У великом, наши мали светови

Јуче смо се зауставиле накратко, чекајући да се упали зелено светло. Са нама су на пешачком прелазу стајале још три особе.
Једна је била уморна, јер ју је беба ноћас у неколико наврата будила.
Друга је сматрала да је немарно од свих нас што не носимо маске, без обзира што смо на отвореном.
Трећа особа, дечак који је поцупкивао око свог тротинета, желео је да што пре стигне кући и врати се својој игрици.
Сунчица је била решена да ће данас ходати сама, и да јој моја рука није потребна.
Ја сам помислила, уз олакшање, како је ово једна много тешка година, и лепа истовремено.
Једна девојчица, која нас је гледала кроз прозор, била је тужна.
Свако од нас је био жељан сунца.

Ком ми жанру припадамо?

Савремене књиге измичу жанровским одређењима, и због тога се смешим испод брка, потајно ликујући. Још више ме радује када се презнојавамо у жељи да књигу дефинишемо, док не дођемо до савршеног закључка да је она већ сама себи створила жанр, утабала пут јединствен у мору постојећих, типичних, тј. типизираних, одвајкада створених.

Е, баш о томе је и ова књига. Сликовница. Не тако уобичајена, ово је у ствари сликовница за одрасле. Не, она је више од тога, можда естетизована, илустрована разрада једне хуманистичке филозофске тезе. Кратка прича о људима. Парабола о човечанству. Не знам како бих је описала и прецизно сместила.

Она је, у ствари, по мало од свега тога.

Како год, ова књига се чита и гледа. Враћајући се на претходне стране с времена на време, како бисмо повезали, стекли увиде који су нам важни да разумемо. Ово је књига која једноставним, дечје сведеним језиком, минималистичким и пробраним, и детињим средством – цртежом, говори о свима нама.

Затворила сам је уз дубок издах. Када се одмакнемо, корак по корак, до коначног погледа на ту бледу, плаву тачку”, сви смо ми, све је то – величанствено. У овом тренутку глобалног преиспитивања, изазваног озбиљном корона кризом, то осећамо интензивније и прецизније него што смо навикли.

Ура за разлике међу људима!
Сви смо ми важни и сви се бројимо!

Свака од особа с почетка ће се само у току овог дана затећи у много различитих околности, у којима ће учествовати неки други људи. Такође, могуће је да ће се неко од њих поново срести, на неком другом месту. Сви се ми ипак преплићемо. Њихове мисли и осећаји транформисаће се према неким унутрашњим мелодијама, али ће заједно са другим људима, у датим околностима, чинити склад.

🌎На нашој планети живи 7.7 милијади људи. Свако од нас је јединствен. И заједно представљамо Једно.🌎

Књигу Сви се бројимо”, норвешке ауторке Кристин Рушифте, овог пролећа је превео и објавио Креативни центар. Пронађите се!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *