Džinovska morska avantura u jednoj krušci


Kako se proleće ubrzava, počinjemo da sanjamo u moru i svim tim rajskim tačkama bez vaj-faja. O mestima gde smo dostupni jedino sami sebi i avanturi sa svojom malom ali odabranom ekipom. Pored muzike i knjiga, to su stvari koje me trenutno čine najsrećnijom. To je neki novi minimalizam mog sveta.

Na samom repu prvog razreda mi i dalje volimo slikovnice. Samo što ih sada brže pročitamo, pa i naučimo napamet. Sunčica je željna neke duže radnje, priče, velike priče, sa obrtima, iznenađenjima, i onim čitalačkim golicavim iščekivanjem, kada joj pred nosem zatvorim knjigu i kažem da za nastavak mora da sačeka veče pre spavanja. Danas kada se podrazumeva da imamo sve sad i odmah, iščekivanje je postalo pravo malo ostrvo zadovoljstva, prostor za maštanje, neostvarenost magične privlačnosti. Pod ovim ne mislim samo na knjige za decu, znate i sami.

Nego, da vam pričamo šta ovih dana lepo čitamo! Skandinavci su se već dokazali kao inovativni, drugačiji, raznoliki tvorci priča za decu (i za odrasle, molim), i zato sam poskočila od sreće kada sam ugledala novu knjigu jednog danskog autora. Na njoj ogromna kruška, šarenilo likova i detalja… i more. Taman!

Po ovoj knjizi je snimljen i animirani film, koji je prikazan na ovogodišnjem FESTIĆu i koji se donedavno davao i u bioskopima. Ali to i nije toliko važno, film dođe i prođe, a avantura čitanja u nastavcima se duže pamti. A i mamino krilo i trava udobniji su i topliji od klimatizovane biskopske sale.

Dakle, sa ovom knjigom možete doživeti nešto novo. Evo šta pod time mislim:

Ovo je prva slikovnica-roman koji smo zajedno pročitale, i bila sam prilično uzbuđena oko te naše zajedničke premijere. Naime, nisam bila sigurna da li će Sunčica moći da prati toliko radnje u nastavcima. Međutim, ona je toliko želela da čitam dalje, da sam ja ta koja je morala da pravi pauze. Malo zbog umora, a malo i iz želje da nam ovih stotinak strana duže traje.

Bogate, šarene, pune akcije ilustracije svakako mnogo pomažu u održavanju detetove pažnje, a uz to slikovito dočaravaju i ono što nam svakako i nije u svakodnevnoj upotrebi, sve one predmete i bića koje ne srećemo tako često, gotovo nikad, u stvari, i koji su nam baš zbog toga zanimljiviji, nekako egzotični. Tako je Sunči pored ove dobila i maminu priču gratis: o kompasu i stranama sveta. I brodovima. I ostrvima. Tajanstvenim. Joj, ne smem više da otkrivam!

Još jedna lepa vest je da je knjiga štampana na ćirilici. Stilizovanim, lelujavim slovcima, dovoljno jasnim, krupnim da ih primeti jedna osmogodišnjakinja koja pri tom slabije vidi. Ali radosna je da prepoznaje slova, pa se uhvati za neku reč koja joj izgleda zanimljivo i traži mi da je čitamo zajedno. A ja joj pokazujem kako se čita slovo po slovo, pa kako se reč sriče, dok se iz toga ne rodi lepa, celovita reč, sa svojom melodijom i značenjem. Kao da sam juče i sama učila tu predivnu veštinu pismenosti. Vidim da i nju privlači, kao nekada i mene, ogromno, uvek nedovoljno istraženo carstvo, koje leži iza reči. Ostrva do kojih se dolazi otvorenim srcem i avanturom. I još ponekim aromatičnim začinom.

„Krušku“ za letnju čitalačku avanturu sa detetom pronađite u knjižarama, bibliotekama ili kod prijatelja.

Ovo je Neverovatna priča o džinovskoj krušci Jakoba Martina Strida, izdavač Kreativni centar, vruće iz štampe 2018.

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *