Uz nedeljni ručak

U ovo doba godine život se ponovo ustalasa. U žardinjerama ispred vrtića pojavili su se prvi žuti cvetići. Obradovala sam im se, znajući da je to pouzdan znak da džemper, toplu jaknu i ostale zimske rekvizite mogu da odložim u kutiju, uz uzdah olakšanja, zadovoljno lupajući dlanom o dlan. Sunčica je dobila trotinet. Pravi, stabilan, brz, dovoljno velik i jak da može da ponese i mene, dok me ‘ćera gura, tim nežnim korakom prevaljujući kilometre. I ljubičast, naravno. Lila, ako […] Настави са читањем

Ne čudite se ljubavima

A čarolija stanuje i u pozorištima za decu. U onim mekim, toplim foteljama iz kojih vire znatiželjne okice, u visokim tavanicama prepunim raznobojnih zvezda od reflektora, u bojama i igrama koje zrače sa pozornice. Tamo, na tim daskama gde nijedna emocija nije smešna ili suvišna i gde se oči raduju prirodnosti pokreta i slobodi stila, za nas se uvek odigrava nešto što nas podseti da živimo okruženi brojnim mogućnostima. Ma ne, ne mislim na TE mogućnosti, koje nam se nude […] Настави са читањем

Jedno lepo punoletstvo

Najlepše večeri su one koje provedeš uz dobro društvo, ma kako minijaturno ono bilo, uz muziku i sa mnogo čistine u mentalnom prostoru. – Ček, ček, kako je moćna ta pesma! Ceo taj sklop – njegov glas, atmosfera, usporenost, dovoljna da se prepustiš, da zamaštariš… Koji je to beše album? – Joshua Tree. Najlepše doba U2. Sredinom ove godine biće tačno 30 godina kako je izašao. Možeš li da veruješ?! * Ah, vreme. Još uvek učim da ga obrađujem u […] Настави са читањем

Ruku na srce

Negde pred kraj sada već prošle godine, jedne noći pred sam, kasni odlazak u krevet, udarila me je strašna vrtoglavica. Ne samo što se sve oko mene zavrtelo, već je i tlo počelo opasno da mi izmiče i moje telo kao da nije sasvim pronalazilo svoje mesto u prostoru. Ta neprospavana noć sa zemljotresom u meni je jedan od lepših poklona koju mi je 2016 dala. Zahvalila sam joj se uz obećanje da ću ga valjano iskoristiti i da mi […] Настави са читањем

Motivaciona beleška

Onog dana kada pomislite kako je sve bezveze, setite se da: … Na Dorćolu postoji jedna baka koja se jedva kreće ali svakog jutra izađe da nahrani Žujku, staru debelu mačju gospođu. … Je Gradska biblioteka od ranog jutra puna onih koji biraju svoje priče i proširuju svoje svetove. … Ponekad kažete ili uradite nešto lepo spontano, bez ikakve dalje namere, i nesvesno time nekome ulepšate dan. … Neko dete negde blizu vas se raduje svakoj okićenoj jelci u gradu […] Настави са читањем