Спортске повреде детињства

Који је данас дан? Непаран? О, добро је!, увек су прве мисли које ми бљесну у глави. Нађи књижицу… да у тој кутији је, мајку му, као и увек, понеси нам воду… ма, пусти, купићемо успут, не можеш у чаши носити. Е, само нас вози на Институт за мајку и дете да скрпимо ово. Све смо тако у ходу зрело организовали, док сам се истовремено трудила да ону малу зјапећу брадицу држим чврсто притиснуту, уједно умирујући себе, па онда и […] Настави са читањем

Светлост ноћи

Одавно сам навикла на то питање: А како јој напредује вид? Мој одговор расте са њом. Пред свој други рођендан гледала је у моје лице, али некако кроз мене. Знала сам да је мој глас једино што види. Он јој је говорио у свим бојама. Прошлог пролећа први пут је видела Месец. Уживала сам посматрајући како се смешкају једно другоме. Вече је мирисало на липе. Недавно је, поскакујући од усхићења, открила своју сенку. Климнула сам главом када ме је питала […] Настави са читањем

Лет(ња) авантура

Нисам сигурна која од нас две се више радује летњем распусту. Али зато смо са пуном сигурношћу утврдиле да ће нам за њега бити потребно: мало раскошних врућина, згодних за глуварење, много воћа и воде, и брдашце књига. Нека смо и неозбиљне, али прави одмор опире се плановима. Оно што озбиљни, одговорни људи зову „досадом“, то допушта души да бира чиме ће се разонодити. А задовољна, сита душа, чуда чини и лепоте ствара. Или пак открива неке вешто сакриване приче […] Настави са читањем