ваш позитивни онлајн кутак
Када у касну јесен гране сунце, све друго се одлаже како бисмо збрисале на Саву. Шта је прече од сакупљања сунца пред тмурну, смогљиву сезону, у којој се дан завршава таман што ручате? Изгледа ми коначно добро иду ови приоритети. Јела је палачинку, док сам ја уз кафу радила оно дивно ништа. Па да, томе излазак напоље и служи. Гледаш у облаке, побацаш беспотребне мисли које те све време жуљају у реку, вртиш прамичак косе и имаш времена да се […] Настави са читањем
Чекаоница интензивне неге увек је била иста. Мирисала је на средство за дезинфекцију, све је било под конац, бела боја дочаравала је озбиљност ситуације, и тек по који шарени плакат о новој срећној породици или лик насмејаног меде покушао би да вас убеди да ипак и није све тако страшно. Даље, низ ходник кроз који одзвањају кораци и удаљени одјеци апарата који никада не престају да раде, тамо у чаробним малим провидним кутијама спавају најмање бебе на свету. Људи би […] Настави са читањем
Књиге које (не случајно!) штрче са моје полице представљене су у оквиру овогодишњег „Крокодокодила“, фестивала књижевности и илустрације за децу, који је овог пута био посвећен толеранцији и прихватању различитости. У најширем смислу, ово су, поред још толико тога, и инклузивне књиге. Прочитала сам их забаве ради, а и како бих у њима пронашла неке одговоре, па вам преносим своје утиске. „Другачије“ има снагу да преиспитује и покреће промену Нећу вам писати о ономе што лако можете прочитати и на […] Настави са читањем
После сунца и мора и плаветнила; након пливања, шетњи и слатке летње доколице, која је у Грчкој не само примамљива већ и пожељна, у мени је и даље пецкала та жеља да видим Солун. Годинама смо пролазили поред њега, и он би нам први сервирао парче мора које смо толико ишчекивали, састављен од ројева ниских, непрегледних зграда са огромним терасама које су граду издалека давале бљештавобелу боју, ону која се савршено уклапа са морем и бродовима, наравно. Тамо, на Медитерану, […] Настави са читањем