ваш позитивни онлајн кутак
Na kraju ipak bude onako kako ona odluči. Zamislila sam da joj kosa bude podignuta u punđu i da kroz nju provučem gumicu nanizanu školjkama. Bila bi strpljiva da mi pozira pored mora kako bih kroz finu svetlucavu tkaninu njene haljinice uhvatila svu magiju sunca koje zalazi. Hodala bi bosa i elegantno držala karner u ruci, a čak bi njime i zamahivala u pravcima najprimamljivijim za objektiv. Važi, mama. Ali ne. Ne ide to tako sa malim džambasima. Na kraju […] Настави са читањем
Onog dana kada pomislite kako je sve bezveze, setite se da: … Na Dorćolu postoji jedna baka koja se jedva kreće ali svakog jutra izađe da nahrani Žujku, staru debelu mačju gospođu. … Je Gradska biblioteka od ranog jutra puna onih koji biraju svoje priče i proširuju svoje svetove. … Ponekad kažete ili uradite nešto lepo spontano, bez ikakve dalje namere, i nesvesno time nekome ulepšate dan. … Neko dete negde blizu vas se raduje svakoj okićenoj jelci u gradu […] Настави са читањем
U jesen, žuta boja je svuda. Šuška pod našim nogama, malo-malo pa proleti pored nas, maše nam sa drveća. U jesen, i sunce nosi neku svetlu, čistu, žutu boju. Volim jesen, posebno zbog nje. Ujutro obuvam svoje čizmice, oblačim jaknicu, na glavu stavljam kapu, a pod mišku zmaja. Šarenog i prozračnog, sa dugim repom napravljenim od raznobojnih tračica. Mama kaže da je napolju divan dan, i iako duva vetar, vreme je idealno za šetnju. Ja nešto i ne volim vetar. […] Настави са читањем
Veče pre našeg polaska sa Kasandre na Sitoniju primetila sam da smo na naše omiljeno parče Egejskog mora stigli po mladom mesecu, tankom kao srp. Sutra će mesec biti pun. Nikada nisam videla more pod svetlošću punog meseca, pomislila sam. Prelazak preko drugog poluostrva dopustio nam je da upoznamo i nešto drugačiji deo Halkidikija – šumovitiji, brdovitiji, put koji ide uz samo more, sa koga smo videli zalazak sunca – blještavu mediteransku svetlost koja se prosipala sa ove strane Kornjačinog […] Настави са читањем
Prošle nedelje sam nekoliko puta opasno zabrljala. Prvu grešku, nakon koje sam pola dana provela kao tamnobraonzelenokosa žena, napravila sam iz najbolje namere, uverena da bojenje kose i nije neka nauka, zar ne? Ispravljanje te greške platila sam mnogostruko, mereno brojem potrošenih sati koliko i novcem. Druga je već bila mnogo stresnija. Kada sam otvorila svoj program za obradu fotografija, umesto već savršeno usvojenog niza foldera i šarenila fotografije koja je poslednja tu stajala, u mene se zagledalo beskrajno prazno […] Настави са читањем