Pismo, prijatelju umesto frendu

Draga moja drugarice, I sada sa olakšanjem mogu da kažem – dobro sam, sve je super! Posle silnog iščekivanja i strepnje koja mi je rila po stomaku nekoliko nedelja, osećam se kao da sam ponovo dobila najlepši poklon, brižljivo upakovan, sa sve mašnicom. Uz vino za opuštanje posle svega. Sada mogu samo da dodam da smo šašave mi žene. Treba mnogo više da pričamo jedna sa drugom. I jedna drugu da učimo kako da se čuvamo i kako da konačno […] Настави са читањем

Desilo se na jučerašnji dan

Napunila sam 26 godina. Šesti put. Triput sam se rasplakala nad rođendanskom čestitkom. Malo je to zbog sindroma prolećne preosetljivosti, ima tu i upliva hormona, a najviše zbog toga što pravim veliku grešku zaboravljajući svakog dana da se podsetim koliko sjajnih ljudi poznajem. Taklo me je to što često zaboravljamo jedni na druge i što se češće, eto tek tako, ne sretnemo. Podsetilo me je doduše i na to koliko sam prestroga prema sebi, ali taj pasus bi bio predugačak. […] Настави са читањем

Kišobrani na modnoj pisti

Jutros se nebo spustilo tako nisko, da mi se činilo da bih ga mogla dohvatiti i samo jednim lenjim, jutarnjim skokom. Po takvom danu svaki zvuk je unapred ugušen dobovanjem kiše, udaranjem kiše, šibanjem kiše, vodom koja se sliva, leti, raspršuje. Ali pomisao na gumene čizmice i kišobran koji se neumorno vrti i svojim šarenilom seče sivilo, izbacuje nas iz kuće. Ispred lifta pozdravlja nas stari, izanđali kišobran koji je tokom svog života s vremenom izgubio i boju i oblik, […] Настави са читањем

Često postavljana bici-pitanjca

Nema ni četiri meseca kako smo zvanično zatvorile prethodnu biciklističku sezonu. Mrak je neočekivano krenuo da nas juri dok još nismo došle na sam vrh Savskog jezera. Bilo je već hladno, mirisalo je na jesen, a iz jednog od kafića čuo se neki evergrin i mirisala je topla čokolada. Iz polumraka na obali, do same vode, čuli su se glasovi ljudi uposleni čavrljanjem i nazirala ćebenca u koja su se uvili. Na polovini kruga zastale smo da se divimo pogledu. […] Настави са читањем

Kao brucoškinje

Danas smo Olja i ja, nakon tolikih godina zajedničkog učenja, došle do novih saznanja. Učenje je dobro za zdravlje. Ono zbližava ljude, upućujući ih na neke još neistražene teme. Kao što je ona o muškim teksas-košuljama, Luku Evansu ili efektima popodnevnog kuvanog vina na senzitivne tridesetogodišnjakinje. Smanjuje čoveka, čineći ga tako skromnijim. (Slika stoji kao dokaz za ovu tvrdnju!) Donosi osmeh na lice i podmlađuje. A možda je to ipak od tog popodnevnog vina, nisam sigurna. Dopušta nam izliv samopouzdanja […] Настави са читањем