Снежне сликовнице

 Е тако, коначно сам Сунчици показала чему онај џемпер у орману служи.
Иако се деда Мраз одавно вратио кући, а јелка са свим својим светлуцавим џиџа-биџама спаковала у свој „зимски сан“, назад у подрумску јазбину, снегу се радујемо с истим празничним жаром.
На кеју врве деца, пахуљице сипкају као шећер са висина, једно дете плаче, друго вришти од радости, треће се ваља по белој тишини, маме и тате цупкају у месту. Носеви цуре, возила клизе са брдашца, смеје се и дозива, ко да је утакмица у току, по сплавовима на реци кувају се чајеви, пеку палачинке, на столице бачени скафандери, рукавице, капе, чизмице се котрљају по поду, док румена деца суше ноге и гузице уваљане у снег.
Код куће нас чека топли кревет.
Али пре тога – прича!

„Врло ретка приповетка“ Брана Цветковић и Душан Павлић

Класик дечје књижевности украшен цртежима једног од наших највећих савремених илустратора, ова сликовница је сјајан пример како је књижевност за децу ипак једно мало уметничко дело. Прича о једној зимској ноћи, пуној авантура у коју су се упутила три шашава Снешка Белића. Као и друге приче, у ствари поеме, Бране Цветковића, и у овој све пршти од маште, ликова и предмета ту тик уз нас, који су као неком чаролијом оживели и отиснули се на пут, урнебесни пут. А ови Снежни људи баш воле да се зезају, што се мом малом детету, наравно, много допада. Па да видимо, шта се деси када, тамо негде пред јутро, ови момци из ноћног провода на снегу одлуче да попију кафицу у сеоској кафаници…

„Грозоново дете“ Џулија Доналдсон и Аксел Шефлер

И код нас су Грозона деца одавно заволела, без обзира на његов страшни изглед. Ма, и сами знамо колико, посебно данас у обиљу којечега, иза изгледа и имиџа, дакле оног што голим оком лако видимо сви, може свашта да се крије. Али дечје окице су бистре, а родитељске (ваљда) мудре, па заједно ипак можемо, уз мало стрпљења, да дођемо до исправног закључка. Него! Сада је ту Грозонова ћерка, мала Грозончица, која се по снежној ноћи, вођена својом (дечјом) никад успаваном знатижељом, отиснула у потрагу за тим митским створом, мишем, о којем јој је стари толико причао. На том путу срела је и Страх. Како са њим? На крају је срела и Страшног миша! Или је то само његов (мудро кројен) имиџ? Придружите се овој слаткој зверчици у њеној скитњи, са најлепше склепаном органик играчком, која ме је начисто оборила.

„Како је Цицко заволео зиму“ Бојана Димитровски и Дана Тодоровић

Ово је једна од прича из збирчице „Цицкове авантуре“, две наше дивне, младе ауторке, толико дивне, и толико непознате широј публици. Али и на то смо навикли. Зато, ево да вам их представим.
Бојана Димитровска је наше горе лист, сликарка и илустраторка која је радила за велике куће по белом свету, а која тренутно живи у Словенији, и тренутно много воли да илуструје дечје књиге. Кажем вам, дечје књижице нису тра-ла-ла-цветићи-лептирићи причице, обојени програм за гладне дечје очи, већ у себи крију много, много више. Деца се уз сликовнице први пут сусрећу са уметношћу, писаном и ликовном.
Дана Тодоровић ствара чаролију од речи. Иако је Цицко књижевни лик који је створила превасходно за децу, она сјајно пише и за одрасле. Ево, на пример, њена књига „Парк Логовској“ пре пар година је била у ужем избору за НИН-ову награду. Ма, без обзира и на награду, књига је маштовита, питка, егзистенцијална, савремена у својој лепоти и класична у својој мудрости. Дана је одличан представник женског пера савремене српске књижевности. Овде нам је показала како је Цицко победио своја уверења, али и своју природу. И мачке се радују снегу, на свој начин!

„Снег“ Ури Шулевиц

„Пада снег“, рече дечак са псом.
„Ех, то је само једна пахуљица“, рече дека с брадом.

Ко ће још да верује једном детету? Па макар оно тврдило само да пада снег? Па ваљда се верује својим очима, другим одраслима, вестима, новинама, радију, далекобило те-веу?! Срећом па „пахуљице не слушају радио, пахуљице не гледају телевизију…“ Дакле, снег пада, дете му се радује, и свет око њега необично оживљава, а одрасли ионако настављају својим путем… Ову сликовницу написао је илустровао амерички писац за децу пољског порекла, који је за ово мало писано дело извајано акварелом добио награду Њујорк Тајмса 1998. године.

Све ове књижице можете пронаћи код нас, у књижарама, али и у дечјим библиотекама. Зашто детету не допустити да се радује сликама, да проналази у њима скривене детаље, да препознаје лепоту, да ужива у звуку речи, да им се смеје, замишља их и измишља, или да упознаје оне непознате.

Уживајте у снегу док је ту, и лаку ноћ!

P. S. Слободно нам препоручите нешто од свог снежног избора.

6 oдговора на “Снежне сликовнице

  1. Pročitah tekst od reči do reči, ali pošto sam uskraćena za snežnu inspiraciju, za sada ću preskočiti preporučenu literaturu. Uskoro, kad mi stigne jedna druga, buckasta rumena inspiracija, ovo će mi biti putokaz kako belom stazom do zvezda. Doduše samo u mašti, ni jedno ni drugo mesto nam nema tu belu razonodu – ukoliko se Australija i Panama klimatski ne približe polovima (nadam se da neće)… 🙂 Želim vam još puno, puno ovakvih književnih večeri!

  2. Sjajan tekst, hvala puno za reklamu i podršku 🙂 Volela bih samo da dodam da Cicko nije samo književni lik, već jedan pravi mačak koji živi negde na Dorćolu, i koji mi je podario more inspiracije u godinama dok smo živeli zajedno. Od malih vinjeta i smešnih mačijih skica smo Dana i ja prešle dug put do naše prve slikovnice…ali sam srećna i zahvalna za svaki korak, pogotovu kad pročitam ovako lep komentar na naše delo…sve najbolje 🙂

  3. Draga Slado naša! Znaš kako mi je milo što ovim putem saznajem divnu vest! Pa čestitamo, bako, već sada kreći sa pripremama, a ovde, na ovim našim stranama, svakako ćeš naći lepe ideje. 🙂 Sneg i kod nas postaje prava retkost, nešto poput fenomena, tako da, makar po tome, nismo daleko ni od Paname, ni od Australije. 😀 Bebac će o snegu učiti preko knjižica, ali se nadam da ćete ga svi porodično dovesti na jedno lepo sankanje sa nama. Mi svakako igre na snegu ne prerastamo! :)) Ljubimo vas do neba, vedrog, snežnog, kakvog god! Mnogo se radujemo sa vama. :*

  4. Draga Bojana, hvala ti što si se javila! Baš mi je drago da ti se dopao moj utisak, koji sam iskreno podelila i sa drugima. Pored snega, mnogo volimo priče i o mačkama-poznatim facama, a koliko vidim Cicko nije jedini među dorćolskim mačjim mangupima. 😀 Tako sam i pretpostavila, da postoji pravi model, koli je poslužio kao inspiracija. Super je što si se javila da nam to i potvrdiš.
    Radujem se novim slikovnicama i knjižicama sa tvojim toplim i nežnim, sanjivim, ilustracijama.
    Puno pozdrava za zemlju Snežne kraljice. 😉
    Cmok!

  5. Svitac Leo, Matildin vesticjin napitak, knjige o Carapku, Bravo Mali Medo, moja kcerka od 7 godina obozava Cicka i stalno pratimo hoce li se pojaviti nova knjiga sa njegovim avanturama, a slike su im prelepe, zato se nadam da ce Vam se dopasti i ove knjige…

  6. Hvala ti, Tamara! Sada sam se bavila samo slikovnicama u kojima preovladava sneg, ali ove koje si ti navela skroz su zgodne za prolećno vreme koje je pred nama. 🙂
    I mi volimo Čarapka, a ostale koje si navela volim više ja nego ćerkica. :)))
    Jeste, Cicko ima divne, tople, vedre ilustracije…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *