За мене је Север увек представљао егзотику, и тим пре ми је био примамљив. Осећала сам да је Скандинавија много више од непрегледних површина под упорном белином, више од хладноће и отуђености. Астрид Лингрен је док сам била мала својим ликовима и причама одобрила моје не-узорно и сасвим забавно понашање, негде крајем основне школе Јустејн Гордер ме је возом повео у магле бујне природе фјордова и у дубине размишљања о томе откуд ми овде. Ерленда Луа сам читала кришом на предавањима због којих бих у супротном плакала од досаде а уз њега сам се суздржавала да не плачем од смеха. Бакмана сам дуго избегавала, не верујући да бестселер може толико да те повуче и одвуче и остави без текста. Листа коју сам направила с годинама подугачка је, и стално расте.
Књижевност коју стварају скандинавски писци је све само не хладна и далека. Напротив, она је топла и пуна могућности.
А на тој листи су се нашли и аутори који су превасходно намењени деци. Марија Пар је одавно на њој, са романима „Срце од вафла“ и „Девојчица из светлуцаве долине“. А недавно је код нас објављен и њен нови роман „Порука у боци“.
И? О чему се ту ради?
Ту је једно мало норвешко место на обали мора. Када приђемо ближе, видимо дечака и девојчицу – Лену и Трилета – најбоље другаре који дане проводе између школе и заједничких авантура које их неодољиво привлаче. Они су можда типични дванаестогодишњаци, али осећамо да ту постоји и нека снажна веза. А око њих се плете (морска) мрежа људи: њихови родитељи и породице, школски другови, ти људи из блиске средине, али и они који у њихове простране али ипак уоквирене животе уносе и дах неких позамашнијих ширина и нових, несагледивих и за њих сада апстрактних могућности. Примамљивих. Ту су некако и они који више нису ту. Природа такође даје своју реч.
Ово је прича која приказује неке необичне и снажне везе, али их и ствара.
Они који остављају траг
Лена Лид. Иако нам ову причу преноси дечак Триле, чини се да он није једини главни лик. Његова најбоља пријатељица Лена улеће у књигу већ на самом почетку, право са острва Крит, причљива, неустрашива и неухватљива. Па и надаље успева да нас остави без даха, толико пута, и чини се да се сва дешавања у Лом Матилди ломе о њу, као морски таласи о стене. Увек пуна великих идеја и жеља, преосетљива и импулсивна, она је срце које куца за друге. Девојчица коју не заборављате, она коју није лако волети али која пре свега вашу љубав беспоговорно треба и очекује. Девојчица која ме је освојила.
Деда и Трол. Триле има велику породицу, у којој деда, иако увек пострани, близу свог бродића, мора и мрежа, заузима почасно место. Он није само глас искуства, мудрости и разума, како се од његове улоге очекује, он је још једна нова прича – љубавна, која из њега као да отиче током целе књиге, кроз приче о острву Кобхолмену, где је роћена бака Ингрид… И још једна прича о везама, исконским и немерљивим.
У овој књизи много тога је речено авантурама, али је толико тога исказано и тишинама које избијају између редова.
Поука приче је…
Ништа данас више није исто, па тако ни носиоци поруке нити гласоговорници поуке нису само припадници старијих генерација. Свакако да од деде и родитеља, од њихових искустава и мудрости и међусобних односа, можемо много да научимо. Али на младима свет остаје и њихов поглед на свет не смемо да игноришемо.
И то је оно што ме поново враћа на моју љубав према књижевностима Севера – има у њима нечега што оставља отворене могућности, што не притиска својим очекивањима, нити суди. Тако и Марија Пар као ауторка не доноси закључке, већ само отвара питања. Ми у себи, уз помоћ њених разноликих и богатих ликова, тражимо одговоре. Свако трага за својим решењем.
Поука је можда и та да не постоји једно једино, исправно решење проблема. Данашњи свет пружа нам безброј могућности. И за нас није само једна од њих она добра, јер можда би нас и више избора чинило испуњеним, срећним, довело до циља. Али оно што свесно изаберемо као свој пут, то је оно што нас дефинише, то је део нашег идентитета.
То је оно право.
🐳🐳🐳
„Порука у боци“ је објављена у издању Креативног центра, и чека да вас у једном интересантном друштву одведе на неке другачије плаже, у норвешке воде.
