Акико, девојчица у потрази за бескрајним

Љубав је бескрајна
потрага за топлином.*

*error 404 not found

Знам шта ми треба

Истресла сам свој новчаник на књижарски пулт.

„Баш сам штреберка. Последње новце дајем на књиге.“

„То је скроз у реду, ако ће вас то учинити срећном“, рекла ми је продавачица. Имала је један од оних осмеха које бисте волели чешће да срећете.

Насмејала сам се, а у себи сам имала само једну мисао: Да са тим књигама под мишком скокнем до Саве, у тишину, у уједначен ритам реке и шушкања лишћа, и да читам. Нисам јој рекла да за мене одмор у овом тренутку нема цену. И да ни за шта радије не бих платила, осим за књиге које ми помажу да се дистанцирам од свега.

Касније је један лик из ове књиге то рекао мало другачије: „Ја сам Марсело, и пре него што се објасним свету, покушао сам да се објасним себи.“

*

У званичном опису, књига „Ја сам Акико“ доведена је у везу са Миком Антићем, Игором Коларовим и Егзиперијем. Намрштила сам се, звучило ми је претенциозно. То је озбиљна тврдња, мислила сам. А опет, након прочитане књиге, климнула сам главом, сложна са њом.

*

Акико је једна сасвим посебна девојчица. Добро, нема у томе ничега чудног, јер књиге о обичним девојчицама се ни не пишу, зар не? Али та њена различитост заиста је примамљива. Необична. Забавна. Фасцинантна. Помало и тужна.

Јер није лако бити посебан. Понекад се због тога осећате изузетно. А понекад и врло, врло усамљено.

*

Ово је једна од оних књига коју не можете сместити ни у један конкретни жанр. То значи да је богата, јер у њој има од неколико жанра по мало. То значи да је неухватљива. За мене оно што је неухватљиво истовремено је и врло примамљиво.
Једно је сигурно – ово је прича коју нам о себи и свом необичном свету, свету унутар ње више него око ње, открива сегмент по сегмент, сличица по сличицу, управо Акико сама, главом и брадом, и свим оним ужадима у себи.

Ти сегменти крију поезију, и хумор, и исечке стварности, и игре речима, и савремене игре графичким могућностима које се у савременој књизи умножавају. Ова књига издише свежину.

Ко је Акико

Акико је усамљена. Недостатак људи она надомешћује богатством унутрашњег света, који је искрен и неспутан и спонтан, чини се самодовољан.

Њен најбољи пријатељ је дрво, баобаб.

Ту је и њен отац, топло гнездашце сигурности. Па и смисла. Јер „… од свих крила на свету, најтоплије ми је у татином крилу. Остало су имитације.“

У њеној бескрајној потрази за топлином, тату наставља Марсело, који ради као „преводилац сопствене душе“ и са собом тегли тежак, огроман празан кофер. Он се са својим необичностима савршено уклапа у Акико. Само да јој не спомиње године. Јер, знате, Акико не воли границе. Никакве.

Ко је аутор

Стефан Тићми (Митић) је млади аутор из Лесковца, који се на различите креативне начине бави промоцијом и ширењем поезије. Иако је завршио Факултет за физичку културу, књижевност за младе је његова омиљена дисциплина.

„Ја сам Акико“ је књижица намењена млађим основцима, условно речено. И ево, на мом примеру, и њиховим родитељима. Додуше, Акико је освојила и симпатије моје маме. Укратко, ово је једна од оних књижица која се опире годинама и старосним ограничењима, баш као и њена главна јунакиња.

*

„Ја сам Акико“ је недавно објавила издавачка кућа Лагуна, а ви је по цени кафе са шлагом потражите у омиљеној књижари!

А прошле недеље је овој књизи додељена 40. награда „Политикиног забавника“, награда која се традиционално додељује најлепшем књижевном делу за младе.

 

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *