Muzika traži bebine uši. I one nju!

Za decu je muzikaOni koji se bave rastom i razvojem beba, tvrde da one počinju da prepoznaju zvuke već u 17. nedelji trudnoće. To znači da bi svaka savesna mama za dobro svog deteta trebalo da malo više obrati pažnju na jačinu i ton svog glasa, ali i na ono šta priča. Svest da se u vama formira novi život nosi i nove odgovornosti, a onda shvatite da one sa sobom povlače i vrlo blagotvorne prednosti, kao što je okretanje nekim lepšim stvarima, nasuprot uzaludnoj borbi sa vetrenjačama.

U stvari, ja stvarno mislim da je za mnoge stvari u ovom svetu vrag odneo šalu. Nešto što je nekad neko izumeo iz najbolje moguće namere, radi prosvećenosti ljudi ili zabave, okrenulo se u svoju suprotnost i u izvor svih mogućih pošasti. Mislim na medije u svakom njihovom obliku. Takođe, ne razumem današnji sistem vrednosti, ako tako nešto uopšte i postoji. Do skora sam možda mislila da su i najegoističnijem biću najbitnija svoja leđa, ali ni u to više nisam sigurna. Ljudi uništavaju planetu, a ne znam kako njihovo zdravlje i život sutra mogu sačuvati uglačani automobili, plastična spoljašnjost tela, šljokice na odelima, predimenzionirani hajtek pansioni i tanka autocad drvca u strogo kontrolisanoj ograničenoj baštici na daljinski upravljač. Isto tako mi nije jasno kako se dvoje može voleti ako se ne viđaju i ne dodiruju, niti kako deca mogu da rastu u iluziji da imaju roditelje, ako od njih dobijaju jedino stan i hranu. Isto kao što mi ne ide u glavu koliko je danas humanost zloupotrebljena.

Ipak, gde smo tu mi, sa svojim malim, jednostavnim životima i, nadam se još uvek, skromnim, ljudskim potrebama? Ne sećam se odakle mi ta pričica, ali ona ide otprilike ovako: Čovek stoji pred slikom i pomno je zagleda. Vidi svaki delić platna, svaki česticu boje, analizira sliku deo po deo i ulazi u samu njenu srž. I pored svega, pravi smisao slike pronalazi tek kada se odmakne i sliku sagleda u celini, tek tada je doživljava na pravi način i tek tada u njoj uživa.

Imala sam tu pričicu na umu kada sam razmišljala o svim nepravilnostima koje nas okružuju. Kada se od svega odmakneš, kada shvatiš da ti malo šta možeš kontrolisati na duže staze, okrećeš se sebi, onome što ti je u životu najbitnije. Kako onda sve izgleda jednostavno i lepršavo! I kako onda možeš da živiš i delaš kao Čovek!

Nego, nisu ovo teme za male bebe, i sada zvanično zatvaram vrata pred njima. Za bebine osetljive ušice i pametne, neiskvarene glavice su neke lepše stvari. Uostalom, svakom najviše prijaju nežne reči, vesele pričice, smeh i pesma. I da, zbog toga slobodno sebe mogu nazvati optimistom, jer verujem da će lepa reč i lepa emocija spasiti svet. A on koliko izdrži!

Mnogo bolje od mene će vam to ispričati Dejan Aleksić. Otkriće njegovih knjiga za decu (i one odrasle koji ponekad i priznaju da to jesu) spada u one skrivene svetle tačke naše stvarnosti. Na kućnim bebi čitalačkim časovima redovno učestvujemo u avanturama, poput onih iz Pustolovina jednog zrna kafe, putujemo sa vetrom Duvoljubom u potrazi za ljubavlju (Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu) i tražimo načina da zauzdamo Plavo (Devojčica i Plavo). A kao šlag na tortu (sa višnjom odozgo!) dolazi duhovita i maštovita zbirka pričica Muzika traži uši, nakon čijeg čitanja zaista možemo da nazremo rešenje za spasenje planete. Ili je to samo moj utisak, ali probajte i vi! U njoj možete svratiti u jedan iz lanaca restorana u ormanu kod gospodina moljca, a možete pomoći praznoj priči da se popuni i strašnom zmaju da se zaposli u priči za laku noć. Kod Dejana Aleksića je sve moguće, a posebno biti srećan!

A što se muzike tiče, okrenuli smo se klasicima, instrumentalnim, ali i dečjim. Na čelu tog raspevanog jata stoji Dragan Laković sa svojim hitovima na kojima smo svi mi odrastali. Za sada sve pesmice slušamo sa Ju Tjubeta, a jedva čekam da odemo do grada, posetimo stari PGP (ne pamtim kad sam poslednji put ušla tamo!) i kupimo CD sa dečjim pesmicama. Lepo je podsetiti se. I lepo je pevati!

I moram vam priznati… naši mali dečaci, sada mladi pune 22 nedelje, uživaju! Znam, jer mi se svakog dana osmehuje stomak!

9 oдговора на “Muzika traži bebine uši. I one nju!

  1. To je i moja omiljena pesmica, i svoj deci je pevam:

    Zakleo se bumbar u cvet i u med
    da će na livadi da napravi red
    neće tu da vršlja od sad bilo ko
    ni zeka ni jaga ni koza ni vo …

    🙂

    Baš lep tekst za početak rande nedelje, hvala !

  2. Zaista si me zainteresovala da obratim paznju na ove primamljive naslove knjiga 🙂
    A sto se tice pesmice o bumbaru…Da, Joca je obozava,a ja sam dozivela sasvim drugaciji pogled na nju,kada sam jos dok sam bila na fakultetu,otvorila sajt Impulsne i digitalne elektronike,i potrazila odeljak sa resenim ispitnim rokovima.Uz resene zadatke,docekali su me muzika i stihovi:“Zakleo se bumbar u cvet i u med,da ce na livadi da napravi red…“ :))))

  3. Decja muzika i literatura su mi posebno dragi…Secam se Rokenrola za decu od Vlade i Gileta, kao i albuma sa poznatim decjim pesmama koje je pevao Branko Kockica. Svaka cast, pored vas sam siguran da ce decica razviti poseban i dobar ukus i za musiku a i za knjige…Ljubim…

  4. hehehe, samo hard rock, heavy metal, 😛 nikakav bumbar, pcelica maja, zeka, jaga i slicno (a ponajvise pepa prase) … nema livade – pravac arena.
    salim se
    pozdrav

  5. Pero, na leto se spremi da je otpevaš malim mornarima. 🙂

    Jagodice, pa kako onda da ti dan i svaki posao ne bude lakši? Ovakve pesmice žive za te trenutke!

    Dafo, a i ti si nam sada dao odlične predloge. Moraću malo da prokopam i po tavanu, negde imam i naše stare kasete.

    Ivane, probali smo i sa nekim jačim zvukom, joj kako se tada klinci razmrdaju i lupkaju! Mislim da je ipak takav zvuk prejak za njihove ušice. Ili trenutno za mamine. :))) Mada, trudimo se da kombinujemo.

  6. 😀
    Evo i ja se smijem od uha do uha (kako je dobro imati ih 😛 ), svu si me raznježila…Lijepo je bilo ponovo čuti bumbara, a poslije posla potražit ću i Branka Kockicu, neka mi zaokruži dan 🙂
    A vi, djeco osmjeha, ostajte mi zdravi i nasmijani, svi koliko vas ima 🙂

  7. Ćao, Studena, bap mi je drago što si se javila! Pa gde si nam ti? Misliš da je nama, trudnicama, lako bez tvojih slatkih recepata (posebno sa ovakvim apetitom!) i psećih sličica?
    Tako sam i ja, počela sa jednom pesmicom, a onda našla hrpu starih, dobrih kompozicija i raspevala se čitava kuća! 🙂
    Puno te pozdravljamo!

  8. Njam, njam!

    Imena još uvek smišljamo, imamo malo teži zadatak jer su dva dečaka, nekako nam je teže da smislimo lepa, muška, blizanačka imena. 🙂

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *