Dan kada je mozak otišao na ispašu

Pogled sa liticeDanas je dan za plažu Roksa. Turisti su polako već počeli da napuštaju ostrvo, pa ni ovde nema toliko ljudi. Ponela sam sa sobom knjigu Voda za slonove, a ni sama u početku nisam verovala da ću je pročitati. Međutim, našla sam vremena za nju, a i ona sama mi je pomogla jer je baš zanimljiva. Reč je o životu američkog cirkusa početkom 20. veka.
Od učenja ponovo nema ništa. Da sam ponela da čitam nešto za fakultet, ok, ali učenje jok. Kako znam i umem, moraću za tri dana da ponovim celo gradivo kada se vratimo sa mora. Ali nije mi žao. Bilo bi gubljenje vremena ovde više visiti nad knjigom.
Ceo ovaj dan bio je opuštencija i posvetli smo ga samo nama. Ivan se uspavao pre mene, pa sam iskoristila priliku da čitam do kasno u noć, prisluškujući na trenutke priče tek pristiglih Amerikanaca. Na ostrvu je tako lepo u svako doba dana, da bih volela da vidim svako od njih, pa mi se često i ne ide u krevet.

1. IX 2008.

<<Početak dnevnikaSledeći dan>>

Одговори

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *