Све мистерије Петограда

Необично, непредвидиво, неодољиво, нестварно. Загонетно и заносно, забавно и зачудно, злокобно и заводљиво. После првог прочитаног пасуса биће вам јасно да у овој књизи нису чиста посла. То ће вас уједно вући да читате даље.
Књижевност за младе добила је нови серијал од 6 књижица, мрачну али узбудљиву авантуру за уврнуте (и изврнуте) светове већ одавно задужен тандем Зоран Пеневски (прича у тексту) и Душан Павлић (прича у илустрацијама).
Добродошли у Петоград, град испуњен сумњивим сенкама. Као и светлим искрама. Једно без другог не иде, нигде, па ни у књижевној стварности.

„Машта нас чува од самоуништења“

Није то једна од оних књига која приђе и представи вам се у самом уводу, и ви одмах знате како стоје ствари. Ова књига вас позива да откривате.

Оно што знате је да су збивања смештена у Петограду, састављеном од градића, са симболима рибе, вука, медведа, свиње и сове. Осећате неку питомост и доброту у кругу дечака Тарвина, његове сестре Меоне, на коју је посебно осетљив, и круга људи који их чувају и воле, свако на свој начин, и свако својим моћима. Стриц Кроман, шашава сорта, тета Агија и Цобира, тете из комшилука за које сте увек деца, заправо чланице Вештеринског сестринства, пријатељи, попут Нериха, једног од оних момака који су неприметни у друштву, и увек у првим редовима за вас; попут Исене, нежне и снажне, какве и јесу Велике девојчице.

Додуше, мува се ту и нека туга. Јер „Ко воли, треба да буде спреман на губитке.“ Ипак, и кад сте спремни, једноставно се не мирите, него се борите. С тим што онда бирате неустрашивост.

„Моћ не стоји. Она увек тече. Болест је оно што омета моћ у њеном току“

Али истовремено, са њима у истом том градићу, основаном под сумњивим околностима о којима још увек колају приче, обитавају и неке силе, које вам никако нису јасне, али сигурни сте да смрде, да су нечисте, и често бизарне у својој појави. Још увек им ни тачно име не знате, иако се ту провлаче у лику ноћних мора, врумија, крвавих пирова, притисака у грудима и осталим тескобама. Полако их откривате, покушавајући да разлучите добру од лоше магије, што некад није нимало лако. Ту су књиге као путокази, Књиге моћи, Књиге бића каква никада нисте срели, нити ћете, Књиге остављене у аманет, да вам, као свака велика књига, пруже уточиште и мудрост, и удахну нову снагу. Решаваћете загонетке, само тако отварате нова врата.

Суочићете се са новим силама у себи. И тражити лек за болест којој краја нема. И за особу за коју ваша љубав нема краја.

Душа је као океан од папира, бескрајна белина по којој судбина исписује своју причу…“

⭐️ А од Зорана Пеневског лично потражила сам одговоре на питања која су ме копкала. За више о „Океану“, књигама и машти склизните у наш мини-интервју испод 👇🏽

Господин и госпођа Књишки мољци, Слепи миш (?) Исидор (и нељудска бића!), Љубазни лешеви, Будимир и његове ретке животиње, Сарини чудесни пријатељи… Све сте нам их увели у књижевни и стрип свет младих. Одакле долазе ваша измишљена бића? Или Чему нам данас служи машта?

Док покушавамо да одгонетнемо себе, ми смо у непрестаној потрази за оним што ће нас истински приказати. Машта је стварање огледала. Измишљамо јер пут до нас самих мора да иде преко оног Другог – било да су то животиње, чудовишта, други људи, па и смрт… Деца се непрестано играју на тај начин, а то је од суштинске важности. А ја сам, као мали, упао у вир маште и још увек не могу да се искобељам из њега…

„Океан од папира“ доноси свежину на полице наше домаће књижевности. Требало је да прочитам прву књигу да бих схватила где се то заправо налазим, а са другом сам пожелела да одмах прочитам и трећу, која још увек није изашла. Чиме нас то твоја прича увлачи у себе, какве су то магије?

Прича заводи и мене, и ја сам омађијан док пишем! Шалим се… Петоград постоји у мени од тренутка када сам био у италијанском граду Сијени, а мислим да нас радозналост, нарочито дечја, невина и искрена, вуче да тражимо у свету који видимо нова значења у ономе што се не види. Измишљање је покушај да прочитамо шта пише у свету око нас, а што нам није очигледно. Машта је труд да све ово што нас окружује има смисла, јер без тог осећаја не бисмо могли да живимо.

Познато је да је стрип твоја велика љубав. Колико је он успео да се провуче и овде?

Душан Павлић је ликовни геније, почнимо од тога. Лакоћа с којом он ствара емотивне цртеже одувек ме је одушевљавала. А веома је лепо кад можете да комбинујете приповедање и речима и илустрацијама. „Океан од папира“ је шарена, мистична авантурица за све узрасте, колико духовита, толико и филозофска. Идеја је била да „Океан“ буде наизглед весео и врррррло допадљив, али нема ту много од стрипа.

Шта може да каже стрип, што прича не би могла сама?

Стрип би захтевао много више времена и публику која би била усмерена само на уметност графичке нарације, а ње у Србији, нажалост, нема много и тужно је кад погледам шта се дешава у свету на том пољу, а колико је то стваралаштво непознато код нас. Наравно, и економски моменат је ограничавајући јер су улагања велика. У стрипу се читалац уноси између призор-поља. У „Океану од папира“ много је илустрација, али је то машта друге врсте. У пукотини између онога што пише и онога што је цртежом представљено читалац треба да унесе своју машту.

⭐️

Прве две књиге (од шест, колико их се очекује) „Океана од папира“ недавно је објавила издавачка кућа Лагуна.

⚡️Страшно је у моди, не плашите се да читате!⚡️

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *