ваш позитивни онлајн кутак
Наша другарица Ирис је са пет година много заволела коње, и сва бића налик на њих. Мама и тата су је водили на јахање, викендима је раним јутром одлазила на околни салаш да их храни, постројили су се по њеним полицама, разбашкарили у кутијама за играчке, обојили њене мајице и испунили њене цртеже. Једном, док смо играле жмурке у Лолиној собици, поверила ми се како јој је њен једнорог рекао да и он спава испод кревета и да то није […] Настави са читањем
Толико тога смо учинили или чинимо за неке светове, несвесни тога да они и постоје. Са овим мислима сам заклопила роман “Огледало господина Гримса” Дороте Тераковске. Ни девојчица Агата се више није сећала планете Корал. Не свесно. Она се у обрисима појављивала на њеним сликама и у њену свакодневицу уносила елементне чаробног колико и зачудног, остављајући друге у уверењу да је у питању девојчицина бујна машта и још један одраз особености која ју је красила. Све оно што јесмо и […] Настави са читањем
Никада нисам тако отворено и конкретно размишљала о себи као мами, нити о родитељству, гледано изнутра и споља. Све док ми Детињарије нису поставиле права питања. Уживала сам у преиспитивању себе, што је као резултат добило и свој облик. Овде ћу сачувати то слатко искуство. О мени Здраво, ја сам Милица, Сунчицина мама. Јесте, улога маме је десет година уназад била моја преокупација. Делом је то била моја одлука, али и околности њеног рођења наметнуле су ми многе задатке и […] Настави са читањем