Yassas!

Prođoše dve nedelje. Ne, proleteše. Poslednji dan našeg ovogodišnjeg odmora izabrali smo da provedemo na nama najdražem mestu, koje nam je ujedno i najbliže – kod Notosa. Malo me je uhvatila panika sa saznanjem da se uskoro vraćamo kući. Volim ja naš dom, ali mi mnogo prija ovdašnja klima i mentalitet. Očigledno radim na solarnu energiju i nedostaje mi neposrednost. Možda se ponavljam, ali ovo jeste jedan neiskvareni deo zemlje. Zato sam danas kao gušter na suncu, pokušavam što više […] Настави са читањем

Amerikanci u Grčkoj

Sedimo na Roksi, jednoj od naših omiljenih plaža na Zakintosu. Jutros smo ispratili našeg Italijana, Karpuzija. Otišao je nakon 24 dana odmora ovde, a sledeće godine dolazi na mesec dana. Iz godine u godinu njegovo prisustvo ovde se produžava. Do Rima mu treba oko 18 sati, što kolima, što trajektom. On, njegova ženica i druga porodica sa kojom su došli popakovali su sve svoje mnogobrojne stvari u dva džipa, jedva smo ih naterali da konačno uđu u kola, i nakon […] Настави са читањем

Jedan dan kod Notosa

Danas je dan samo za uživanciju, koju neki popularno zovu blejanje. Sedimo kod Notosa. Zapravo, ja sam udobno zavaljena u jednu od njegovih platnenih ležaljki, držim računar na nogama, slušam kako trska šušti pod naletima vetra koji je danas jači nego obično. U pozdini se čuje neka tiha pop-rok muzika, kroz bujno rastinje se na desetak metara nazire more, a drvene perlice veselo lupkaju u šanku, obuhvatajući ovu atmosferu opuštenošću i bezbriznošću. Ivan fotografiše i usput gunđa kako je ovde […] Настави са читањем

Plave pećine, začinjene maslinovim uljem

Već nekoliko dana Ivan kuka kako hoće da se okupa na čuvenoj plaži Navagio, pa smo danas zagrejali točkove da prevalimo pola ostrva kako bismo došli do plaže Makros Gialos i platili prevoz brodićem do tamo. Ispostavilo se da je ovo bio pravi izbor, jer smo obilazak Plavih pećina i Navagia, izlet koji traje oko 3 sata, platili po 15 evra za svakog. Vožnja ne samo da je bila udobna, već i zabavna, a tome je pored prirodnih lepota doprineo […] Настави са читањем

Dan kada je mozak otišao na ispašu

Danas je dan za plažu Roksa. Turisti su polako već počeli da napuštaju ostrvo, pa ni ovde nema toliko ljudi. Ponela sam sa sobom knjigu Voda za slonove, a ni sama u početku nisam verovala da ću je pročitati. Međutim, našla sam vremena za nju, a i ona sama mi je pomogla jer je baš zanimljiva. Reč je o životu američkog cirkusa početkom 20. veka. Od učenja ponovo nema ništa. Da sam ponela da čitam nešto za fakultet, ok, ali […] Настави са читањем