Cvrkutanje

Proleće je stiglo. Napolju sve vrvi od ljudi. Kej je pun. Zelen je i miriše na svežinu i optimizam. A ispod krošnji tek ozelenelog drveća, kao preko noći su nikli novi drveni tamnozeleni hoteli, namenjeni našim malim stalnim turistima koji su se već probudili i ulepšavaju nam ovo doba godine - plavim senicama.

Iako mi je teško da kucam, jer mi je tastatura udaljena od stolice jedno pola metra i sedim na pola guzice – a ionako sam ukočen – pišem ovaj tekst, a baš o njoj. Zašto? Ona je kraljica bluza, boginja roka, dete cveća, jedna i neponovljiva DŽENIS DŽOPLIN!

Stvarno neverovatno. Htela sam da počnem ovaj tekst savršeno stručno. Znate kako to ide: prvo navedete reč transkribovanu na svoj maternji jezik, zatim otvorite zagradu i u nju stavite skraćenicu jezika iz koga je ta reč potekla, njen izvorni oblik, a zatim i objašnjenje na maternjem jeziku. Međutim, ja nisam mogla ovo da uradim. Evo i razloga.

Moja navika da čitam Politikin Zabavnik nije prekinuta ni onda kada se od mene možda i opravdano očekivalo da ga zamenim ženskim časopisima. U Zabavniku sam uvek mogla da otkrijem nešto novo, dok sam ove druge već posle nekoliko brojeva znala napamet.

U poslednje vreme me budi dečja graja. Klinci iz komšiluka već u sitne jutarnje časove potpuno pripremljeni izlaze iz svojih kuća, nakon slatke noći, pune snova o uspehu i slavi. Svi će oni biti male Ane, Jelene, mali Novaci. Svi će oni igrati pred hiljadama, ma milionima ljudi. A mi ćemo im se diviti. Molim za aplauz.