Efekat leptirića

LeptirićiDa li vam je poznat onaj osećaj kada vam se neko dopada, a vi stojite vrlo blizu njega (ili nje) i razgovarate, ili mu (joj) samo gledate u oči, ili iščekujete da vas poljubi, a vama se kuva i ključa u stomaku, što ljudi od milošte nazivaju leptirićima?

E pa, meni nije. Lepo, kada se nađem u tako nekoj situaciji (a moram priznati da to davno beše, al’ sećam se ja… ), meni se gotovo tresu ruke i sve mi nešto bridi u grudima, a ni traga ni glasa nema ni od kakvih, nazovi, leptirića. Kako je nekome uopšte palo na pamet da osećaj nazove leptirićem; pojeo je leptira, šta li, pa zna. Da li bi, po tom istom principu, neki drugi osećaj trebalo nazvati po nekom drugom insektu ili životinji? Imam bubamare u nozi ili žapce u glavi? Verovatno bi me posmatrali poput ludaka koji ne zna šta priča. Ali zato su leptirići svima poznati i nije lud onaj ko ih ima.

Devojka i leptirE pa, uaaaaa za leptiriće. Zašto se misli da svako poznaje takav osećaj i da nisu potrebna nikakva druga objašnjenja, osim fraze – imati leptiriće. Ja inače ne osećam stomakom. To jest, ako uzmemo u obzir da su stanja izazvana adrenalinom ona koja proizvode efekat progutanih leptira onda, u mom slučaju, takva stanja prisutna su iskljičivo u predelu grudnog koša, tamo gde je srce, a ne tamo gde su pojedene sarme i ćevapi. Jedini osećaj za koji znam, a koji se dešava u stomaku, jeste onaj kada se jako, jako zavrtim na vrtešci (i pri tom imam deset godina) i imam utisak da su mi se svi unutrašnji organi izvrnuli naglavačke. E, to je jedini stomačni osećaj za koji znam, a da nije izazvan manjkom ili viškom hrane u njemu.

Dakle, smatram da je floskula o imanju leptirića u stomaku nastala kao posledica težnje da se jednim izrazom opiše veliki broj različitih stanja u kojima se može naći osoba sa povišenim nivoom adrenalina u krvi i blagom tremom. Ali je, čini mi se, njeno značenje postalo gotovo bukvalno, pa se ljudi čudom čude kada im kažete da ne znate ni za kakve leptirove, a verujem da ni moja, niti bilo čija baba, takođe ne zna. Na različitim osobama posledice unutrašnjih procesa manifestuju se na različitim delovima tela, i to nije uvek stomak.

Šara od leptirovaŠteta je samo što ljudi češće koriste ovaj eufemizam, umesto da prosto kažu da su zaljubljeni, što bi i moja baba razumela. No, svako novo vreme sa sobom nosi nove jezičke izraze. Ko može znati kako su naše bake opisivale zaljubljenost i da li bismo mi to danas razumeli.

Ali, neke reči nikada neće izaći iz jezičke upotrebe i one imaju univerzalno i večno značenje, a zaljubljenost jeste jedna od njih. Bojim se samo da, s obzirom na današnje vreme ubrzanog životnog tempa i vrtoglavog tehničkog razvoja, reči više nemaju onu težinu koju su nekada imale i ljudi ih sve ređe i sve drugačije koriste. Možda sam staromodna, ali za mene efekat leptirića nikada neće imati to značenje kao što ga ima efekat zaljubljenosti.

I zato na sav glas kažem zaljubljena sam, a leptirići, što se mene tiče, mogu slobodno da odlete.

napisala Dragana Krstić

17 oдговора на “Efekat leptirića

  1. Meni je dobro poznat osecaj leptirica u stomaku. Zapravo ponovo ga dozivljavam. I nisu to samo leptirici u stomaku, nego i u grudima i u glavi. Leptirici jedan od najlepsih osecaja kad sve titra onako najfinije u tebi, kao mahanje krilima jednog prosecnog roja leptira, a na licu ti osmeh ne znas ni zasto, ali je dobro da je tu, a u glavi ti sum mahanja krila. O radosti ime ti je leptiric!

  2. Pa to o čemu Dragana govori nije ništa čudno. Neki imaju taj osećaj, neki ga nemaju. Neki ljudi osećaju tremu (koja je vezana za slične fiziološke procese koji su u vezi sa adrenalinom, kao i kada je reč o zaljubljenosti) tako što imaju pojačanu želju za hranom, dok se kod drugih javlja glavobolja i mučnina. To je individualno.
    Takođe, postoji još jedna floskula koja se tiče zaljubljenosti a koja se manje upotrebljava od ovih izvikanih leptirića, a to je kad zaljubeljena osoba taj osećaj opisuje kao „maglu u glavi i pred očima“. Hm, šta ćemo sa tim? Da li je tu u pitanju pojačano zagađenje gradskog vazduha izduvnim gasovima tih dana, ili nešto drugo?
    Ljudi se razliku, kao i njihova tela. Po meni, to i jeste čar.
    p.s. Draganin osećaj koji se javlja u grudima je hronološki stariji od leptirića. Setite se samo poetike pesama našeg romantizma. Naši veliki pesnici su zaljubljenost objašnjavali kao „plam u grudima“. Možda je taj plamen u stanju da spali leptiriće…

  3. To je trema? Da, trema. Strah…očajanje…bes…radost…strast…sreća…HERPES!
    Ma kakvi leptirići, kakvi bakrači. Ljudi su slabi, a to je slabost (u fiziološkom obliku).

  4. Ne bih ja emocije baš toliko banalizovala, a čini mi se da se upravo to radi tim pokušajem da se sve objasni kroz fiziologiju. Izraze ne treba doslovno shvatati, kao što nijedna fraza ne nastaje kao bukvalno značenje. Leptirići simbolizuju nešto lagano, vedro, veselo, golicavo… A zašto se oni javljaju tako nisko, u stomaku… hm hm… pitajte Evu. 😉
    A to je svakako tačno, da svako reaguje drugačije. Golica i sama potreba da upoznamo nečiju individualnost.
    Ja redovno patim od leptirića. I mnogo mi je lepo.

  5. @Jolie: Meni se izraz baš sviđa. Pa ne mora sve da bude bukvalistički, zar ne? To je dosadno. 😉
    @Tamaris: A na proleće ti leptirići nikako da se smire. Ne slušaju ništa. :)))

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *