Ова књига пуна је разноразних гадости – оних језивих људи на чије смо бруталне хирове, у најлепшим и најтатанијим годинама својих живота, били осуђени свакодневно, из дана у дан, и по сунцу и на киши, ни криви ни дужни, невини и зелени, на све то неспремни. Ма, сећате се?
🧹 Историчарке која у нападу беса због учениковог незнања, његовом главом лично, “том глупавом” (ја само преносим оно што сам тада од ње чула), брише таблу на којој је кредом исписан одговор, гадно погрешан, јелте.
⚗️ Хемичарке која након својеручно написаног задатка на табли оставља исту несрећно испљувану. Док ти дођеш до табле да попуниш празна поља, исписано се пред твојим очима отапа заједно са кредом и тужно клизи ка поду, попрскано, тј. натопљено…
„Најгори учитељи на свету“
💼 Лудог Симе. У његовом случају није ни важно шта је предавао, наука је ту била маргинална, јер био је то неки хибрид петпарачких прича на академски начин, едукативна форма рекла-казала, нашло се ту и нешто мало историје. Уосталом, не знам, нисам ни слушала, трудила сам се само да као “глупача женска” сачувам живу главу, да седим богоугодно, неприметна у неком углу и пишем, или макар се правим да исписујем, сав тај професоров монолог, јер то је била круна његовог терора.
👒 Наставнице српског која нас је омађијавала својим језиво монотоним излагањем. Оно би додуше заиста почињало као предавање, да би нас затим, одлутавши својим гласом, погледом и мислима негде у даљину, остављала у измаглици неког психоделичног стања. Мислим да кинеско мучење у односу на њу представља раскошни аква-парк у летње, жаморно поподне.
Јој, тек сам почела! Него, немам толико времена да вам причам.
Њихова имена, тих грозних створова који су лупили печат на наше детињство, нећу наводити. Не бих да сносим последице, нису то ликови са којима се треба качити, иако делују крајње невино са својим наочарама из прошлог века, изанђалим ципелама са распродаје у неком заборављеном граду и актновкама које се сада налазе само у антикварницама. У ствари, истина је да се тих имена и не сећам, а можда сам их и тада слабо знала. Али зато сам добро упамтила њихове надимке, јер они су били носиоци суштине њиховог учитељског и космичког бића, али неки су толико непримерени за ове ружичасте странице, да ћу их радије заобићи*.
*Циљ овог текста није вређање, нити омаложавање било које учитељске величине. Ово је само приказ једне ужасно погане и неотесане књиге, која ме је увукла у свој неподношљив свет и речник од каквог се сваком иоле озбиљном одраслом диже коса на глави. Хвала на разумевању!
Дејвид Валијамс: Најгори писац на свету
И ако бисте имали прилике да посетите Марс, чак и одатле бисте могли да препознате неку од књига Дејвида Валијамса. Јер оне су као ватромети, шиште и бљеште без задршке или цензуре, прште од свега: од живота, од ономатопеја, од уврнутих ликова, од подригивања, бизарности, гига-мега хвалоспева и најгрђих грдњи. 🎉 Изнад свега… пуцају од смеха! 🎉 Читали смо његове романе о Баки гангстеру, Ужасној тетки, Тандрчку и Џеку Спадалу. Сунчица је обожавала једну ретку сликовницу о Малчице неподношљивом слону, и на мој ужас, смејала се његовим простаклуцима. Али деца воле такву врсту хумора, ма колико био неприхватљив… а можда баш због тога.
Дејвид Валијамс, са својим неодвојивим партнером у злочину, илустратором ⭐️Тонијем Росом⭐️, краљ је овакве врсте хумора — ђаволастог, бучног и извитопереног, који деца отворено готиве, док се родитељи над њим (углавном) још отвореније ужасавају. Мислим, за јавност. У стварности га негде сакривени радо читају и вриште од смеха, уз све пропратне, ослобађајуће ефекте овакве врсте смеха, које овде (опет!) не бих да наводим.
Финих људи се увек радо сећамо… Али грозним се још радије смејемо!
Исти тај момак-шаљивџија стао је у име свих нас, и поделио хорор-приче које је проживела свака, ма до последње, дечја главица и мека душица од времена када су неки паметњаковићи изумели школство. Овај некада најгори ученик на свету, неотесан и дозлабога глуп (“са списатељским способностима на нивоу каменчића”, како је за њега свечано рекла његова наставница енглеског), написао је књигу о најгорим учитељима на свету!
О једном оптерећеном лоптама, и једном другој оптерећеног казнама, о једном трећој оптерећеној самом собом. О подлој библиотекарки, драматичној наставници књижевности и смрдљивом професору хемије. Они су толико гадни и урнебесни, да се бојим да ове странице могу да експлодирају под теретом њихове поганштине. 🌪🌪🌪
📚📚📚
Али ви зато увек можете да отрчите у књижару по ову књигу и сити се исмејете у приватности и сигурности свог дома, или још боље, негде у дивљини, где не може нико да вас чује. Свакако ћете је наћи код издавача, у кући необичних књига Прополис, где живе и све луде књиге Дејвида Валијамса!
Пазите се само! Немојте после да кажете да вас нисам упозорила!
Jедан одговор на “Не читајте ову књигу!”