Криза је наша креативна (не)прилика

Када сам, дубоко у ноћ, затворила књигу коју нисам хтела да оставим док јој не видим и задњу страну, могла сам једино да спустим главу на јастук, тешких очију од умора али изнутра лака као перце. Смешкала сам се у мраку док су ми пред очима и даље искакали живописни цртежи свих тих лудих животних ситуација од којих нам се диже коса на глави. Сада не само да више нису изгледале страшно, већ су биле и смешне.
Имала сам још само толико времена да се запитам: Књиго, где си ми до сад била, зашто те нисам имала пре годину, три, пет, одувек… од онда када ми је било потребно да РАЗУМЕМ?

Мали, слатки ужаси родитељства

Јер иако се о родитељству нашироко прича, развијају се теорије, генерализације се пакују у нова, брендирана паковања, маме подижу револуције или пажљиво дељу свој имиџ кул кеве – у позадини једна мала сличица, исечак из стварности, лако може да вас доведе до нервног слома.

Данас је направила сцену на каси у Максију, па сам морала да плаћам рачун, извињавам се људима који чекају и истовремено се борим са њом.

Јуче сам имала много обавеза по кући, а она ама-баш-ништа хтела није хтела да ме послуша, камоли да ми помогне. А када је требало да кренемо, једва сам јој ишчупала таблет из руку, на коме се вртео један те исти цртани целог јутра.

Ево ме, седим у парку јер ме је наљутила када није хтела да ме пусти да на миру попричам са људима које нисам одавно срела, па сам јој ја подвикнула, па ми је она ударила контру, па сам се осетила немоћно, па сада мислим да је најбоље да будем овде и да плачем што сам лоша мајка и што сам уморна, таман да сутра могу себи и да пребацујем што сам плакала пред њом, какав јој то пример дајем, још ме и сви ови људи гледају и цокћу, јер побогу – они су у њихово време знали да обуздају своју децу…

Познато вам је, можда?
Хајде да причамо о заиста важним стварима. О том каменчићу који нас жуља у ципели.

Истина је – Родитељство је чаробно и деца су украс света.
Истина је и – Родитељство уме да буде и напорно, и захтевно, а деца (срећом!) одвећ своја, у друштву својих бубица удружених са потребама, жељама, ограничењима.

Мамама и татама круна не ниче на глави, и они расту заједно са својом децом, и напредујући на том путу своју круну – стичу.
На том путу, поред успеха, достигнућа, талената, цветића и лептирића, уредних кикица и златних медаља, срећете и оне досадне, непожељне комшије, од којих бисте најрадије окренули главу и збрисали за први угао – кризне ситуације. Е управо од њих – растемо заједно.
Јер велики прасак ипак на крају доводи до стварања нечег великог.
А затим – до спокојства.

Помоћ на путу

Не плашите се, ово није још једна од оних „васпитних конфекција” које просипају суву теорију, празне генерализације, супериорне савете, општа места која звуче више него што покрећу, и на крају вас оставе и даље немоћне, без идеје, са питањем шта ми је све ово требало. Ова књига успела је да поврати моје опасно угрожено поверење у књиге за родитељство.

Дечје кризе” је темељан, разумљив и охрабрујући приручник за све оне који блиско деле свакодневицу са децом и са њима желе хармоничан и испуњавајући однос, упакован у јасно организоване стрип-приче, веселе и шарене родитељске хорор-сличице, са хумором без кога се не излази из куће, нити прилази детету.

Рођена на ауторкином богатом искуству са децом, и оном хиперсензибилном и хиперсензитивном, попут моје девојчице. Базирана на принципима позитивне дисциплине (укратко: без велике драме, вике и дреке – до заједничких циљева), родитељима жели да објасни како је на првом месту потребно разумети какве се дечје потребе, страхови и отпори крију иза тих недопустивих (а опет тако стварних!) реакција. Једино тако, са те освешћене позиције можемо да приђемо детету а да нас оно ипак саслуша, и направимо мали, заједнички пакт. Подстиче нас да развијамо способност, или уметност, посматрања. Јер без предубеђења и осуда отварамо пут пријатељства, и грађења чврсте везе и поверења са својим малим зврком.

Добронамерност и чврстина удружени у равнотежи заиста могу да покрену чуда и унесу једну малу револуцију у живот. У њему бити родитељ није терет од кога се бежи, већ прилика да научите толико тога о себи и, корак по корак, изградите породицу у којој ћете моћи да растете и уживате. Заједно.

*

Илустровани приручник за дечје кризе: Када од кризе растемо“, свог новог драгоценог пријатеља за под мишку, пронађите код издавача, y Креативном центру.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *