ваш позитивни онлајн кутак
… Ovo i nije bila tako loša godina. Mnogo sam vremena i energije uložila u introspekciju, i sigurno sam u tome i preterala. Jer, kada dođeš do jedne udaljenije tačke i okreneš se iza sebe, ostaje samo ono najbitnije. Kao: Uživala praveći sa Ivanom nešto što se zove Apple Crostata, što je neka vrsta pite od jabuka. I protivno zakonu zdravog života, jela je ležećki uz čaj, dok se ne bih uspavala, slušajući kako se Ivan kreće kroz nepregledno i […] Настави са читањем
Sada znam da ima nešto gore od izneverenih očekivanja. A to je da nakon toga što dobijete više od očekivanog morate da se vratite na staro. Staro toliko klimavo i krkho, da morate da nađete način da ga ojačate, učinite stabilnim. I lepim, dakako. Ako trenutno u bilo šta verujem, a da to može da sredi stvari, to je lepota. Povratak iz Grčke sada mi je pao teže nego ikada. Dugo sam mučila sebe s pokušajima da opravdam svoj osećaj, […] Настави са читањем
Važno upozorenje: Ako ste preosetljivi na mačju dlaku (osim onda kada se mačka sakrije ispod stola, pa i ne znate da je tu), ako dobijete napad panike kada vidite mačku koja se kreće u vašem pravcu (iako joj vi niste ni na kraj pameti kao željena meta), ili ako jednostavno ne volite, ili čak mrzite sve što mrda, prekriveno je dlakom i diše isti vazduh koji i vi trošite, nemojte čitati ovaj tekst. A nadasve, ako imate dete koje ste […] Настави са читањем
Ponedeljak: Ponekad mi teško pada što moji dani više ne mogu da prate moj planer, ali ima i to svojih prednosti. Umesto da se smaramo sa već poznatim formalnostima, Sunčica i ja smo nabasale na novootvoreni parkić, gde smo se ljuljale, a ja zalepršala kada sam uzela vijaču u ruke. Od koje sam sutradan dobila žešću upalu mišića. Ali vredelo je. Posebno što sam uz preskakanje dobila i čašicu razgovora sa vlasnikom iste. Utorak: Volim Zemun i radujem se svakom […] Настави са читањем
Ima nečeg karnevalskog na ulicama kada se održava Maraton. Sama činjenica da su ulice zatvorene a njihovi tokovi promenjeni, da se ne čuju ti tako dobro i sinhronizovano uigrani zvuci gradskog saobraćaja, dovodi do nekog osećaja trijumfa nad uobičajenim, pa pomalo i dosadnim stvarima. Bicikli, roleri i poneki pešak pobedosnosno jure i gaze novobeogradskim asfaltom, a roditelji sa decom sada već osećaju slobodu da ne trčkaraju unaokolo pravolinijski, već vrludaju, poskakuju, iskaču na put, i u svemu tome sopstveni glasovi […] Настави са читањем