Te divne, nevidljive žene

Jednog proleća slučajno smo se srele na semaforu na Terazijama. Obe smo na crvenom čekale da pređemo ulicu. Odmah sam prepoznala taj mio lik. Bila je to moja „ratna prijateljica“, kako između sebe volimo da se šalimo. Zajedno smo ležale u bolnici čuvajući naše bebe, čekajući da ozdrave. Krevet do kreveta, glava do glave, delile smo brige, vesele trenutke nepretka i otkrića, delile smo i tišine. Vrisnule smo od radosti što se vidimo i zagrlile se jako, i dugo. Znate […] Настави са читањем

Karantin kod mame i tate

A u nedelju utočište sam pronašla kod roditelja. Kada se grip jednom useli u kuću, imamo pred sobom dva rešenja: ili da mu se onako porodično prepustimo, ili da bežimo glavom bez obzira, vodeći sa sobom C vitamin i zdrave članove domaćinstva. I tako se obreh kod mame i tate, u svom devojačkom domu. S tim što sam sada skoro petnaest godina starija nego kada sam iz njega izlazila, i što sa sobom imam i svog malog šašavog potomka. Ipak, […] Настави са читањем

Blanko 2018.

Odmah da vam kažem da ništa ja ne verujem u to okretanje novog lista u trenutku kada se kazaljke poklope. Prvo, svi mi imamo raštimovane satove. Drugo, u ponoć nekome gori kolač u rerni, neko već odavno spava snom pravednika, a neko je pijan ko letva. Ko je tada u stanju da se bavi odlukama? I pored svih prošlogodišnjih novogodišnjih „rezolucija“, spiskova, planova, tamo negde sredinom aprila ja sam zaista okrenula novi list. Nije bilo vatrometa niti šampanjca, jelke ni […] Настави са читањем

Pogled s mirisom mora

Sasvim slučajno sam zavolela septembar na moru. Rasterećeni putevi. Prijatne vrućine. Plaže bez mnogo ljudi. Svitanja bez vreve. Leto samo što nije iscurelo, a ti hvataš njegove poslednje dane, ispunjene mirisima i nakupljenim utiscima, i slažeš ih u teglice sa kariranim poklopcima, spuštaš ih na neke male police duboko u sebi, poput neke slatke zimnice, da bi ih u sivilo koje nam sa zimom predstoji izvukla i hranila se njihovim sadržajem, šmeškajući se, dok polako žvaćeš i upijaš. U septembru, […] Настави са читањем

Leto pred spavanje

Molim vas, poručite i vi letu da ne želim da se završi. Možda se sažali na nas, možda naglo odluči da uspori, zadrži svoje tople mirise, bose nožice i duge noći. Možda su i njemu, kao i meni sada, draža sanjarenja od rokovnika sa planovima. Kada padne mrak i tišina izađe na korzo, uvlačim se u rolere, svoju najudobniju obuću na točkove, i tiho, vožnjom koja meni više liči na ples, klizim našim širokim novobeogradskim ulicama, uvek u pravcu reke, […] Настави са читањем