Јесење сликовнице у нашем крају

За мене припремање зимнице подразумева одабир и на-дохват-руке схкладиштење књига за онај мирнији, хладнији период године. И баш се фино у то време намести и Сајам књига, и пропратни мали књишки фестивали, на којима увек откријемо нешто ново и другачије, чиме нас наши издавачи обрадују. Добро је. Јер, треба презимети градско сивило.

Сунчица ме у томе прати, свесна да ће непрестано зујање напољу морати да замени собним активностима, међу којима је читање једно од популарнијих. Већ је довољно велика да увежбава самостално читање, док јој илустрације од прочитаног распирују машту. Сликовнице се зато намећу као одлична забава, уз коју се лакше и боље учи. И то неколико предмета одједном.

Зато вам сада препоручујемо три књижице, тек пристигле на књижарске полице. Оно што их посебно краси јесте да су све написали и илустровали домаћи аутори и ауторке, и да су све на ћирилици. Па, да се упознамо.

„Прави љубимац за мене“, Патриша Анђелковић
илустрације Соња Пауновић

Ова ауторка је одавно у нашу књижевност за децу увела животиње. Не неке апстрактне маце, куце и пилиће са фарме у којој је мало које градско дете било, већ животиње које живе поред нас… или са нама. Ко није стигао да усвоји Ничију куцу, сада има прилику да одабере другара за себе. А њих је много, и сви су различити, неко је посебнији, и тиме усамљенији. Све док не открије да је некоме баш такав по мери.

У једној маленој радњи нашле су се разне животињице, које чекају да се неко посебно за њих веже, и да тако добију не само ново друштво, него и нов, прави дом. Хрчак Тихомир је можда премален, незанимњив и напоран у лудој животињској екипи овог Пет шопа, али у другачијем окружењу он је, са свим својим особинама, савршен пријатељ. Његво срдашце тада ће моћи мирно да куца. Слободно.

У ствари, није да прави пријатељи не постоје, већ су само ретки и разбацани, али уколико будете довољно истрајни и стрпљиви са собом и својом природом, упркос друштву у коме сте се обрели, некако ћете се већ пронаћи. Осетићете, тај сусрет биће чиста чаролија.

„Узбуна у кући белих медведа“, Станка Брдар
илустрације Емир Дурмишевић

Иако се екологија упорно труди да скрене пажњу на себе, чини се као да није довољно интересантна, или никако да је људи довољно озбиљно схвате. Или само није корисна, да не кажем профитабилна.

Станка Брдар је ауторка која нам је пре петнаестак година врло оригиналном сликовницом, сибмолично штампаном на рециклираном папиру, скренула пажњу на сумануту експлоатацију шума и на опасности којима су оне изложене, са свим њиховим последицама. „Како спасти дрво“ смо читали као тинејџери, код којих је тек почела да се рађа свест о томе да је можда свемир бесконачан, али земља коју смо добили на коришћење, трошна је.

Сада нам стижу нове генерације, које су много свесније колико је очување животне средине важно, а умногоме и знају како се то и постиже. И добро је што је тако, јер нас је све више, и све смо захтевнији.

Нова сликовница само нам наизглед прича причу о малом, несрећно изгубљеном белом медведићу Увету, а заправо је прича о последицама отапања леда на Северном полу. Путујући на својој санти леда, која постаје све мања и нестабилнија, малени Уве долази до сазнања да је степен загађења алармантно висок, иако га просечан човек, посебно онај урбани, који је и најутицајнији, није свестан, нити га оно брине.

Ипак, дечица којој ћемо читати ову књигу живе у свету у којима су и позитивне промене пожељне и могуће, а практични савети на крају књиге ће их на њих и упутити.

„Три жеље мачка Мишка“, Милован Мрачевић
илустрације Младен Анђелковић

А понекад је потребно да изађемо из свог града, и обремо се у војвођанској равници, на пример, да би смо боље сагледали ствари. У тој чика Бориној идили живи мачак Мишко, фини, округли, масни, вољен и у топлини и обиљу одгајан мачак. Толико му је досадно колико му је добро, да мишеве лови из чисте разоноде и мачјег нагона са којим не зна шта би, јер га не претаче ни у шта друго. И док људи сањају о чаробним штапићима, усамљници лове златне рибице, наш дебели жути мачак хвата – чаробну мишицу, која се, претпостављате, нуди да му испуни три жеље у замену за личну слободу.

Тада откривамо да је Мишко заправо незадовољан, да би желео нешто више, нешто другачије, нешто узбудљивије, и тако се својим непримереним жељама увалио у авантуру којој се није надао – сам, у афричкој савани, у лављој кожи и непознатом окружењу…

Нека се деца заједно са вама и мачком-лавом и његовом маленом, мудром пратњом лепо забаве путујући по домаћим и егзотичним пределима. Успут попричајте мало о жељама. Зашто су и када су оне добре. А зашто са њима треба обазриво.

И како да прво добро упознамо себе, да бисмо могли да изаберемо да сањамо баш оне кројене по облику и конфекцијском броју нашег бића.

*

Ове сликовнице само што су изашле у издању Креативног центра, и већ их можете пронаћи у књижарама или ставити на свој списак за предстојећи Сајам књига у Београду.

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *