ваш позитивни онлајн кутак
За мене је Север увек представљао егзотику, и тим пре ми је био примамљив. Осећала сам да је Скандинавија много више од непрегледних површина под упорном белином, више од хладноће и отуђености. Астрид Лингрен је док сам била мала својим ликовима и причама одобрила моје не-узорно и сасвим забавно понашање, негде крајем основне школе Јустејн Гордер ме је возом повео у магле бујне природе фјордова и у дубине размишљања о томе откуд ми овде. Ерленда Луа сам читала кришом на […] Настави са читањем
О мрвицама, писању и чудима. О најмањим и бебама на свету… Које имају моћ да вам открију тајне пролазе до снаге да и у најтежим животним ситуацијама идете даље. Ово су моји одговори на питања која сам дала за блог Креативног центра, издавача који је отпочетка веровао у мене и моју звезду. Зато сам у овом интервјуу посебно уживала! Како је дошло до тога да Вашу личну причу преточите у књигу? Књига која се бави превременим порођајем и свиме […] Настави са читањем
„Није свако родитељство исто, нити је сваки његов почетак онакав каквом смо се надали током блажених дана трудноће. Превремени порођај у мамин и татин живот уноси пометњу, а превремено рођена беба за целу породицу истовремено постаје извор неизрециве среће и дубоке бриге. Сунчица је рођена у 26. недељи, тешка свега 750 грама. Дневник њених родитеља послужио је као хронологија њене борбе за освајање живота, све до коначног доласка кући из болнице, након скоро пет месеци. Приручник, дневник и топла прича […] Настави са читањем
Наша другарица Ирис је са пет година много заволела коње, и сва бића налик на њих. Мама и тата су је водили на јахање, викендима је раним јутром одлазила на околни салаш да их храни, постројили су се по њеним полицама, разбашкарили у кутијама за играчке, обојили њене мајице и испунили њене цртеже. Једном, док смо играле жмурке у Лолиној собици, поверила ми се како јој је њен једнорог рекао да и он спава испод кревета и да то није […] Настави са читањем
Толико тога смо учинили или чинимо за неке светове, несвесни тога да они и постоје. Са овим мислима сам заклопила роман “Огледало господина Гримса” Дороте Тераковске. Ни девојчица Агата се више није сећала планете Корал. Не свесно. Она се у обрисима појављивала на њеним сликама и у њену свакодневицу уносила елементне чаробног колико и зачудног, остављајући друге у уверењу да је у питању девојчицина бујна машта и још један одраз особености која ју је красила. Све оно што јесмо и […] Настави са читањем