lampice i sve to, moj brat nasarenio kucu, od prvog sumraka do kasno u vece one sijaju, a deci to zabavno, verovatno je i meni bilo kad sam bio mali.

    Ove godine, hm, kompromis sa mojim roditeljima je bio da se samo ukrasi jedan svecnjak sa tri bele svece, okolo grancice jelke, sa tri lampinjonja zlatne boje razlicite velicine – nesto neprimetno, a u isto vreme da zapadne za oko onome ko dodje u goste i da daje atmosferu da je ng.

    Elem, lepo ste to uredili, okitili i sl. Iako ja ne volim sljastece/svetlece, volim da vidim da neko uziva u tome.

    Zelim vam sretnu novu godinu i predstojece praznike. Da vam se ostvare zelje koje sebi pozelite, a pre svega zdravlja, ljubavi i srece.

  2. Lijepo si ovo napisala 🙂
    Kod mene, iz godine u godinu, splašnjava oduševljenje, nekako mi teško provariti sve veću euforiju koja se tih dana pokazuje, prije sam imala osjećaj da se ljudi vesele dolasku Nove i budućnosti, danas kao da se vesele što su, eto, preživjeli staru…
    I jelku sam izbacila zbog mojih četveronožnih sustanara: ustvari, Kokolo ju je već u prvoj godini svog obitavanja očerupao a kuglice i ine ukrase raspodijelio po cijelom stanu…u nespojivim krhotinama, razumije se 🙂
    Tako da smo se ograničili na par lampica što krase prozor i ono dugačko lampičasto „crijevo“ na terasi… i vatricu u kaminu 🙂
    Draga Milice, tebi i tvojim namilijima, sretnu Novu u kojoj ti želim samo smijeh i puno, puno sunca (i još više cvrkutanja 🙂 )

  3. Ivane, pre svega hvala ti na lepim željama. 🙂
    Što se dekoracije tiče, najbitnije je da se čovek oseća prijatno, bilo to sa đinđuvama ili uobičajeno sređenom kućom. Mada, nisi ni ti tako mator da se ne bi radovao ukrasima. 😛

    Studena, ja uvek tražim povode da nešto u svojoj okolini promenim, da nekako iskočim iz svakodnevice, da nešto bude drugačije… Valjda mi zato uvek i prija ova promena, a posebno zato što je meni lično to odlična prilika da malo sredim misli. Volim euforije, volim da se ljudi raduju, ali činjenica je da se to danas često svodi na puku formu. Ipak, ja se trudim da sebi i drugima malo ugodim, na bilo koji način, pa me i to malo usreći.
    A što se tiče ljubimaca, mislim da se oni najviše raduju ukrasima, posebno onda kada ih sruše. :))
    Hvala ti puno na divnim željama! 😀

  4. Mene jedva nateraše da ubacim jedno ono srebrno u sobu…kako god se zvalo, ono lepršavo… Ma ukras neki, jebem li ga! :))

    Ti si se baš potrudila, svaka čast! :)) Uživajte noćas, lep provod! Budite uvek ovako pozitivni, stvarno ima nešto ovde na tvom blogu… Odavde stvarno uvek odem nasmejan! :))

    Veliki pozdrav!

  5. Ne da se slavi, nego i preteruje 🙂

    Božićni i novogodišnji praznici su za moje ukućane i mene oduvek predstavljali najlepši, najtopliji i najugodniji period u toku godine. Od kada znam za sebe, radovala sam se nastupajućem kićenju jelke i dekorisanju životnog prostora. Tu čaroliju mi je još u detinjstvu prenela moja majka, koja je do kraja svog života brižno negovala i čuvala to, većini odrasle populacije, davno izgubljeno “dete“ u sebi. Uspela je u tome da mi prenese svu blagodat i radost tako bitnog i divnog dela nas samih, da bez tog “deteta“ ne bih mogla ni zamisliti mogućim svoj život. Ono se uvek iskreno raduje i iščekuje ona divna “čuda“ koja su svuda oko nas, vire iz svake situacije, drage nam, ili potpuno nepoznate, osobe iz našeg okruženja, javljaju se kroz čarobni cvrkut, danas već iščezlih, beogradskih vrabaca, ili kroz vragolasti pogled mačeta.
    Meni je najfascinantnija iskričavost snežnih pahulja, koje mi svake godine, unose radost u zimsku svakodnevnicu, budeći uvek onu finu toplinu koja najlepše greje dušu, kada se srce otvara za sve drage ljude, kada količina ljubavi koju osećam nesputano i lako pronalazi svoje primaoce… i sve to samo još više boji ovu divnu prazničnu, blještavu atmosferu, u kojoj jelka ima glavnu ulogu, ona je kao sneg bela i ledena, a svetiljčice na njoj asociraju na svetlucavost snežnih pahulja u zimskoj ledenoj noći..ceo taj kutak je obojen srebrom.. (uvek se setim onih, svima poznatih stihova..“pršti, pršti bela staza..“) Na prozoru srebrne zvezde, beli anđelčić kome srebrom sija kosica, tu je i nezaobilazni svećnjak i slatka snežna kućica… bajka 🙂
    Odmah tu pored, iza ćoška, u zlatno-crveno-zelenim tonovima, uz takođe razigranu svetlost belih sijalica, prostire se jedna druga priča sa crvenim irvasom, zlatnom cipelicom, malim zlatnim svećama u obliku jelkica…
    Eto, ove godine tu bajku uveseljava moj crno beli mačorčić Cile – Cicko (puno ime Grof Cile!), koji zveči kud god da krene, zahvaljujući crvenoj ogrlici sa praporčićem 🙂

    Ostaje mi samo da vas pozovem, dugo se nismo videli, pa ako požurite, možda vas sve ovo i došeka 🙂
    Topli pozdrav!

  6. Draga naša Vesna,

    Hvala ti na ovako lepom komentaru!

    Htela sam da odvojim vreme da natenane pročitam tvoju priču o praznicima i… uživala sam. Ono što si napisala mogla sam kod tebe i tvoje mame i da osetim… tu radost življenja i sreću zbog sitnica koje nas okružuju. Kako si nam sve lepo opisala, kao da je sa neke razglednice u koju bi bilo lepo uskočiti!

    Ljubimo i tebe i malog Grofa, vidimo se uskoro!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *