ваш позитивни онлајн кутак
Sve češće čujem rečenice tipa „kako je nekad sve bilo lakše…“, „sećam se bezbrižnih vremena…“. Ovih dana mi sve to odzvanja u lobanji, i shvatam gorku istinu, da je zaista nekada bilo lakše, bolje, boje su bile intenzivnije, zvukovi i glasovi umilniji… gotovo uspavljujući. Pitam se zašto se to dogodilo? Gde je nestala magija? Imao sam obaveze i pre, imao i probleme, imao sam i glavobolje. Načeta je ta tema u tekstu o Novom Sadu. I sad se osvrćem oko […] Настави са читањем
Krećemo se bučnom i nemirnom putanjom odrastanja i na tom putu često zaboravljamo da negde, u mestima vremenski i prostorno udaljenim od nas, posebno u ovom haotičnom vremenu, žive oni malobrojni, bliski nam ljudi koji nam suštinski znače mnogo više nego što smo mi to sada u stanju da shvatimo. Žive svojim tihim, usamljenim i jednostavnim životima. A onda, kada se jednog dana gotovo preko noći ugase, nastane kratkotrajna tišina u kojoj slike iz detinjstva ožive, njihove boje se pojačaju, […] Настави са читањем
Zastanem ponekad, stavim prst na čelo i zapitam se tražim li ja mnogo. Nikoga ne zagledam, nikome ne smetam da živi kako hoće, moja očekivanja od drugih svedena su na minimum. To mi se nekako čini kao zdrava logika, koja ide na ruku i meni i ljudima oko mene. Ipak, sve je više stvari koje bude u meni nešto što bi iz temelja moglo da uzdrma ovakva moja uverenja i stvori od mene ono što ne bih volela da budem. […] Настави са читањем