Иако тесан распоред, гужве у саобраћају и глава на шест страна света могу да вам покваре утисак, празници ипак имају неку другу сврху. Да радите оно за шта вам иначе не остаје слободног времена. Да се више грлите, смејете, да можете да кажете да уживате, да вам је лепо. Да искорачите из својих утабаних стаза на ону посуту искрицама радости.
Да помислите како је у ствари све баш онако како треба да буде. Макар само да се наспавате.
И сада, док једва чекате да кућа засија звезданим сјајем и замирише на цимет и безбрижност, набавите литературу за празнично ленствовање. Јер у тим танушним, напланираним, ненамештеним моментима уз прстиће који су вас се ужелели, можда баш ту, станује чаролија. И Петсон и Финдус имају да вам кажу нешто на ту тему.
Планови остављени у снегу
Сећате се оног шашавог чиче из норвешке унутрашњости, који живи на малом, хаотичном имању са својим вртогузим мачком Финдусом, Петсон за кога комшије мисле да је мало ћакнут, али ви знате, научили сте до сада из тих бројних сликовница о њима, да је он један доброћудни особењак, дечак меког срца заробљен у телу маторог гунђала? Е, овог пута су и они у својим припремама за Божић. Радују се јако, све су испланирали, има толико тога да се уради. Али. Увек се деси нешто непредвидиво, увек се нађе неки каменчић који жуља у ципели. Деда Петсон је приликом снежних игара повредио ногу и сви њихови планови, којима су се толико радовали, изјаловили су се.
Ипак, ко сме да буде тужан за празнике, посебно тада?
Ако све оно што за вас чини празник падне у воду, како да спречите да се ведро расположење вредно једног Божића не помути?
Ако чаролије нема, треба је измислити.
Рецепт за добру магију
Креативност. Импровизација. Игра. Дух. Дрангулије. Пријатељ. Снег. Палачинке или кнедле. Ватрица. Допишите.
То су они састојци које Финдус и Петсон користе у свакој прилици, у свакој новој сликовници, и који увек дају одличне резултате, тек толико да их деца и њихови родитељи широм света радо читају. Такође, то су и они елементи који „раде“ и онда када сви науми пропадну, чиме смо приморани или да се помиримо са тиме да нећемо имати славље (или шта год) по нашој жељи, или да – преформулишемо план. Непогрешиво успева када се комбинује са осмехом и једним „ма, нема везе“ слегањем раменима. Јер „Кад ствари не иду баш онако како сте планирали, може да настане велика тишина“. А она уме да нам говори неке ружне ствари.
За срећу су нам (ипак) потребни и други
И иако смо навикли да Петсон живи усамљенички, делећи свој свет са омиљеним мачком и другим животињицама са фарме (уз она мала, на сваком цртежу скривена, непозната бића, увек у неким својим лудоријама), врхунац ове приче врвеће од људи. Неочекивано и другачије, како празнику и приличи.
Петсонове комшије у ствари нису нужно зло, људи који једноставно постоје, живећи у његовом окружењу и једино му повремено задајући проблеме. На неки необичан начин, они се уклапају у шаренолику слагалицу његовог — иако атипичног — једноставног живота, и било је довољно само дати им простора да покажу и своје друго, до сада непознато лице. Оно које је било вредно сваког пропалог плана.
Морам вам признати да ми је много драго што је ово баш овако испало, и после срећно изневерених читалачких очекивања. Јер свима нам је већ добро познато, сваки дан на сваком кораку о томе слушамо, да треба радити на себи, мислити прво на себе, борити се за себе, бринути о себи, и у целом том глобалном тренду, као да заборавимо да око нас живе и други. Није ни чудно зашто је онда лако изгубити из вида истину да смо испуњени, сасвим потпуни, тек онда када напустимо круг егоцентризма и пустимо у свој свет и друге. Ако је могао Петсон, можемо и ми.
Јер, најзад, чаролију стварају људи.
*Ову сликовницу, као и друге са истим јунацима, објавио је Креативни центар.
А ако желите да се боље упознате са Финдусом и Петсоном, свратите овде.
