Prođoše dve nedelje. Ne, proleteše. Poslednji dan našeg ovogodišnjeg odmora izabrali smo da provedemo na nama najdražem mestu, koje nam je ujedno i najbliže – kod Notosa. Malo me je uhvatila panika sa saznanjem da se uskoro vraćamo kući. Volim ja naš dom, ali mi mnogo prija ovdašnja klima i mentalitet. Očigledno radim na solarnu energiju i nedostaje mi neposrednost. Možda se ponavljam, ali ovo jeste jedan neiskvareni deo zemlje.
1. November, 2008
Nalazi se u |
Nema komentara »
23. October, 2008
Sedimo na Roksi, jednoj od naših omiljenih plaža na Zakintosu. Jutros smo ispratili našeg Italijana, Karpuzija. Otišao je nakon 24 dana odmora ovde, a sledeće godine dolazi na mesec dana. Iz godine u godinu njegovo prisustvo ovde se produžava. Do Rima mu treba oko 18 sati, što kolima, što trajektom. On, njegova ženica i druga porodica sa kojom su došli popakovali su sve svoje mnogobrojne stvari u dva džipa, jedva smo ih naterali da konačno uđu u kola, i nakon mnogo mahanja i trubljenja, uputili su se ka glavnom gradu. Marcija je bila vrlo tužna što su otišli. Ipak su oni ovde omiljeni.
Nalazi se u |
Nema komentara »
17. October, 2008
Danas je dan samo za uživanciju, koju neki popularno zovu blejanje. Sedimo kod Notosa. Zapravo, ja sam udobno zavaljena u jednu od njegovih platnenih ležaljki, držim računar na nogama, slušam kako trska šušti pod naletima vetra koji je danas jači nego obično. U pozdini se čuje neka tiha pop-rok muzika, kroz bujno rastinje se na desetak metara nazire more, a drvene perlice veselo lupkaju u šanku, obuhvatajući ovu atmosferu opuštenošću i bezbriznošću. Ivan fotografiše i usput gunđa kako je ovde trebalo da dođemo ranije, a ne da sedimo kod kuće. Ja se ne žalim ni za to, jer mi je atmosfera u apartmanima prijala, kao i uvek. Lepo je osećati se kao kod kuće, u pravom smislu te reči. Kuća bi i trebalo da predstavlja mesto gde se osećate sigurno, opušteno i gde bez straha ostvarujete svoj puni potencijal. Da li to svako može da postigne kod svoje kuće? Ne bih rekla, nažalost.
Nalazi se u |
Nema komentara »
11. October, 2008
Već nekoliko dana Ivan kuka kako hoće da se okupa na čuvenoj plaži Navagio, pa smo danas zagrejali točkove da prevalimo pola ostrva kako bismo došli do plaže Makros Gialos i platili prevoz brodićem do tamo. Ispostavilo se da je ovo bio pravi izbor, jer smo obilazak Plavih pećina i Navagia, izlet koji traje oko 3 sata, platili po 15 evra za svakog. Vožnja ne samo da je bila udobna, već i zabavna, a tome je pored prirodnih lepota doprineo i naš kapetan, nasmejan Grk koji mnogo voli da se šali. Tako je malo potrebno da se ljudi već osećaju lepše.
Nalazi se u |
Nema komentara »
9. October, 2008
Danas je dan za plažu Roksa. Turisti su polako već počeli da napuštaju ostrvo, pa ni ovde nema toliko ljudi. Ponela sam sa sobom knjigu Voda za slonove, a ni sama u početku nisam verovala da ću je pročitati. Međutim, našla sam vremena za nju, a i ona sama mi je pomogla jer je baš zanimljiva. Reč je o životu američkog cirkusa početkom 20. veka.
Od učenja ponovo nema ništa. Da sam ponela da čitam nešto za fakultet, ok, ali učenje jok. Kako znam i umem, moraću za tri dana da ponovim celo gradivo kada se vratimo sa mora. Ali nije mi žao. Bilo bi gubljenje vremena ovde više visiti nad knjigom.
Ceo ovaj dan bio je opuštencija i posvetli smo ga samo nama. Ivan se uspavao pre mene, pa sam iskoristila priliku da čitam do kasno u noć, prisluškujući na trenutke priče tek pristiglih Amerikanaca. Na ostrvu je tako lepo u svako doba dana, da bih volela da vidim svako od njih, pa mi se često i ne ide u krevet.
Nalazi se u |
Nema komentara »
